Мали корак за човечанство, велики за САД

Амерички десант на криволак

Да ли ће македонски Криволак бити само полигон за обуку НАТО снага у Европи или ће временом постати нова велика војна база ове алијансе?

Без обзира на сарадњу Војске Србије са НАТО снагама и повремено учешће у заједничким војним вежбама, српску јавност редовно узнемири вест о већим активностима или груписању НАТО снага у близини наших граница. Није у питању само сећање на злочиначку агресију и бомбардовање него свест о вишедеценијској отвореној подршци баш свима који угрожавају српски народ и српске интересе, тако да се Алијанса и даље доживљава као латентна опасност и војна претња.
Због тога се с великом пажњом прате активности на македонском војном полигону Криволак, који су Македонци уступили америчким снагама у Европи у периоду од 1. до 20. августа ове године. Овај полигон је својевремено ЈНА градила у највећој тајности од 1963. до 1969, па су тако и све активности на њему у вези са обуком и вежбама третиране као тајна. Ипак, информације о његовим специфичностима и квалитету давно су познате, тако да је фигурирао као највећи и најбољи полигон за војну обуку у Европи.
Иако се долазак 120 америчких војника приказује као временски ограничена активност, постаје све јасније да Американци неће пропустити шансу да овај објекат трајно запоседну. Сада се, наводно, тестирају могућности АРМ (Армије републике Македоније) да буде домаћин великим војним тренинзима НАТО, иако је лако предвидети да ће у перспективи њихова улога на Криволаку бити симболична. Американци најављују велика улагања у специјалне објекте и инфраструктуру уопште на овом полигону. Уредиће га по НАТО стандардима и готово је сигурно да ниједан сегмент свог боравка и функционисања на том месту неће поверити никоме другом. Поготово не тако малој и технички и организационо заосталој армији као што је македонска.
Све процене указују да ће Криволак врло брзо бити трајно поседнут од америчких снага и да ће се користити и као војна база и полигон за обуку НАТО снага у Европи. Користиће се исто као што га је својевремено користила ЈНА, где је истовремено на полигону тренирало и вежбало много различитих јединица и где се константно налазила респективна количина различитог тешког наоружања са складиштима убојног материјала. Наравно да није логично да свака оклопна, артиљеријска или ракетна јединица за сваку вежбу и гађање довлачи своје наоружање с другог краја Европе, него ће тешко наоружање бити саставни део опреме полигона, на располагању јединицама које ће се смењивати. Тако, иако ће трајно стациониране јединице на том објекту бити релативно мале, укупан број војника, тешког наоружања, војне технике и убојног материјала НАТО у сваком тренутку на Криволаку биће велики.

[restrict] НЕБРУШЕНИ ДИЈАМАНТ НАТО има објективне могућности и новац да изабере место за полигон у државама чланицама било где у Европи. Знамо да нема оних који би се томе успротивили. Уосталом већ има војне полигоне за обуку, па ипак Криволак зову „небрушени дијамант“ и желе баш њега. По чему је овај терен између централне и јужне Македоније који обухвата Тиквешку долину општине Неготино, између Велеса и Штипа, тако посебан? Може ли нека територија димензија 22 са 18 километара бити тако привлачна за војне стручњаке и команданте да нешто слично може да се нађе широм Европе?
Жеља сваког команданта је да му војници буду врхунски обучени и увежбани. Висок ниво обуке може да се тешким тренинзима достигне на било ком полигону, али та обученост се ни издалека не може подвести под врхунску. Врхунска обука мора да се реализује у реалним условима у односу на оне које очекују војника на бојишту и у томе је суштина свих војних размишљања и тежњи. У томе је и суштина посебности Криволака и зато је он „дијамант“ за војне команданте и инструкторе.
На Криволаку, на тако малој површини, имате све могуће теренске услове: равницу, брда, шуме, пешчани део који сасвим личи на пустињу, а полигон пресеца река Вардар, идеална за војне активности на води. Природа је, дакле, створила услове за обуку јединица пешадије, оклопних јединица, јединица ПВО, инжењерије, специјалних јединица, јединица АБХО и свега другог, на једном месту. Изградњом наменских објеката могуће је увежбавати борбу у урбаним срединама и специфичним насељима. Све у реалним условима и све у сврху врхунске војне обуке, тако да војници са овог полигона могу право на ратиште у било ком делу света.
Наравно да је то посебно битно за америчку војску и НАТО формације јер су одавно схватили да ће им обука на овом полигону смањити губитке на ратиштима широм света. Нису први пут на том месту. НАТО војници већ су увежбавани на Криволаку. Велике војне активности НАТО на овом полигону одвијале су се и прошле године кроз вежбу НАТО снага у Европи под називом „Драгон гардијан 17“. НАТО војници већ су одлазили са овог полигона у Авганистан и Ирак и уочене су разлике у обуци у корист Криволака у односу на друге НАТО полигоне.
Није случајно на Криволаку већ изграђено типично афричко село, наравно, за обуку НАТО снага у реалним условима за рат у Африци. Чему би тако нешто користило Македонцима? Сада су ургентно планиране и друге допуне инфраструктуре: стрелиште за борбу у урбаним срединама; модернизација полигона за артиљеријска гађања; модернизација центра за деконтаминацију од биолошког и хемијског оружја итд. Све то је врло налик окружењу у коме ће се војници наћи у стварном рату. Нешто слично је радила и ЈНА. Довољно је рећи да су војници под заштитном опремом и маскама улазили у подручје где је стварно активирана граната пуњена бојним отровом. Јесте врло опасно, али не може бити реалније дочарано шта чека војника ако противник заиста употреби бојни отров. У реалним условима војници крајње озбиљно и одговорно прилазе сваком детаљу припреме и извођења борбених радњи, и по десет пута самоиницијативно проверавају своју заштитну маску и другу заштиту опрему. Оваква реалистичност вежби постизана је и код других родова и специјалности. Све то је одавно привукло светску пажњу на Криволак.
Није само терен тај што дочарава реалне околности које очекују војника на различитим ратиштима, него, што је изузетно важно, честа промена климатских услова, те специфична флора и фауна. Такву комбинацију и амбијент је немогуће наћи на другом месту у Европи. Сви војници бивше ЈНА који су макар кратко боравили на Криволаку осетили су то као нешто посебно – као да су боравили на другој планети. Осетили су ванредне климатске тешкоће које су тешко подносили, али којих се радо сећају. Како кажу, у једном дану се промене сва четири годишња доба. Дању је да изгориш од сунца и високе температуре а ноћу да се смрзнеш, као у правој пустињи. Зато Криволак неки зову пустињом усред Европе.
Утисак да си у пустињи подстичу и котрљајући жбунови као у каубојским филмовима. Гмизавци, рептили и инсекти су реална опасност као што ће негде на ратишту бити, и то је прилика за обуку у заштити и од те врсте ризика. Ту су опасне змије, пауци, шкорпије, комарци, муве, као и безопасни али непријатни мали и велики гуштери и корњаче, тако да се у реалним условима може тренирати заштита и разбити страх и од ових опасности. Ако неприпремљеног и необученог војника све то снађе на ратишту, он би већу пажњу посветио томе него опасностима од непријатеља.
Важно је и то што је полигон смештен на слабо насељеном подручју, тако да цивилно становништво није угрожено. Оближње село Криволак, по коме је полигон добио име, има тек нешто више од 1.000 становника а најближи градић Кавадарци је довољно удаљен, више од 20 километара. То је важно не само ради безбедности грађана због бојевих гађања артиљеријом, тенковима и ПВО средствима него и што локално становништво у свим државама по правилу не жели присуство стране војске. Непријатна искуства у околини других НАТО база по свету им то сугеришу. Али без обзира на то, тако мало становника неће моћи да утиче на одлуке македонске владе.
Значи, војник на Криволаку може да постигне врхунски степен обучености у реалним условима за различита ратишта, а да не мења локацију, што комплетну обуку чини и ефикасном, и економичном. Зато нема дилеме да ће Американци то место чврсто запосести и неће га олако напустити. Поготово ако „избрусе дијамант“ и прилагоде га сопственим и потребама НАТО.

ДРАГОЦЕНИ ПОКЛОН Од небројано много војних објеката бивше ЈНА, САД и НАТО су велико интересовање показивали су само за три – војни полигон Криволак, подземни аеродром Жељава код Бихаћа и поморску базу Лора код Сплита. Од више десетина великих војних полигона за војну обуку у бившој СФРЈ, само их је интересовао Криволак. Били су спремни да изнајмљивање и коришћење Криволака плате „сувим златом“, али наравно да је то у несврстаној Југославији било немогуће.
Током грађанског рата, приликом повлачења, ЈНА је минирала и уништила аеродром Жељава код Бихаћа с малим шансама да се он поново оспособи и постане оперативан. Лука Лора је сасвим доступна НАТО преко Хрватске као чланице алијансе, али су се у међувремену околности промениле и она више није подесна за базирање и одржавање бродова и подморница НАТО флоте. Тако је Криволак постао објекат број један по интересовању САД и НАТО.
Године 2009. имали су прилику да се дочепају Криволака јер је македонска влада понудила да га уз одређену ренту изда Американцима за војну базу. Али, на опште изненађење, Американци су одбили понуду. Постоје само два реална разлога зашто су то урадили – или су се плашили за безбедност својих снага јер је Македонија у то време на Западу третирана као држава под руским утицајем, или су већ тада правили планове за дестабилизацију ове државе и знали да ће Криволак добити џабе.

УТИЦАЈ НА СРБИЈУ Чврсто поседање Криволака од стране Американаца уз изградњу пратеће инфраструктуре сигурно ће променити геостратешку слику Балкана, а можда и Европе. Промениће и геостратешку слику Србије јер је од наше границе ваздушном линијом удаљен свега педесетак километара. Не треба заборавити да је Криволак на само педесетак километара од аеродрома у Скопљу и надохват руке НАТО снагама у Грчкој, Албанији и Бугарској, којима се коришћењем овог полигона отварају нове могућности у постизању највишег степена обучености и увежбаности.
Посебно забрињава чињеница да се овај полигон већ користио за обуку косовских безбедносних снага (КБС). Криволак није предвиђен и није подесан за полицијску обуку, тако да је обука косовских Албанаца јасан доказ трансформације КБС у некакву косовску војску. Уосталом, у косовским медијима се барата појмом „обука косовских кадета“, што је западни термин за питомце војних школа. Да ствар буде потпуно јасна, у јуну 2013. на Криволаку је одржана заједничка војна вежба КБС са војницима САД, Велике Британије, Црне Горе, Македоније и Бугарске. Шта ће полицијске снаге Косова с војницима ових земаља, него да од њих праве паравојску.
За Србију је посебно важно што је на Криволаку могуће тајно увежбати, у реалним условима, упад косовских снага на север Косова. Наравно да ће им садашња проалбанска влада Зорана Заева то великодушно дозволити и да ће им НАТО снаге у томе свесрдно помоћи. Тамо је могуће савршено увежбати начин и темпо наступања, али и прецизно гађање и коришћење новог оружја које КБС сада немају.
Тако Криволак постаје нови проблем и нови задатак за наше обавештајно-безбедносне службе (агенције), јер ако су врхунски утрениране снаге одатле ишле право на ратишта у Авганистану и Ираку, зашто не би могле по истој логици да се усмере на Србију, ако већ падне одлука о новој агресији на нашу земљу. Важно је знати и по том основу добро се припремити, јер ако дође до напада од стране косовских Албанаца на север Косова, неће то бити у војном смислу слабо обучени полицајци. Њихове полицијске униформе биће само маска јер ће се радити о врхунски обученим војницима који су прошли све потребне обуке, тренинге, гађања и вежбе на Криволаку.
Ако се САД и НАТО одлуче за нову агресију на Косово или Србију уопште, поред ваздушних удара и копненог напада снагама из базе Бондстил, озбиљно треба рачунати на високообучене снаге које ће се груписати у Криволаку, на педаљ од наше земље. Штавише, на Криволаку је могуће комбиновање и груписање војних формација различитих земаља (НАТО па и кандидата за пријем) а да то не изазове велику пажњу јер је природа овог војног полигона таква да ће на њему и иначе бити права „променада“.
Обуком која ће се током августа изводити на Криволаку управљаће Команда америчке војске у Европи, а обухватиће употребу оружја малог калибра, противоклопног и другог пешадијског оружја, док ће пилоти имати обуку на хеликоптерима „Црни јастреб“. Македонска војска се тек спомиње као некаква логистичка подршка. У стварности неће бити ни то, јер шта они знају о логистици модерно опремљених и размажених америчких војника? Зато је потпуно исправна процена да је амерички улазак на Криволак мали корак с далекосежним геостратешким последицама.
Ако ствари погледамо у ширем контексту, није тешко проценити да ће НАТО кроз Криволак провући не само снаге које се упућују на ратишта Азије и Африке него и оне који се упућују на руске границе. То може у овом тренутку да се чини небитно и неважно у глобалном суочавању великих сила, али треба знати да у таквом судару одлучују нијансе и мали проценти у нивоу квалитета увежбаности војника. Нијанса која одлучује исход сукоба може бити Криволак, и зато је он толико важан.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *