Mali korak za čovečanstvo, veliki za SAD

Američki desant na krivolak

Da li će makedonski Krivolak biti samo poligon za obuku NATO snaga u Evropi ili će vremenom postati nova velika vojna baza ove alijanse?

Bez obzira na saradnju Vojske Srbije sa NATO snagama i povremeno učešće u zajedničkim vojnim vežbama, srpsku javnost redovno uznemiri vest o većim aktivnostima ili grupisanju NATO snaga u blizini naših granica. Nije u pitanju samo sećanje na zločinačku agresiju i bombardovanje nego svest o višedecenijskoj otvorenoj podršci baš svima koji ugrožavaju srpski narod i srpske interese, tako da se Alijansa i dalje doživljava kao latentna opasnost i vojna pretnja.
Zbog toga se s velikom pažnjom prate aktivnosti na makedonskom vojnom poligonu Krivolak, koji su Makedonci ustupili američkim snagama u Evropi u periodu od 1. do 20. avgusta ove godine. Ovaj poligon je svojevremeno JNA gradila u najvećoj tajnosti od 1963. do 1969, pa su tako i sve aktivnosti na njemu u vezi sa obukom i vežbama tretirane kao tajna. Ipak, informacije o njegovim specifičnostima i kvalitetu davno su poznate, tako da je figurirao kao najveći i najbolji poligon za vojnu obuku u Evropi.
Iako se dolazak 120 američkih vojnika prikazuje kao vremenski ograničena aktivnost, postaje sve jasnije da Amerikanci neće propustiti šansu da ovaj objekat trajno zaposednu. Sada se, navodno, testiraju mogućnosti ARM (Armije republike Makedonije) da bude domaćin velikim vojnim treninzima NATO, iako je lako predvideti da će u perspektivi njihova uloga na Krivolaku biti simbolična. Amerikanci najavljuju velika ulaganja u specijalne objekte i infrastrukturu uopšte na ovom poligonu. Urediće ga po NATO standardima i gotovo je sigurno da nijedan segment svog boravka i funkcionisanja na tom mestu neće poveriti nikome drugom. Pogotovo ne tako maloj i tehnički i organizaciono zaostaloj armiji kao što je makedonska.
Sve procene ukazuju da će Krivolak vrlo brzo biti trajno posednut od američkih snaga i da će se koristiti i kao vojna baza i poligon za obuku NATO snaga u Evropi. Koristiće se isto kao što ga je svojevremeno koristila JNA, gde je istovremeno na poligonu treniralo i vežbalo mnogo različitih jedinica i gde se konstantno nalazila respektivna količina različitog teškog naoružanja sa skladištima ubojnog materijala. Naravno da nije logično da svaka oklopna, artiljerijska ili raketna jedinica za svaku vežbu i gađanje dovlači svoje naoružanje s drugog kraja Evrope, nego će teško naoružanje biti sastavni deo opreme poligona, na raspolaganju jedinicama koje će se smenjivati. Tako, iako će trajno stacionirane jedinice na tom objektu biti relativno male, ukupan broj vojnika, teškog naoružanja, vojne tehnike i ubojnog materijala NATO u svakom trenutku na Krivolaku biće veliki.

[restrict] NEBRUŠENI DIJAMANT NATO ima objektivne mogućnosti i novac da izabere mesto za poligon u državama članicama bilo gde u Evropi. Znamo da nema onih koji bi se tome usprotivili. Uostalom već ima vojne poligone za obuku, pa ipak Krivolak zovu „nebrušeni dijamant“ i žele baš njega. Po čemu je ovaj teren između centralne i južne Makedonije koji obuhvata Tikvešku dolinu opštine Negotino, između Velesa i Štipa, tako poseban? Može li neka teritorija dimenzija 22 sa 18 kilometara biti tako privlačna za vojne stručnjake i komandante da nešto slično može da se nađe širom Evrope?
Želja svakog komandanta je da mu vojnici budu vrhunski obučeni i uvežbani. Visok nivo obuke može da se teškim treninzima dostigne na bilo kom poligonu, ali ta obučenost se ni izdaleka ne može podvesti pod vrhunsku. Vrhunska obuka mora da se realizuje u realnim uslovima u odnosu na one koje očekuju vojnika na bojištu i u tome je suština svih vojnih razmišljanja i težnji. U tome je i suština posebnosti Krivolaka i zato je on „dijamant“ za vojne komandante i instruktore.
Na Krivolaku, na tako maloj površini, imate sve moguće terenske uslove: ravnicu, brda, šume, peščani deo koji sasvim liči na pustinju, a poligon preseca reka Vardar, idealna za vojne aktivnosti na vodi. Priroda je, dakle, stvorila uslove za obuku jedinica pešadije, oklopnih jedinica, jedinica PVO, inženjerije, specijalnih jedinica, jedinica ABHO i svega drugog, na jednom mestu. Izgradnjom namenskih objekata moguće je uvežbavati borbu u urbanim sredinama i specifičnim naseljima. Sve u realnim uslovima i sve u svrhu vrhunske vojne obuke, tako da vojnici sa ovog poligona mogu pravo na ratište u bilo kom delu sveta.
Naravno da je to posebno bitno za američku vojsku i NATO formacije jer su odavno shvatili da će im obuka na ovom poligonu smanjiti gubitke na ratištima širom sveta. Nisu prvi put na tom mestu. NATO vojnici već su uvežbavani na Krivolaku. Velike vojne aktivnosti NATO na ovom poligonu odvijale su se i prošle godine kroz vežbu NATO snaga u Evropi pod nazivom „Dragon gardijan 17“. NATO vojnici već su odlazili sa ovog poligona u Avganistan i Irak i uočene su razlike u obuci u korist Krivolaka u odnosu na druge NATO poligone.
Nije slučajno na Krivolaku već izgrađeno tipično afričko selo, naravno, za obuku NATO snaga u realnim uslovima za rat u Africi. Čemu bi tako nešto koristilo Makedoncima? Sada su urgentno planirane i druge dopune infrastrukture: strelište za borbu u urbanim sredinama; modernizacija poligona za artiljerijska gađanja; modernizacija centra za dekontaminaciju od biološkog i hemijskog oružja itd. Sve to je vrlo nalik okruženju u kome će se vojnici naći u stvarnom ratu. Nešto slično je radila i JNA. Dovoljno je reći da su vojnici pod zaštitnom opremom i maskama ulazili u područje gde je stvarno aktivirana granata punjena bojnim otrovom. Jeste vrlo opasno, ali ne može biti realnije dočarano šta čeka vojnika ako protivnik zaista upotrebi bojni otrov. U realnim uslovima vojnici krajnje ozbiljno i odgovorno prilaze svakom detalju pripreme i izvođenja borbenih radnji, i po deset puta samoinicijativno proveravaju svoju zaštitnu masku i drugu zaštitu opremu. Ovakva realističnost vežbi postizana je i kod drugih rodova i specijalnosti. Sve to je odavno privuklo svetsku pažnju na Krivolak.
Nije samo teren taj što dočarava realne okolnosti koje očekuju vojnika na različitim ratištima, nego, što je izuzetno važno, česta promena klimatskih uslova, te specifična flora i fauna. Takvu kombinaciju i ambijent je nemoguće naći na drugom mestu u Evropi. Svi vojnici bivše JNA koji su makar kratko boravili na Krivolaku osetili su to kao nešto posebno – kao da su boravili na drugoj planeti. Osetili su vanredne klimatske teškoće koje su teško podnosili, ali kojih se rado sećaju. Kako kažu, u jednom danu se promene sva četiri godišnja doba. Danju je da izgoriš od sunca i visoke temperature a noću da se smrzneš, kao u pravoj pustinji. Zato Krivolak neki zovu pustinjom usred Evrope.
Utisak da si u pustinji podstiču i kotrljajući žbunovi kao u kaubojskim filmovima. Gmizavci, reptili i insekti su realna opasnost kao što će negde na ratištu biti, i to je prilika za obuku u zaštiti i od te vrste rizika. Tu su opasne zmije, pauci, škorpije, komarci, muve, kao i bezopasni ali neprijatni mali i veliki gušteri i kornjače, tako da se u realnim uslovima može trenirati zaštita i razbiti strah i od ovih opasnosti. Ako nepripremljenog i neobučenog vojnika sve to snađe na ratištu, on bi veću pažnju posvetio tome nego opasnostima od neprijatelja.
Važno je i to što je poligon smešten na slabo naseljenom području, tako da civilno stanovništvo nije ugroženo. Obližnje selo Krivolak, po kome je poligon dobio ime, ima tek nešto više od 1.000 stanovnika a najbliži gradić Kavadarci je dovoljno udaljen, više od 20 kilometara. To je važno ne samo radi bezbednosti građana zbog bojevih gađanja artiljerijom, tenkovima i PVO sredstvima nego i što lokalno stanovništvo u svim državama po pravilu ne želi prisustvo strane vojske. Neprijatna iskustva u okolini drugih NATO baza po svetu im to sugerišu. Ali bez obzira na to, tako malo stanovnika neće moći da utiče na odluke makedonske vlade.
Znači, vojnik na Krivolaku može da postigne vrhunski stepen obučenosti u realnim uslovima za različita ratišta, a da ne menja lokaciju, što kompletnu obuku čini i efikasnom, i ekonomičnom. Zato nema dileme da će Amerikanci to mesto čvrsto zaposesti i neće ga olako napustiti. Pogotovo ako „izbruse dijamant“ i prilagode ga sopstvenim i potrebama NATO.

DRAGOCENI POKLON Od nebrojano mnogo vojnih objekata bivše JNA, SAD i NATO su veliko interesovanje pokazivali su samo za tri – vojni poligon Krivolak, podzemni aerodrom Željava kod Bihaća i pomorsku bazu Lora kod Splita. Od više desetina velikih vojnih poligona za vojnu obuku u bivšoj SFRJ, samo ih je interesovao Krivolak. Bili su spremni da iznajmljivanje i korišćenje Krivolaka plate „suvim zlatom“, ali naravno da je to u nesvrstanoj Jugoslaviji bilo nemoguće.
Tokom građanskog rata, prilikom povlačenja, JNA je minirala i uništila aerodrom Željava kod Bihaća s malim šansama da se on ponovo osposobi i postane operativan. Luka Lora je sasvim dostupna NATO preko Hrvatske kao članice alijanse, ali su se u međuvremenu okolnosti promenile i ona više nije podesna za baziranje i održavanje brodova i podmornica NATO flote. Tako je Krivolak postao objekat broj jedan po interesovanju SAD i NATO.
Godine 2009. imali su priliku da se dočepaju Krivolaka jer je makedonska vlada ponudila da ga uz određenu rentu izda Amerikancima za vojnu bazu. Ali, na opšte iznenađenje, Amerikanci su odbili ponudu. Postoje samo dva realna razloga zašto su to uradili – ili su se plašili za bezbednost svojih snaga jer je Makedonija u to vreme na Zapadu tretirana kao država pod ruskim uticajem, ili su već tada pravili planove za destabilizaciju ove države i znali da će Krivolak dobiti džabe.

UTICAJ NA SRBIJU Čvrsto posedanje Krivolaka od strane Amerikanaca uz izgradnju prateće infrastrukture sigurno će promeniti geostratešku sliku Balkana, a možda i Evrope. Promeniće i geostratešku sliku Srbije jer je od naše granice vazdušnom linijom udaljen svega pedesetak kilometara. Ne treba zaboraviti da je Krivolak na samo pedesetak kilometara od aerodroma u Skoplju i nadohvat ruke NATO snagama u Grčkoj, Albaniji i Bugarskoj, kojima se korišćenjem ovog poligona otvaraju nove mogućnosti u postizanju najvišeg stepena obučenosti i uvežbanosti.
Posebno zabrinjava činjenica da se ovaj poligon već koristio za obuku kosovskih bezbednosnih snaga (KBS). Krivolak nije predviđen i nije podesan za policijsku obuku, tako da je obuka kosovskih Albanaca jasan dokaz transformacije KBS u nekakvu kosovsku vojsku. Uostalom, u kosovskim medijima se barata pojmom „obuka kosovskih kadeta“, što je zapadni termin za pitomce vojnih škola. Da stvar bude potpuno jasna, u junu 2013. na Krivolaku je održana zajednička vojna vežba KBS sa vojnicima SAD, Velike Britanije, Crne Gore, Makedonije i Bugarske. Šta će policijske snage Kosova s vojnicima ovih zemalja, nego da od njih prave paravojsku.
Za Srbiju je posebno važno što je na Krivolaku moguće tajno uvežbati, u realnim uslovima, upad kosovskih snaga na sever Kosova. Naravno da će im sadašnja proalbanska vlada Zorana Zaeva to velikodušno dozvoliti i da će im NATO snage u tome svesrdno pomoći. Tamo je moguće savršeno uvežbati način i tempo nastupanja, ali i precizno gađanje i korišćenje novog oružja koje KBS sada nemaju.
Tako Krivolak postaje novi problem i novi zadatak za naše obaveštajno-bezbednosne službe (agencije), jer ako su vrhunski utrenirane snage odatle išle pravo na ratišta u Avganistanu i Iraku, zašto ne bi mogle po istoj logici da se usmere na Srbiju, ako već padne odluka o novoj agresiji na našu zemlju. Važno je znati i po tom osnovu dobro se pripremiti, jer ako dođe do napada od strane kosovskih Albanaca na sever Kosova, neće to biti u vojnom smislu slabo obučeni policajci. Njihove policijske uniforme biće samo maska jer će se raditi o vrhunski obučenim vojnicima koji su prošli sve potrebne obuke, treninge, gađanja i vežbe na Krivolaku.
Ako se SAD i NATO odluče za novu agresiju na Kosovo ili Srbiju uopšte, pored vazdušnih udara i kopnenog napada snagama iz baze Bondstil, ozbiljno treba računati na visokoobučene snage koje će se grupisati u Krivolaku, na pedalj od naše zemlje. Štaviše, na Krivolaku je moguće kombinovanje i grupisanje vojnih formacija različitih zemalja (NATO pa i kandidata za prijem) a da to ne izazove veliku pažnju jer je priroda ovog vojnog poligona takva da će na njemu i inače biti prava „promenada“.
Obukom koja će se tokom avgusta izvoditi na Krivolaku upravljaće Komanda američke vojske u Evropi, a obuhvatiće upotrebu oružja malog kalibra, protivoklopnog i drugog pešadijskog oružja, dok će piloti imati obuku na helikopterima „Crni jastreb“. Makedonska vojska se tek spominje kao nekakva logistička podrška. U stvarnosti neće biti ni to, jer šta oni znaju o logistici moderno opremljenih i razmaženih američkih vojnika? Zato je potpuno ispravna procena da je američki ulazak na Krivolak mali korak s dalekosežnim geostrateškim posledicama.
Ako stvari pogledamo u širem kontekstu, nije teško proceniti da će NATO kroz Krivolak provući ne samo snage koje se upućuju na ratišta Azije i Afrike nego i one koji se upućuju na ruske granice. To može u ovom trenutku da se čini nebitno i nevažno u globalnom suočavanju velikih sila, ali treba znati da u takvom sudaru odlučuju nijanse i mali procenti u nivou kvaliteta uvežbanosti vojnika. Nijansa koja odlučuje ishod sukoba može biti Krivolak, i zato je on toliko važan.

[/restrict]