Postoji li nemački zid?

UOČI SAMITA 16+1 U SOFIJI

Vrednost razmene Kine sa zemljama centralne i istočne Evrope lane je dostigla skoro 70 milijardi dolara, ali tu se priča ne završava

Ako kažemo da je razmena Kine sa 16 zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) lane dostigla vrednost od skoro 70 milijardi dolara i da je Kina, istovremeno, u ovaj deo Starog kontinenta uložila deset milijardi dolara, to će potpasti pod opštu ocenu vrlo dobro ili čak odlično. Ipak, ispod ovog malog defilea zvaničnih ohrabrujućih statističkih podataka nalazi se posao koji treba da bude obavljen, ili makar unapređen, tokom predstojećeg vikenda, na Samitu šefova država ili vlada Kine i 16 zemalja CIE u Sofiji.

Analitičari, naime, smatraju da zemlje CIE, od kojih Srbija, BiH, Makedonija, Crna Gora i Albanija nisu članice Evropske unije, treba da pronađu vlastiti put ili makar glas u okviru ukupnih odnosa Kine sa Evropskom unijom, što kako stvari stoje, neće biti nimalo jednostavno.

Već duže vreme Nemačka i ostale zapadnoevropske članice Evropske unije blago rečeno kritički posmatraju razvoj saradnje Kine sa nekadašnjim jugoslovenskim republikama i istočnoevropskim zemljama nastalim na prostoru koji je geopolitički nekada pokrivao SSSR (bez Rusije, Ukrajine i Belorusije). U Berlinu se smatra da razvoj saradnje u formatu 16+1 ugrožava jedinstvo Evropske unije, a neki ga dovode u vezu i sa promenama političkog raspoloženja u Poljskoj i Mađarskoj.

Kina, s druge strane, smatra da su zemlje CIE važni partneri u uspostavljanju ekonomskog pojasa duž puteva svile i da je pomenuti format saradnje koristan dodatak sveobuhvatnom strateškom partnerstvu Kine i Evropske unije.

Nakon što je ova tema aktuelizovana tokom posete Angele Merkel Pekingu u maju ove godine, usledila je poseta kineskog ministra spoljnih poslova Berlinu. Kina je tada, prema izveštajima medija, sumnjičavim Nemcima ponudila trilateralno učešće u aktivnostima unutar platforme 16+1.

Učestvujući na simpozijumu posvećenom saradnji balkanskih država u okviru inicijative „Pojas i put“, koji je krajem maja održan na Pekinškom univerzitetu za strane studije (BFSU), autor ovih redova je u radu koji je predstavio, idući u susret samitu u Sofiji, istakao da bi Evropska unija trebalo da postane partner formata 16+1, čak i učesnik, pre nego njegov kočničar.

Srbija, koja zvanično želi da se pridruži Evropskoj uniji, nalazi se u poziciji lidera u saradnji sa Kinom na polju razvoja infrastrukture. Primedbe koje Nemačka isporučuje u ime Evropske unije ne idu u prilog izgradnji pruge od Beograda do Budimpešte ili makar od granice dve zemlje do mađarske prestonice, ali ni ostalim, naročito budućim projektima. Izgradnja pruge Beograd–Budimpešta je prvi prekogranični projekat koji se ostvaruje u okviru formata 16+1 i time je njegov značaj i u simboličkom smislu veoma važan.

Samit u Sofiji je jedan od međaša razvoja saradnje u formatu 16+1. Ako Evropska unije posle Sofije pribegne oštrijoj politici sputavanja saradnje sa Kinom u pomenutom formatu, to neće samo pogoditi zemlje članice već i zemlje koje žele da pristupe uniji. Drugim rečima, biće to još jedan evropski samar na diplomatskim leđima Beograda.