Glasaćeš kako algoritam kaže!

Kako masovno prikupljanje podatak zavodi „demokratsku diktaturu“

Skandal kada su u nezakonitom prikupljanju podataka miliona korisnika Fejsbuka od strane britanske kompanije „Kembridž analitika“ neovlašćeno skinuti podaci čak osamdeset sedam miliona ljudi i to u cilju njihovog „targetiranja“ u političke svrhe, izazvao je lavinu protesta i inicirao reakcije vlasti koja je pokrenula odgovarajuće zamajce kontrole, pa i pretnju kaznama, ne bi li ostavila utisak da se zaista brine o očuvanju demokratskog provizorijuma u kome svi navodno uživaju. Ova pojava – u spletu sa drugim koje postaju dominantne na internetu, suštinski menja svet i političke odnose u kojima živimo – ima potencijal da u skorijoj budućnosti dovede čak i do „kraja svega“, a ne samo demokratije

Kao svoje najveće dostignuće u političkom i istorijskom pogledu zapadni svet smatra sveobuhvatni paket prava i sloboda u kome pod zajedničkim sadržaocem zvanim demokratija uživa svaki pojedinac dovoljno srećan da je nekako stekao to pravo. I otuda svaka eventualna pretnja po tu sveobuhvatnu slobodu nikada ranije dosegnutu u tako zamašnom obimu smatra se udarom na fundamente društva. Od kada je internet zaposeo sve aspekte života, paradoksalno, on je, kao najuzvišeniji i suštinski pravi ideal demokratije istinski dostupne svakome, postao pretnja za demokratiju pod okriljem interesa i politike, a koja navodno jedino vredi, može i treba da postoji. I taj je dvoboj neprestano u toku. Kako je internet evoluirao u masovno okupljanje ljudi putem brojnih varijacija nesputanog komuniciranja u raznim verzijama takozvanih društvenih mreža, tako je suštinski gorepomenuta institucionalizovana demokratija postala prevaziđena, čak i na neki način, barem iz perspektive „običnog sveta“, prihvaćena i omrznuta kao opresivni i bezmalo totalitarni režim. Međutim, te „prave slobode“ koje obezbeđuje imaginarno-stvarni „on-lajn život“, posebno preko društvenih mreža, postao je svojevrsna zamka i za njene učesnike i korisnike, ali i za samu demokratiju. Pokazalo se da su slobode praktično neprimenljiva utopija, najpre jer se upravo putem društvenih mreža one najlakše uzurpiraju. Nedavni prilično veliki skandal, jedan od brojnih poslednjih godina, kada su u nezakonitom i navodno malicioznom prikupljanju podataka miliona korisnika Fejsbuka od strane britanske političke konsultantske kompanije „Kembridž analitika“, neovlašćeno skinuti podaci čak osamdeset sedam miliona ljudi i to u cilju njihovog „targetiranja“ u političke svrhe, izazvao je lavinu protesta i inicirao reakcije vlasti koja je pokrenula odgovarajuće zamajce kontrole, pa i pretnju kaznama, ne bi li ostavila utisak da se zaista brine za prava i slobode svojih građana i za očuvanje demokratskog provizorijuma u kome svi oni kao uživaju.

[restrict]
Pomenuti milioni skinutih podataka iz Fejsbukove arhive tiču se ličnih afiniteta tih ljudi, njihovih sklonosti, političkih nazora i stavova i uopšte svega što ih čini ljudskim jedinkama koje se makar za neki detalj razlikuju jedne od drugih, odnosno, a što je za ovu priliku bilo najvažnije, što ih čini politički zanimljivim jedinkama specifičnih svojstava i ukusa. Dakle, ti njihovi privatni podaci, provučeni kroz specijalno za taj posao smišljeni algoritam, trebalo bi da pruže dovoljno materijala za ciljno delovanje na svakog pojedinačno, odnosno na njihovo usmeravanje u željenom političkom pravcu prilikom glasanja! Preko, dakle, njihovih sklonosti i ličnih stavova došlo bi se do materijala za usmeravanje u željenom pravcu na koje bi oni najlakše pristali. Uz pomoć stručnjaka nauke o ponašanju ljudi i čitave socijalno-političke struke, takvim bi podacima potpuno podredili volju ciljanih političkih „potrošača“, manje-više isto kao kada ih bombarduju reklamama za koje ih špijunski algoritam „Gugla“, pa i „Fejsbuka“, priprema smatrajući da će baš te reklame želeti ne samo da vide već i da poslušaju, odnosno upotrebe za svoj potrošački apetit. Ovde je, međutim, reč o glasačkom apetitu koji je potpuno ovakvim ispiranjem mozga lišen bilo kakvog slobodnog odlučivanja. I šta je, dakle, to ako nije smrt demokratije i njena ultimativna uzurpacija koja je potpuno obesmišljava? Iz „Kembridž analitike“, naravno, demantuju sve osude i ovakve komentare, kao i bilo kakvo njihovo nezakonito i zlokobno delanje. „Kembridž analitika“ je, inače, takozvana ćerka-firma daleko moćnijeg i glomaznijeg britanskog konsalting aparatusa „SCL grupacije“, koja se na svetskom nivou bavi „rudarenjem“ upravo podataka u političke svrhe koje je sakupila „Kembridž analitika“ od strane „Fejsbuka“, kao i takozvanim brokerisanjem i konsaltingom kada je (zlo)upotreba tih podataka u pitanju, posebno u političkim kampanjama. Ova kompanija se, recimo, dovodi u vezu i sa kampanjom tokom koje je do Bele kuće došao Donald Tramp, ali i mnogim drugim.

Hvalisanje naučnika za „psihološki račun“

Sva „Fejsbuk“ „lajkovanja“ i sva druga lična izjašnjavanja na sve moguće teme koja se podstiču i, zapravo, zahtevaju, ne bi li se uopšte moglo biti deo strukture bilo koje društvene mreže, meta su „žetve“ podataka kompanija poput „Kembridž analitike“. Jedan od tvoraca softvera koji služi za analizu prikupljenih podataka iz ovakvih izvora, izvesni Majkl Kosinski, potpuno bez posledica i bez bojazni da bi mogao da ih izazove, izjavio je britanskoj naciji pred TV kamerama da njegov program sa izuzetnom preciznošću može da izvrši analizu bilo čije ličnosti samo na osnovu „lajkova“ na „Fejsbuku“! Kosinski je sebe, inače, predstavio kao „naučnika velikih podataka“ i kao stručnjaka za „psihološki račun“. Po njemu, obrađujući odgovarajuće lične podatke iz „Fejsbuk“ profila i to pre svega one koji sadrže dokaze o sklonostima određene osobe, on je u stanju da uz pomoć svog algoritma gotovo bez greške odredi suštinske karakteristike te persone, uključujući čak i njegov stav o religiji, posao koji obavlja kao i, a što je za ovu priču najvažnije, njegove političke sklonosti. Prilično zastrašujuće zvuči ovo naučnikovo hvalisanje. Ali je još jezivije što se ono ne smatra dovoljno opasnim da se na bilo koji način sankcioniše i spreči. Iz istih izvora sakupljeni podaci se odavno koriste kako bi se masovno pospešila prodaja određenih proizvoda i taj se proces doveo do savršenstva. Ali usmeravanje glasačkog tela prema željenoj političkoj opciji? Kako je moguće da tako nešto ne aktivira alarme za zaštitu temeljnih načela navodno slobodnog društva s kojim se zapadni svet toliko diči? Odgovor je verovatno najbliži oportunoj i egoističnoj prirodi politike i otuda bilo koje njene opcije. Jer, što kao sredstvo tako efikasno danas pomaže jednima, sutra će njihovim protivnicima. Otuda je daleko izglednije da će se slična softverska i naučna unapređivanja kada je reč o otimanju ličnih podataka i to na nivou ukupne svetske populacije zarad njihove političke zloupotrebe nastaviti bez bilo čijeg ograničavanja ili sputavanja.
Iako ni do sada u svim aspektima života sile koje stoje iza instalacije takozvanog globalističkog uticaja na svetsku ekonomiju i uspostavljanja civilizacije potrošačkog društva nisu imale problem da sprovedu svoje naume i ostvare ciljane interese, deluje da su sada poradili na praktičnoj primenljivosti još efikasnijih poluga moći koje trenutno uopšte nije čak moguće ni sagledati u pravom svetlu. Oni uvek umereni i uzdržani teše prestravljene pristalice teorija zavere da je reč samo o promeni načina na koji će se ubuduće glasati. Navodno umesto korišćenja jedne reklame tokom kampanje koja je usmerena prema celokupnom izbornom telu u nadi da će većina prihvatiti baš njihove političke opcije, sada su u mogućnosti da koriste više ciljanih reklama koje su upućene izbornom telu koje pokazuje najviše sklonosti da takve poruke prihvati i samim tim glasa za njih. Brojne su niti ovakve nazovikampanje koje ulaze u sivu zonu daleko od očiju bilo kakve kontrole. Koristiće se sistem koji je već u praksi na „Fejsbuku“ a koji omogućava da poruke budu vidljive samo određenim osobama ili grupama. Uz pomenute analitičare i stručnjake iz oblasti nauke o ponašanju, ovakvo bi direktno obraćanje ciljanim grupama na koje se može računati da će postati pristalice zapravo bilo ispiranje mozga izbornog tela i stvorilo bi prostor za sve vrste mahinacija i zloupotreba od strane političara željnih uspeha na izborima. Pominjana kompanija koja se time bavi, „Kembridž analitika“, učestvovala je u takozvanom „Projektu Alamo“, aktiviranom tokom kampanje Donalda Trampa, a kada su korišćeni lični podaci potencijalnih glasača kako bi se skrojilo prihvatljivo obraćanje kandidata, u ovom slučaju Trampa, i to čak u slučaju preko dvesta miliona Amerikanaca, među kojima su ciljanim obraćanjima nalazili ne samo glasače već i daleko bitnije – donatore i finansijere! Tom prilikom su skrojene brojne ciljane reklame i slogani koji su upućivani onima za koje se moglo gotovo sigurno tvrditi da će ih prihvatiti na željeni način, a na njih je utrošeno preko osamdeset miliona dolara. Ovakva vrsta rada tokom kampanje je tek u povoju, a činjenica da postoji ogroman prostor za njeno dalje unapređivanje u zloupotrebi je prilično sumorna.

Kraj demokratije ili kraj svega?

Otuda, jasno je da bi podaci sa društvenih mreža morali da postanu nedostupni političarima i nazovianalitičkim kompanijama koje su njihov izborni pomagač tokom kampanje. Svi izborni zakoni, pa i krivični, moraju pod hitno da budu prilagođeni aktuelnim dešavanjima na terenu, posebno na internetu. To su prve i suštinski bitne mere za spasavanje demokratije i slobode društva koje se trenutno nalazi u možda najvećoj krizi od kada postoji u praksi primenjen demokratski politički sistem. Ovakva vrsta demoliranja osnovnih demokratskih načela u kombinaciji sa takođe devastirajućim posledicama koje na svoj način proizvodi pojava kriptovaluta, što potpuno obezvređuju i čine čak izlišnim novac za koji smo do sada radili, a samim tim blokiraju sve institucije države, pa i njeno funkcionisanje, jer, najpre, onemogućavaju prikupljanje poreza, a posledično i rešavanje svih socijalnih i ekonomskih problema i potreba, čine sasvim opravdanim strah da je kraj demokratije već u toku. I zbog daleko manjih društvenih preokreta i slomova su kroz istoriju započinjani razarajući ratovi i najkrvaviji sukobi. U tom novom svetu bez dosadašnje demokratije, boje se njeni zagovornici, mesta će biti samo za totalitarne opcije, a u današnjem kontekstu „razvoja“ ove civilizacije i u uvod u njenu apokalipsu!

[/restrict]