Гласаћеш како алгоритам каже!

Како масовно прикупљање податак заводи „демократску диктатуру“

Скандал када су у незаконитом прикупљању података милиона корисника Фејсбука од стране британске компаније „Кембриџ аналитика“ неовлашћено скинути подаци чак осамдесет седам милиона људи и то у циљу њиховог „таргетирања“ у политичке сврхе, изазвао је лавину протеста и иницирао реакције власти која је покренула одговарајуће замајце контроле, па и претњу казнама, не би ли оставила утисак да се заиста брине о очувању демократског провизоријума у коме сви наводно уживају. Ова појава – у сплету са другим које постају доминантне на интернету, суштински мења свет и политичке односе у којима живимо – има потенцијал да у скоријој будућности доведе чак и до „краја свега“, а не само демократије

Као своје највеће достигнуће у политичком и историјском погледу западни свет сматра свеобухватни пакет права и слобода у коме под заједничким садржаоцем званим демократија ужива сваки појединац довољно срећан да је некако стекао то право. И отуда свака евентуална претња по ту свеобухватну слободу никада раније досегнуту у тако замашном обиму сматра се ударом на фундаменте друштва. Од када је интернет запосео све аспекте живота, парадоксално, он је, као најузвишенији и суштински прави идеал демократије истински доступне свакоме, постао претња за демократију под окриљем интереса и политике, а која наводно једино вреди, може и треба да постоји. И тај је двобој непрестано у току. Како је интернет еволуирао у масовно окупљање људи путем бројних варијација неспутаног комуницирања у разним верзијама такозваних друштвених мрежа, тако је суштински горепоменута институционализована демократија постала превазиђена, чак и на неки начин, барем из перспективе „обичног света“, прихваћена и омрзнута као опресивни и безмало тоталитарни режим. Међутим, те „праве слободе“ које обезбеђује имагинарно-стварни „он-лајн живот“, посебно преко друштвених мрежа, постао је својеврсна замка и за њене учеснике и кориснике, али и за саму демократију. Показало се да су слободе практично неприменљива утопија, најпре јер се управо путем друштвених мрежа оне најлакше узурпирају. Недавни прилично велики скандал, један од бројних последњих година, када су у незаконитом и наводно малициозном прикупљању података милиона корисника Фејсбука од стране британске политичке консултантске компаније „Кембриџ аналитика“, неовлашћено скинути подаци чак осамдесет седам милиона људи и то у циљу њиховог „таргетирања“ у политичке сврхе, изазвао је лавину протеста и иницирао реакције власти која је покренула одговарајуће замајце контроле, па и претњу казнама, не би ли оставила утисак да се заиста брине за права и слободе својих грађана и за очување демократског провизоријума у коме сви они као уживају.

[restrict]
Поменути милиони скинутих података из Фејсбукове архиве тичу се личних афинитета тих људи, њихових склоности, политичких назора и ставова и уопште свега што их чини људским јединкама које се макар за неки детаљ разликују једне од других, односно, а што је за ову прилику било најважније, што их чини политички занимљивим јединкама специфичних својстава и укуса. Дакле, ти њихови приватни подаци, провучени кроз специјално за тај посао смишљени алгоритам, требало би да пруже довољно материјала за циљно деловање на сваког појединачно, односно на њихово усмеравање у жељеном политичком правцу приликом гласања! Преко, дакле, њихових склоности и личних ставова дошло би се до материјала за усмеравање у жељеном правцу на које би они најлакше пристали. Уз помоћ стручњака науке о понашању људи и читаве социјално-политичке струке, таквим би подацима потпуно подредили вољу циљаних политичких „потрошача“, мање-више исто као када их бомбардују рекламама за које их шпијунски алгоритам „Гугла“, па и „Фејсбука“, припрема сматрајући да ће баш те рекламе желети не само да виде већ и да послушају, односно употребе за свој потрошачки апетит. Овде је, међутим, реч о гласачком апетиту који је потпуно оваквим испирањем мозга лишен било каквог слободног одлучивања. И шта је, дакле, то ако није смрт демократије и њена ултимативна узурпација која је потпуно обесмишљава? Из „Кембриџ аналитике“, наравно, демантују све осуде и овакве коментаре, као и било какво њихово незаконито и злокобно делање. „Кембриџ аналитика“ је, иначе, такозвана ћерка-фирма далеко моћнијег и гломазнијег британског консалтинг апаратуса „СЦЛ групације“, која се на светском нивоу бави „рударењем“ управо података у политичке сврхе које је сакупила „Кембриџ аналитика“ од стране „Фејсбука“, као и такозваним брокерисањем и консалтингом када је (зло)употреба тих података у питању, посебно у политичким кампањама. Ова компанија се, рецимо, доводи у везу и са кампањом током које је до Беле куће дошао Доналд Трамп, али и многим другим.

Хвалисање научника за „психолошки рачун“

Сва „Фејсбук“ „лајковања“ и сва друга лична изјашњавања на све могуће теме која се подстичу и, заправо, захтевају, не би ли се уопште могло бити део структуре било које друштвене мреже, мета су „жетве“ података компанија попут „Кембриџ аналитике“. Један од твораца софтвера који служи за анализу прикупљених података из оваквих извора, извесни Мајкл Косински, потпуно без последица и без бојазни да би могао да их изазове, изјавио је британској нацији пред ТВ камерама да његов програм са изузетном прецизношћу може да изврши анализу било чије личности само на основу „лајкова“ на „Фејсбуку“! Косински је себе, иначе, представио као „научника великих података“ и као стручњака за „психолошки рачун“. По њему, обрађујући одговарајуће личне податке из „Фејсбук“ профила и то пре свега оне који садрже доказе о склоностима одређене особе, он је у стању да уз помоћ свог алгоритма готово без грешке одреди суштинске карактеристике те персоне, укључујући чак и његов став о религији, посао који обавља као и, а што је за ову причу најважније, његове политичке склоности. Прилично застрашујуће звучи ово научниково хвалисање. Али је још језивије што се оно не сматра довољно опасним да се на било који начин санкционише и спречи. Из истих извора сакупљени подаци се одавно користе како би се масовно поспешила продаја одређених производа и тај се процес довео до савршенства. Али усмеравање гласачког тела према жељеној политичкој опцији? Како је могуће да тако нешто не активира аларме за заштиту темељних начела наводно слободног друштва с којим се западни свет толико дичи? Одговор је вероватно најближи опортуној и егоистичној природи политике и отуда било које њене опције. Јер, што као средство тако ефикасно данас помаже једнима, сутра ће њиховим противницима. Отуда је далеко изгледније да ће се слична софтверска и научна унапређивања када је реч о отимању личних података и то на нивоу укупне светске популације зарад њихове политичке злоупотребе наставити без било чијег ограничавања или спутавања.
Иако ни до сада у свим аспектима живота силе које стоје иза инсталације такозваног глобалистичког утицаја на светску економију и успостављања цивилизације потрошачког друштва нису имале проблем да спроведу своје науме и остваре циљане интересе, делује да су сада порадили на практичној применљивости још ефикаснијих полуга моћи које тренутно уопште није чак могуће ни сагледати у правом светлу. Они увек умерени и уздржани теше престрављене присталице теорија завере да је реч само о промени начина на који ће се убудуће гласати. Наводно уместо коришћења једне рекламе током кампање која је усмерена према целокупном изборном телу у нади да ће већина прихватити баш њихове политичке опције, сада су у могућности да користе више циљаних реклама које су упућене изборном телу које показује највише склоности да такве поруке прихвати и самим тим гласа за њих. Бројне су нити овакве назовикампање које улазе у сиву зону далеко од очију било какве контроле. Користиће се систем који је већ у пракси на „Фејсбуку“ а који омогућава да поруке буду видљиве само одређеним особама или групама. Уз поменуте аналитичаре и стручњаке из области науке о понашању, овакво би директно обраћање циљаним групама на које се може рачунати да ће постати присталице заправо било испирање мозга изборног тела и створило би простор за све врсте махинација и злоупотреба од стране политичара жељних успеха на изборима. Помињана компанија која се тиме бави, „Кембриџ аналитика“, учествовала је у такозваном „Пројекту Аламо“, активираном током кампање Доналда Трампа, а када су коришћени лични подаци потенцијалних гласача како би се скројило прихватљиво обраћање кандидата, у овом случају Трампа, и то чак у случају преко двеста милиона Американаца, међу којима су циљаним обраћањима налазили не само гласаче већ и далеко битније – донаторе и финансијере! Том приликом су скројене бројне циљане рекламе и слогани који су упућивани онима за које се могло готово сигурно тврдити да ће их прихватити на жељени начин, а на њих је утрошено преко осамдесет милиона долара. Оваква врста рада током кампање је тек у повоју, а чињеница да постоји огроман простор за њено даље унапређивање у злоупотреби је прилично суморна.

Крај демократије или крај свега?

Отуда, јасно је да би подаци са друштвених мрежа морали да постану недоступни политичарима и назовианалитичким компанијама које су њихов изборни помагач током кампање. Сви изборни закони, па и кривични, морају под хитно да буду прилагођени актуелним дешавањима на терену, посебно на интернету. То су прве и суштински битне мере за спасавање демократије и слободе друштва које се тренутно налази у можда највећој кризи од када постоји у пракси примењен демократски политички систем. Оваква врста демолирања основних демократских начела у комбинацији са такође девастирајућим последицама које на свој начин производи појава криптовалута, што потпуно обезвређују и чине чак излишним новац за који смо до сада радили, а самим тим блокирају све институције државе, па и њено функционисање, јер, најпре, онемогућавају прикупљање пореза, а последично и решавање свих социјалних и економских проблема и потреба, чине сасвим оправданим страх да је крај демократије већ у току. И због далеко мањих друштвених преокрета и сломова су кроз историју започињани разарајући ратови и најкрвавији сукоби. У том новом свету без досадашње демократије, боје се њени заговорници, места ће бити само за тоталитарне опције, а у данашњем контексту „развоја“ ове цивилизације и у увод у њену апокалипсу!

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *