Чишћење рушевина

Историјски билатерални сусрет: Владимир Путин је указао на неравнотежу глобалне безбедности и да ће „амерички партнери то схватити“, док је Доналд Трамп поручио да дијалог отвара путеве ка миру, као „почетак једног дугог процеса“

Први, историјски билатерални сусрет руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа, догодио се ове седмице, у понедељак, у Хелсинкију. Многи су пожурили са констатацијом да је састанак окончан неуспешно, јер двојица лидера нису представила ниједан договор, опипљив споразум којим би „крунисали“ четворосатни разговор. То, међутим, не може бити доказ неуспеха Трампа и Путина. Главни успех самита у Хелсинкију јесте – што је уопште одржан, упркос напорима и опструкцији утицајних кругова у Европи и Америци који се противе помирењу и зближавању Москве и Вашингтона. За њих, очигледно, договор и смањење напетости и ескалације у Европи и свету није позитивна вест.

ПОДРИВАЊЕ ТЕМЕЉА (МОГУЋЕГ) ПОМИРЕЊА Да је тако, најбоље се вероватно види из чињенице да су амерички новинари, од четири питања која су упутили двојици председника, сва четири поставили на тему руског мешања у америчке председничке изборе 2016, а Путин је поновио да се Русија никада није мешала и да се никада неће ни мешати. И на тај начин директно оптужујући Путина и Москву, а пре свега подривајући темеље могућег помирења, уместо да своје интересовање усмере ка будућности и перспективама за обнову руско-америчких односа. Иако би од помирења профитирао читав свет, они и даље врте старе оптужбе, без икаквих доказа.

То сведочи да су Трамп и његова политика постепеног одустајања од улоге светског жандарма трн у оку западних кругова који и даље сањају светску хегемонију. Путин је поручио да су односи Русије и САД у тешком стању, изразио наду да се после овог самита боље разумеју, али и нагласио да две земље треба да преузму вођство у решавању светских проблема, међу којима је посебно истакао сукоб у Сирији и тамошњу хуманитарну кризу. На то је Трамп узвратио да Москва и Вашингтон могу, заједнички, да сачувају стотине хиљада живота у Сирији, али није прецизирао на чије животе мисли.
[restrict]

Руски лидер је посебно указао да је Москва заинтересована за безбедност Израела и очување мира на Голанској висоравни, око које се споре Дамаск и Тел Авив, знајући да су ово питања за која је Трамп врло заинтересован. Путин је још напоменуо да стање у овом спорном региону треба вратити на оно које је утврђено споразумом из 1974. о раздвајању израелске и сиријске војске.

Наглашавајући да се обе суперсиле суочавају са изазовима и потешкоћама, Путин је навео неравнотежу у систему глобалне безбедности и стабилности и изразио уверење да ће „амерички партнери то схватити“. Тиме је поновио суштинску поруку Кремља из последње деценије – да сопствену безбедност у данашњем свету није могуће градити на рачун другог. Русија још од 2007. позива западне партнере, пре свих Америку, да разумеју да нису сами на планети и да ће се политика унилатералних потеза којима се наноси штета другим утицајним центрима моћи на крају њима самима вратити као бумеранг.

Можда најбољи доказ исправности ових расуђивања јесте и чињеница да је западна политичка, војна и економска алијанса већ годинама у кризи, што се показало и на два недавна самита – Групе 7 у Канади и НАТО-а у Бриселу. Толики степен нејединства у западном свету никада раније није исказан, што је последица јачања утицаја других великих светских играча. Глобална привреда, мир и безбедност нису више теме о којима се одлучује унутар малог, затвореног клуба, предвођеног Америком. Сада се у свету питају и они који нису по вољи западних елита – и у томе треба тражити разлог противљења Трамповој политици помирења. За разлику од тезе коју су пре десетак година лансирали неоконзервативци из Вашингтона окупљени око бившег председника Барака Обаме – 21. век, ипак, неће бити само амерички.

ОПТУЖБЕ ПРЕД СУДОВИМА „ПАЛЕ У ВОДУ“ Истичући позитиван утицај САД и Трампово залагање за решавање кризе у Кореји, председник Путин је исказао забринутост због иступања Вашингтона из нуклеарног споразума са Ираном и подвукао да се руска позиција о овом питању није променила. Наравно, није се променила ни у вези с Кримом и Путин је још једном поручио да је то питање за Русију заувек затворено.

Амерички новинари пак нису одустајали од пропитивања на тему наводног руског мешања у америчке изборе и Путин је био веома директан, рекавши да су сви процеси пред америчким судовима – пали у воду. Оценио је, такође, да се оптужбе о „руском мешању“ користе за унутрашњу политичку борбу у Америци. „Слушали смо оптужбе на рачун фирме ’Конкорд’. Колико знам, ова фирма је ангажовала америчке адвокате и све оптужбе су оборене на америчком суду“, навео је Путин и истакао да је само суд надлежан да даје коначно мишљење, а не америчке специјалне службе.

Указавши да је „Конкорд“ приватна фирма из ресторанског бизниса, Путин је запитао како њено хипотетичко мешање може да се повеже са руском државом. По истом принципу, додао је, и Русија би могла да повезује са америчком државом милијардера Џорџа Сороша, који се, како је навео, „свуда меша“. Руски председник је још једном позвао Американце, као што је раније учинио и према Лондону у „случају Скрипаљ“, да са оптужбама не излазе у медије, већ да се на званичан начин обрате Москви и покрену процедуру за испитивање сведока у Русији. Ни у једној ситуацији званични захтеви руским органима нису стизали, али се подиже огромна медијска прашина.

Путин је најавио да би и Москва затражила од САД да испитају Вилијама Браудера, власника фирме „Хермитаџ капитал“, кога Русија потражује због мултимилионске утаје пореза и да руски истражитељи буду присутни на саслушању. Није пропустио да укаже да је Браудер – кључни актер у „процесу Магницки“, када је Конгрес САД увео Москви санкције много пре дешавања на Криму и у Украјини – део проневереног новца, 400.000 долара, уплатио на рачун председничке кампање Хилари Клинтон, против Трампа. „Ова уплата није незаконита, али јесте начин на који је новац стечен“, упозорио је Путин. На ову тему амерички новинари нису имали додатна питања.

ПОЧЕТАК ДУГОГ ПРОЦЕСА Трамп је навео да конструктиван дијалог са Русијом отвара путеве ка миру, као „почетак једног дугог процеса“. Односи две земље нису никад били гори, али је самит то променио, додао је председник Трамп: „Ми смо предузели први корак ка бољој будућности у којој ће бити чврстог дијалога и много промишљања. Ми желимо пријатељство, сарадњу и мир. Мислим да то могу да кажем и у име Америке, и у име Русије. Данас је био веома конструктиван дан, имали смо неколико конструктивних часова проведених заједно и веома је важно да наставимо дијалог. Ми смо се сложили да ћемо се по свему судећи често сусретати у будућности и надамо се да ћемо решити све проблеме о којима смо расправљали данас.“

О којим је проблемима реч, наговестио је Путин, указујући на намере двојице председника да односе врате на некадашњи ниво. „Као највеће нуклеарне силе, сносимо посебну одговорност за међународну безбедност. Сматрамо да је важно успостављање дијалога о стратешкој стабилности и неширењу оружја за масовно уништење. Предали смо америчким колегама белешку са низом конкретних предлога на ову тему“, рекао је руски лидер, нагласивши да је неопходно разрадити цео комплекс војно-политичких мера и питања везаних за разоружање. То је пре свега, како је навео, продужење споразума о стратешком офанзивном наоружању, опасна ситуација у вези с развојем глобалних елемената америчке противракетне одбране (ПРО), споразум о ликвидацији ракета средњег и малог домета, размештања оружја у космосу, борбе против терора и осигурања сајбер безбедности.

„Наравно, многобројни проблеми остају и ми нисмо могли да рашчистимо све рушевине. То није могуће урадити на првом сусрету, али сматрам да смо учинили важан корак у том правцу“, оценио је Путин и најавио формирање заједничке групе у којој ће бити лидери руског и америчког бизниса. Председник РФ наговестио је и могућу важну промену руског става о питању Украјине. „Господин председник је изразио забринутост да би због ’Северног тока 2’ могао да ишчезне транзит преко Украјине. Уверио сам господина председника да је Русија спремна да очува овај транзит. Штавише, спремни смо да продужимо уговор о транзиту који истиче 2019, у случају регулисања спора који постоји између привредних субјеката у стокхолмском Арбитражном суду“, подсетио је Путин на тужбу украјинског „Нафтогаза“ према руском „Газпрому“.

СУШТИНСКА ПРОМЕНА РЕТОРИКЕ Посебну забринутост у Вашингтону изазвало је Трампово признање да и америчка и руска страна сносе одговорност за насталу ситуацију и да се „САД понашају глупо“. Ово је суштинска промена америчке реторике и од претходног председника Барака Обаме таква изјава се никада није могла чути. „Требало је одавно да започнемо овај дијалог, пре него што сам ја дошао на власт. Сматрам да смо сви криви и сада САД заједно са Русијом обнављају ове односе. Сматрам да смо и ми и они допустили грешке. Није било завере и сви то знају. Дијалог је важан не само за САД и Русију већ и за цео свет. Ако желимо да решимо проблеме који стоје пред светом, морамо да пронађемо додирне тачке. Наши односи нису никад били гори него сада, али то се променило пре четири сата. Ја заиста у то верујем“, нагласио је амерички лидер. Путин је на то климнуо главом.             

[/restrict]