SARAJEVO NE PRAŠTA

Kako je u zemlji u kojoj deluje 21 paradžemat ruski pisac označen kao bezbednosna pretnja

Književno veče u Banjaluci, na kojem je reč trebalo da uzme najčitaniji ruski pisac srednje generacije Zahar Prilepin, otkazano je nakon što mu je od strane carinskih službenika na prelazu Rača zabranjen ulazak u BiH. Obrazloženje? Po procenama obaveštajno-bezbednosne agencije, njegov boravak na teritoriji BiH predstavljao bi „pretnju bezbednosti, javnom poretku i međudržavnim odnosima ove zemlje“. Pre Banjaluke, Zahar je putovao u Nemačku, Italiju, Francusku, Španiju i, začudo, nigde nije imao nikakve probleme.

„Ovo je za mene presedan – da mi jedna zemlja u Evropi uskraćuje ulazak.“

TIHE SANKCIJE RUSIJI Kako se desilo da, kako reče Emir Kustirica, smeta pisac „Obitelji“, jednog od najvećih romana moderne evropske književnosti koji je dobio i Andrićevu nagradu i koji je mikelanđelovska metafora o stradanju ruskog naroda u vremenu boljševizma? I to onima, dodaje, „nepismenim izvršiocima koji teško da su pročitali i lektiru iz osnovne škole“.

No pored neosporne elementarne nepismenosti carinskih službenika i bezbednjaka, kojima je bliži islamistički kulturološki obrazac od ruskog, iza ove zabrane stoji i pokušaj diskvalifikacije Republike Srpske, na šta Kusturica takođe upozorava.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, u izjavi za SRNA je istakao je da je naredba OBA-e o zabrani ulaska piscu Zaharu Prilepinu sramna, nedopustiva i uperena protiv prijatelja RS.

„Zahtevamo da se ta naredba povuče. Kako je moguće da je jedan ruski pisac pretnja po bezbednost BiH, a nije hiljade migranata ili povratnika sa sirijskog ratišta. Zabranu ulaska ruskom piscu na teritoriju BiH vidimo kao učešće bezbednosnih struktura BiH u antiruskoj histeriji koju u poslednje vreme diktiraju neke zapadne zemlje“, naveo je Dodik.

Za ovaj propust on je optužio i predstavnike Srba na nivou BiH. „Još to ne znamo, ali verujemo da su to namerno uradili“, rekao je Dodik na  centralnoj proslavi 53. „Kočićevog zbora“. 

On je istakao da je i Kočić kao pesnik zabranjivan i proterivan iz Sarajeva, te da Sarajevo sada, na neki čudan način, ponovo zabranjuje književnicima i ljudima slobodne misli da prisustvuju „Kočićevom zboru“. 

„Veoma mi je žao što se to desilo, ali se desilo zato što su ljudi poput Ivanića, Crnatka i ostalih koji sede u ime Srba u Sarajevu to dopustili, propustili ili ne znam ni ja šta učinili“, ocenio je Dodik i naveo da su se Ivanić i Crnadak na ovaj način eksponirali prema jednoj tako važnoj zemlji kao što je Rusija, te da su im opravdanja tipa „ja nisam znao“ veoma nevešta.

Pored odgovornosti Srba u zajedničkim institucijama (setimo se da su upravo srpski predstavnici Dodikove SNSD 2009. podržali formalni zahtev BiH za članstvo u NATO) čini se da ovakvi potezi BiH stavljaju pod znak pitanja i suverenitet Republike Srpske. Otuda ovaj incident ima snagu da postane polazna tačka za redefinisanje i vraćanje na sto pitanja nadležnosti. Posebno kada je, objašnjava stručnjak za terorizam Dževad Galijašević, ova odluka  Mektića, bošnjačkog člana Predsjedništva BiH Bakira Izetbegovića i direktora OBA Osmana Mehmedagića Osmice predstavlja čin uvođenja tihih sankcija Rusiji.

HUMANIZAM I SOROŠEVSKA RENESANSA Jer kako objasniti da u zemlji u kojoj po izveštaju Stejt departmenta iz 2017. nesmetano deluje 21 paradžemat, u kojima se okupljaju vehabije i pobornici islamističkog učenja, bezbednosnu pretnju predstavlja ruski pisac.

„Plaše se da im Zahar poremeti ’inače stabilnu situaciju u BiH’. Pošto im pred kućnim vratima bleje migranti, dobili su zadatak iz istog izvora koji je zabranio ulazak Prilepinu da na nesrećnim izbeglicama sa Bliskog istoka vežbaju zadaću iz humanizma i soroševske renesanse promene evropske krvi“, objasnio je Kusturica.

U pomenutom izveštaju Stejt departmenta stoji i da pridošlice u BiH odbijaju da se uklope u već postojeću islamističku zajednicu, deluju samostalno i to u sredinama u kojima je radikalni islam u usponu. Nova migranstska ruta koja prelazi preko BiH označena je ranije kao „džamijska ruta“. Pomenuti paradžemati, nemalo puta je upozorio Galijašević, glavne su tačke u akciji izvlačenja džihadista iz Sirije, Iraka i Avganistana. Na ovim punktovima pripadnici Islamske države i Al Kaide spremaju se za nove linije fronta. Ovaj put verovatno negde u Evropi.

Obaveštajno-bezbednosna agencija koja je zabranila ulazak u BiH Zaharu Prilepinu malo je šta uradila o pitanju istinske bezbednosne pretnje s kojom se ova zemlja suočava. Naprotiv. Upravo je ona učestvovala u naseljavanju Arapa po Sarajevu, organizovanju vehabijskih naselja (64), paradžemata, te zataškavanju terorističkih napada u Zvorniku i Rajlovcu…

Vehabije su jedno. Zahar je drugo. Zahar je Rus. Činjenica koju Sarajevo ne prašta.

Kasnije i sam Mektić se vajkao da je OBA odluku o zabrani ulaska Prilepinu donela u martu ove godine, da je on do tog trenutka mogao slobodno ulaziti u BiH, te da ne zna šta se u međuvremenu promenilo. On je rekao i da nisu tačne informacije o postojanju tzv.tajne liste nepoželjnih građana Rusije, te da će zbog toga u septembru morati da polaže račune ministru inostranih poslova Ruske Federacije Sergeju Lavrovu.

„Još jednom vam kažem da ne postoji nikava tajna lista i da ja ništa nisam potpisao“, rekao je Mektić.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik odlikovao je ruskog pisca Zahara Prilepina Ordenom Njegoša prvog reda za, kako je navedeno “priznati rad i zasluge u kulturnom i duhovnom razvoju, kao i za posebne zasluge na polju javne delatnosti, kojima se doprinosi jačanju prijateljskih odnosa Ruske Federacije i Republike Srpske”