Руски ужас у преплашеном америчком срцу

И даље веома популарна америчка шпијунска серија „Американци“, тренутно у шестој сезони, плаши своје гледалиште руским бауком иако одавно није црвен, али је у историјском контексту дешавања њене радње (осамдесете године прошлог века) и овом у којем се епизоде серије емитују до сада најзанимљивији мост између времена која су наизглед потпуно другачија, а суштински сасвим иста

Једна од најпопуларнијих телевизијских серија последњих година, барем када су у питању америчка продукција и гледалиште, „Американци“, тренутно је у шестој сезони. Њен наизглед сасвим једноставан наративни склоп о антихеројима из наслова – породици „Американаца“ која је заправо совјетска шпијунска ћелија – делује да никада није био више у такту са дневно-политичким збивањима између ове две подразумевајуће константно супротстављене велесиле. Иако се серија бави претходним хладноратовским периодом у историји тињајуће руско-америчке борбе, и то смештеним на сам њен крај, у време осамдесетих година прошлог века, делује као да гледамо нешто што се одиграва данас. Аутор ове серије, извесни Џозеф Вајсберг, представљен је као „бивши ЦИА оперативац“, па је тако ваљда публици обезбеђено осећање аутентичности и уверљивости. Не улазећи у разматрање о постојању могућности да се бивши оперативац ове службе пребаци на „искрено и аутентично“ представљање вођења шпијунског рата са Совјетима, остављамо само напомену да јој је од свега најчешће хваљен баш тај допринос у писању и уверљивости не само заплета већ и свих нијанси ликова с обе стране „добра“ и „зла“. Разуме се, добри момци су амерички ловци на лажне Американце из наслова, односно совјетске шпијуне, а лоши су, опет сасвим подразумевајуће, „црвени непријатељи најнапредније демократије на свету“. Ипак, а то је заправо највећа вредност у наративу серије, ниједног момента није у „Американцима“ све тако једноставно и јасно поларизовано као што је иначе и у америчким медијима и политичким круговима моћи и одлучивања, а најмање у Холивуду и уопште производима масовне културе. Тај је покушај уверљивијег нијансирања личности у овој серији њен главни адут и чак чинилац који је оригинално истиче у односу на целокупну продукцију западне пропагандно-забавне индустрије покретних сличица у којој је увек било јасно да су Руси, у овом случају Совјети, а што је у тамошњим медијима и уопште јавности одавно иста ствар, једини прави негативац и самим тим непријатељ демократије и свега доброг и напредног.

[restrict]

Под маском америчке породице Нови помак у том нијансирању није, дакле, у томе што су евентуално Руси постали мање лоши или опакији непријатељи већ што показани у, невероватно, људскијем светлу. Има више разлога уза то. Прво, серија се дешава, како рекосмо, осамдесетих година прошлог века, на прагу коначног распада Совјетског Савеза, са већ постављеним херојем Запада Горбачовим (то је случај у текућој серији), а то је време ког се Америка и њена обавештајна служба сећају с великим поносом као доба коначног слома њиховог највећег непријатеља за који су наравно најзаслужнији били они. Друго, перфидно уметнуто, као да је из пропагандног одсека ЦИА, јесте формирање слике о суровим руским обавештајцима који под маском америчке породице не презају ни од најгнуснијих злочина, али чија доброта лежи у томе што су глумећи Американце усвојили њихове „вредности“! Другим речима, борећи се против трулог Запада они су прихватили све његове вредности и усвојили све благодети чувеног америчког сна. Заиста су постали америчка породица, Американци! Да, они обављају прљаве послове по наруџбини КГБ-а, али живе типичним америчким животима просперитетне средње сталежи због чега им је такво покриће у очима публике препознатљиво и најпре вредносно сасвим прихватљиво. И не, они махом не глуме да живе „америчким начином живота“ само да би прикрили своје злокобне намере усмерене против њега, већ заиста функционишу као Американци. Та субверзивна есенција приче у којој комунистички оперативци негативци постају људска створења само када конзумирају вредности Запада против којих се боре је истински новитет у писању овакве врсте телевизијске забаве за масовну потрошњу. Било је и раније филмова и серија који су покушавали да играју овакву игру у фингирању шпијунског окршаја Истока и Запада, али су „Американци“ у томе на интелигентан начин отишли најдаље. Посебно када сте љубитељ ове серије на дуже стазе, неминовно саосећате са шпијунима који су у сваком погледу Американци. Јер они су Руси који воле да живе као Американци показујући тако да је таква врста живота једино могући пут ка животној срећи и просперитету појединца и његове породице. Руска страна, она која води шпијунски рат и издаје наређења „својим Американцима“ је прљава, бескрупулозна и сурова као што је уобичајено представљана у филмовима. Она је оно што је одувек чинило захтевно покриће у наметнутој идеји о Русији као суштаственом непријатељу Америке. Толико је захтевна и за наше антијунаке фрустрирајућа да је током времена Вајсбергово продубљивање у писању ове серије неминовно довело до тога да су главни ликови, стресом и прљавим пословима преоптерећени за сада још увек индиректно и подсвесно, почели да се одупиру сопственој служби и њеним задацима.

Шпијунско врбовање и остале породичне перверзије У шестој сезони патерфамилијас „Американаца“ је чак одлучио да се повуче из такве борбе и крвавих прљавштина које она захтева, па су шпијунску делатност против Америке наставили женски чланови његове породице. По наређењу КГБ-а, наиме, у рад на терену је укључена и њихова ћерка, у међувремену стасала као заиста права Американка, али којој су по налогу службе рођени родитељи окренули вредносни систем у правцу Кремља. Заврбовали су и за дејство на терену обучили сопствену ћерку иако је тек на почетку старијег тинејџерског узраста. Мајка, као сада гнусни, окрутни и немилосрдни шпијун крволочних склоности, глава је шпијунске фамилије и ратни тренер своје ћерке пред којом се на крвав и крајње суров начин елиминишу непријатељи. Заправо, обавља се завршни део обуке. Посебно је то занимљиво пошто је у првим сезонама управо лик ћерке био једина савест серије и то на страни „црвених“. Детиње невина и чиста чак се окренула вери и локалном пастору, потпуно обузета религијом и њеним вредносним кодовима. Сада је, наравно захваљујући совјетској бездушној породичној шпијунској академији, постала следбеница црвеног Сотоне и вероватно ћемо ускоро присуствовати и њеном првом убиству. Посебно пошто смо у тим претходним, посебно иницијалним, сезонама „Американаца“ присуствовали свим облицима породичног зла, неморала и декадентности па су ти адути, нажалост публике и свакако аутора, истрошени. И јер је наводни брачни живот шпијунског пара само фарса, он га је конзумирао у пословним љубавним авантурама, преварама и обманама, па ту и тамо и у сексуалним перверзијама и то у скоро свим могућим смеровима, а све зарад извршавања задатака из Кремља. За гледаоце је двоструки живот „Американаца“ постао нека врста недељног фикса жестоке породичне сапунице која се гледала с једнаким занимањем као да је у питању комерцијални ријалити-шоу. Пошто се сада у шпијунској игри на првој линији фронта налазе совјетске амазонке, мајка и ћерка, а што свакако још више припада изопаченом укусу поменуте ријалити публике, не треба сумњати у опстанак високог рејтинга „Американаца“ и у овој, али и у неким наредним сезонама.

Није ова серија једина која „види црвено“ и плаши своје гледалиште бауком руским и даље најстрашнијим иако одавно није црвен, али је у поменутом историјском контексту дешавања њене радње и овом у којем се епизоде серије емитују до сада најзанимљивији мост између времена која су наизглед потпуно другачија, а суштински сасвим иста. Није, дакле, проблем што су Руси тада били совјетски црвени, као што ни данас није плус што то више нису. Како год да су обојени, они су и даље убедљиво највећи негативци америчког слободарског народа, можда уплашеног најездама вампира, вукодлака, зомбија и увек смртоносних ванземаљаца, али једино истински, без утехе и комплетно престрављеног од Руса. Захваљујући овој серији свакако и више, јер замислите те страшне Русе који се успешно представљају као Американци и можда су вам прве комшије, чак и најбољи пријатељи! Има ли већег хорора?       

[/restrict]