Priprema li Kina Put soje?

Moskva ulagačima nudi milion hektara obradivih površina na Dalekom istoku, imajući u vidu mogućnost drastičnog povećanja izvoza soje u Kinu. Uz to Kazahstan se nameće kao potencijalni dobavljač soje koji bi u narednim decenijama mogao da parira Brazilu i SAD na kineskom tržištu

Ostvarujući udeo od desetak odsto u ukupnom američkom izvozu u Kinu, soja stoji rame uz rame s avionima i mikročipovima. Reč je o jednom od američkih strategijskih izvoznih proizvoda. Stoga je odluka kineske vlade od 6. jula da dodatno oporezuje uvoz soje iz SAD stopom od 25 odsto teško pogodila farmere u Ilinoisu, Ajovi i drugim saveznim američkim državama sa znatnom proizvodnjom ove biljne kulture. Zbog toga je cena soje na američkom tržištu pala za dvadesetak odsto, i delimično prinudila proizvođače da ovog leta traže druga tržišta, pre svega u Evropi, na Bliskom istoku i u jugoistočnoj Aziji.
U jednom izveštaju „Rojtersa“, objavljenom u julu, navodi se da je udeo kineskih kupaca koji su unapred rezervisali zalihe soje iz predstojeće jesenje žetve u SAD – sa šezdeset odsto pao na sedamnaest procenata.
Računa se da su kineski kupci samo u aprilu, u jeku odluka koje su bile uvod u kasniji početak trgovinskog sukoba, otkazali kupovinu oko 60 hiljada tona američke soje. U maju otkazana je kupovina višestruko većih količina.
Kina je najveći svetski uvoznik soje. Ona uvozom zadovoljava preko 60 odsto tražnje za sojom. Procene govore da je tokom prethodne sezone uvoz soje u tu zemlju iznosio više od sto miliona tona (prema nekim izvorima 97 miliona tona), od čega približno 34 odsto otpada na uvoz iz SAD.
Kineski uvoz soje obuhvata oko 60 odsto soje koja se pojavi na međunarodnom tržištu i oko 30 odsto ukupne svetske proizvodnje te biljne kulture.
Različiti izvori navode različite podatke o vrednosti američkog izvoza soje u Kinu. Procene vrednosti kreću se od 12,3 do preko 14 milijardi dolara. Poređenja radi, Meksiko kao drugi po veličini uvoznik soje na svetu, lane je uvezao pet miliona tona sojine sačme.
Globalne procene govore da će uvoz soje u Kinu tokom žetvene sezone 2018/2019. opasti na 95 do 97 miliona tona.

[restrict] PONUDA OD MILION HEKTARA Uprkos najavljenom padu uvoza, mnogi vide šansu na kineskom tržištu soje, poremećenom započinjanjem trgovinskog rata sa SAD. Svi značajni svetski mediji sredinom ovog meseca preneli su vest da je Rusija ulagačima ponudila milion hektara obradivih površina u Dalekoistočnom federalnom okrugu, očekujući dalji rast izvoza soje u Kinu.
Valerij Dubrovskij, jedan od direktora ruske agencije za ulaganja i izvoz na Dalekom istoku, izjavio je tim povodom da očekuje da će polovina ulaganja pristići iz Kine, a po četvrtina iz Rusije i zemalja kao što su Japan ili Južna Koreja.
Rusija se na ovaj korak rešila ohrabrena naglim rastom izvoza soje u Kinu koji je u periodu od jula prošle godine do sredine maja 2018. dostigao 850 hiljada tona, skoro se utrostručivši.
Stručnjaci, ipak, imaju rezerve kada je ova ponuda u pitanju. Oni smatraju da su najbolje parcele u pomenutom području već zauzete i obrađene.
Prema rečima Džiaji Džou, koja radi kao istraživač na jednom švedskih instituta, Moskva se godinama trudi da privuče investitore kako bi pospešila razvoj privrede u Dalekoistočnom federalnom okrugu, ali su tamošnja infrastruktura i transportni kapaciteti i dalje nedovoljni. Ona smatra da je zemljište koje je bolje povezano s gradskim područjima privlačnije za ulagače, ali da to ovoga puta nije slučaj, pošto se radi o udaljenijim parcelama manje rodnosti.
Uz to eksperti očekuju i izvesan otpor mogućnosti da kineske kompanije zakupljuju ovu zemlju. Džang Sin, ekspert za ruske studije pri Normal univerzitetu u Šangaju, kaže da lokalno stanovništvo može da bude skeptično o pitanju priliva kineskih radnika i kineskog načina proizvodnje, zbog povećane upotrebe pesticida i đubriva.
Eksperti smatraju da je odluka da se milion hektara oranica na ruskom Dalekom istoku ponudi ulagačima najverovatnije doneta u Moskvi, ali da put do njene realizacije vodi preko prihvatanja na samom terenu.
Dve zemlje jačaju saradnju u oblasti poljoprivrede ruskim uvozom poljoprivrednih mašina i pesticida iz Kine, ali, prema rečima Mihaila Olegoviča Sinegovskog, šefa ekonomskog tima pri Sveruskom istraživačkom institutu za soju, Rusiji su potrebna ulaganja u preradu poljoprivrednih proizvoda, a ne samo u tekuću kultivaciju njiva.
Ponuda Moskve, koju su svetski mediji preneli, nije do kraja jasna, tim pre što je Danil Khotko, analitičar Instituta za tržišne studije poljoprivrede u Moskvi, izjavio za „Blumberg“ da se polja pod sojom na Dalekom istoku neće drastično menjati za vreme predstojeće sezone i da će se prostirati do 1,4 miliona hektara. Khotko tvrdi da bi polja pod sojom mogla da budu proširena do 20 odsto tokom naredne dve do tri godine.

ŠANSA ZA BRAZIL Brazilska soja, koja čini oko polovine kineskog uvoza ove biljne kulture, ubrzano pristiže na kinesko tržište, ali se postavlja pitanje može li ta zemlja da nadoknadi smanjenje uvoza iz SAD?
Brazil godišnje proizvede oko 119 miliona tona soje, približno kao SAD, ali značajne količine, prema nekim izvorima najmanje 43 miliona tona, ova južnoamerička zemlja namenjuje sopstvenoj stočarskoj proizvodnji, pa za izvoz ostaje oko 76 miliona tona.
Dok prodaja brazilske i argentinske soje u svetu ide sasvim dobro, ove dve zemlje su posle aprila, prema izjavi Granta Kimberlija iz udruženja proizvođača soje iz Ajove, počele da uvoze jeftiniju američku soju za vlastite potrebe.
Izvoz brazilske soje u Kinu je u junu porastao sa 6,6 na 8,2 miliona tona, koliko je iznosio u isto vreme pre godinu dana.
Prema rečima Arlana Sadermana, vodećeg ekonomiste kuće INTL (INTL FCStone) iz Njujorka, brazilska soja bila je oko 20 odsto skuplja od američke. Po njemu, na kineskoj strani je da odluči hoće li dodatne troškove preneti na potrošače.
Sudeći prema dostupnim podacima, Brazil će, što zbog cene, što zbog domaćih poreza i još nekih činilaca, kao što je vreme žetve na južnoj hemisferi, teško nadomestiti američku soju ukoliko trgovinski rat dve supersile potraje. Mnogi eksperti smatraju da Kina rešenje vidi u širenju poljoprivredne saradnje s Rusijom i duž Puta svile.
Prema Ivenu Peju, vodećem analitičaru konsultantske kuće „Čajna polisi“ iz Pekinga, trgovinski rat s Vašingtonom je dobar okidač za razvoj poljoprivrednih ulaganja duž Puta svile.
Najpodesniji kandidat za razvoj nečega što se u ekspertskim krugovima stidljivo naziva mogućim putem soje je Kazahstan. Ova centralnoazijska zemlja je, uz Rusiju, najperspektivniji kineski partner koji bi znatnijim učešćem mogao da nadoknadi izostanak izvesnih količina američke soje. Kazahstan je godinama, neki eksperti pominju čitavu deceniju, pokušavao da prodaje soju Kini. To je ovoj zemlji pošlo za rukom jesenas. Između septembra i marta iz Kazahstana je u Kinu izvezeno skromnih 8.400 tona.
Nakon početnih problema i protesta zbog prisustva kineskih poljoprivrednih preduzimača, situacija se u Kazahstanu znatno promenila. Kazahstan vrlo aktivno sarađuje s Kinom na infrastrukturnim i saobraćajnim projektima, naročito na planu uspostavljanja kopnenog transportnog koridora Kina–Evropa.
Odnosi dve zemlje dodatno su unapređeni upravo u junu, u jeku rasplamsavanja spoljnotrgovinskih nesuglasica na relaciji Vašington–Peking. Si Đinping je tada u Pekingu razgovarao s kazahstanskim predsednikom Nursultanom Nazarbajevim. Poseban akcenat stavljen je na usaglašavanje kineske inicijative za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž Puta svile i kazahstanskog privrednog plana nazvanog „Svetli put“. Dvojica lidera saglasila su se tom prilikom da će dve zemlje u bilateralnim odnosima biti usredsređene na transport, poljoprivredu, ulaganja i međubankarsku povezanost, a posebno je naglašena važnost izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Kazahstana u Kinu.
Prema Tristanu Kenderdineu, direktoru za istraživanja tink-tank organizacije „Fjučer risk“ iz Almatija, Kina želi da inicijativom „Pojas i put“ razvije linije sopstvenog snabdevanja poljoprivrednim proizvodima, ali se ulaganja u ovu oblast isplaćuju sporije nego u ostalim privrednim granama. S druge strane, Kazahstan je više nego spreman da sarađuje s Kinom, kako bi razvio sopstvenu ekonomiju.
Ovome treba dodati i da je Kina u aprilu, u Fujuenu, započela izgradnju dokova za brodove koji prevoze useve iz Rusije. Značajan deo useva koji budu istovareni u Fujuenu trebalo bi da bude soja. U ovom kontekstu svakako treba pomenuti i ulaganja koja Kina ostvaruje u Ukrajini.
Prema rečima Janga Šua, direktora centralnoazijskog instituta pri univerzitetu u Landžou, još postoje ozbiljni izazovi kada je u pitanju uvoz soje i drugih poljoprivrednih proizvoda iz zemalja bivšeg SSSR-a, kao što su loša infrastruktura i loše snabdevanje vodom. Jang smatra da ove zemlje u ovom trenutku ne mogu da ugroze SAD i Brazil na kineskom tržištu soje.
To ipak ne znači da Kina u budućnosti neće raditi na diverzifikaciji dobavljača soje i njihovog stavljanje pod njen, pre svega investicioni uticaj. Put svile nipošto ne treba zamišljati kao saobraćajni koridor između Kine i Evrope. Put svile u budućnosti treba da postane mnogo više od arterije koja povezuje dva kraja Evroazije.

[/restrict]