Помпео – нови јастреб у Трамповом гнезду

У последње време амерички председник Доналд Трамп заузет је отварањем нових фронтова и додатним продубљивањем старих ровова. У међународним односима недавни ваздушни напади на Сирију наставили су тврдолинијашки низ заоштравања односа са Кином и све већег усложњавања озбиљне кризе односа између Русије и Запада

Председник Доналд Трамп спровео је у претходних неколико недеља низ значајних персоналних промена у врху своје администрације. Прво је сменио државног секретара Рекса Тилерсона да би на његово место наименовао досадашњег шефа ЦИА и бившег конгресмена из Канзаса Мајка Помпеа. Плејади јастребова у америчком врху придодат је и некадашњи амбасадор Сједињених Држава у Уједињеним нацијама Џон Болтон, који је на месту саветника за националну безбедност сменио генерала Херберта Макмастера.

У складу са формалностима пред наименовање Помпео је 12. априла одговарао на питања у Одбору за спољне послове америчког Сената. „Треба да их потискујемо на сваком месту на коме се суочимо и дуж сваког правца“, рекао је Помпео у вези са политиком према Русији. Додао је да средства за противруско деловање треба да обухвате не само војску већ и економску моћ и моћ у сајбер простору. Интересантно је да Помепо, вероватно ненамерно, понавља опредељење изнето у „Националној безбедносној стратегији Уједињеног Краљевства“. У овом документу Русија се идентификује као једна од кључних безбедносних претњи, а „фузиона доктрина“, коју документ образлаже, препоручују коришћење различитих компоненти британске моћи – од обавештајног рада, преко дипломатије до економије.

У одговору на питање демократске сенаторске Џин Шејин да ли се слаже са Трамповом оценом како је „лажна и корумпирана руска истрага“ створила „злу крв“ између Русије и САД, Помпео је одговорио: „Историјски конфликт између Сједињених Држава и Совјетског Савеза, сада Русије, узрокован је руским лошим понашањем“ (или злочињењем ако се определимо за архаичнију варијанту превода).

Сенаторка се питала о томе које је мере Трампова администрација предузела против Русије цитирајући раније припремљену Помпеову изјаву да „Русија представља опасност по САД“ и да су „године меке политике према Русији сада окончане“.

Поред других важних Помпеових ставова о спољнополитичким темама далекосежношћу се истиче одговор баш на ово питање – „Нису у питању само санкције, највеће до сада протеривање 60 људи обавила је ова администрација; ова администрација објавила је и преглед нуклеарног стања који указује Русији да ћемо оснажити наше капацитете за одвраћање. У Сирији, има већ неколико недеља, Руси су наишли на себи равне. Неколико стотина Руса је убијено“.

[restrict]

Од руског трача до америчког Сената У време када САД нападима на Сирију можда ризикују нове ескалације са руским снагама парадирање руским жртвама делује, у најмању руку, као неодмерен потез. Још непримереније делује када се шеф ЦИА а ускоро и шеф Стејт департмента тако ноншалантно односи према наводима од више стотина страдалих Руса у непосредном сукобу са САД. То је несвакидашњи навод и очекивано је да се пружи неко уверљиво поткрепљење.

При томе се поставља питање – шта се ту заправо десило и како су комуникациони канали за избегавање ескалације који су били поуздани током прошлогодишњих америчких ракетних напада на ваздухопловну базу Шајрат тако озбиљно заказали? Помпео је по свој прилици мислио на инцидент од почетка фебруара недалеко од источносиријског града Деир Езора.

Најверодостојнији приказ ових дешавања дао је немачки лист Шпигл чији су новинари током две недеље испитивали инцидент. Према њиховим наводима они су разговарали са локалним становништвом, запосленима у јединој градској болници у Деир Езору, као и са једним упослеником на тамошњем војном аеродрому. 

У чланку објављеном на англофоној верзији сајта Шпигла новинар Кристоф Ројтер наводи да ситуација између Кушама и Табије на источној обали Еуфрата, како је описао низ сведока, међу њима и особе које су учествовале у самим дешавањима, не потврђује да су руски плаћеници учествовали у нападу или да су се чак касније укључили у борбе. Новинар и оснивач Еуфрат поста, новинског сајта који извештава о дешавањима у овом региону, Ахмад Рамадан (из Табије је избегао у Турску) наводи речи свог контакта из овог подручја – „Да је био руски напад, са много страдалих Руса, ми бисмо о томе известили. Али није. Руси у Табији само су били зле среће да се нађу на погрешном месту у погрешно време“.

Ројтер наводи да се према изјавама сведока може направити прецизна реконструкција догађаја. Рано изјутра, 7. фебруара, двеста педесет бораца је покушало да пређе са западне на источну обалу Еуфрата користећи се војним понтонским мостом. У питању су биле снаге милиција из племена Бекара и Албо Хамад, заједно са војницима Четврте дивизије сиријске војске, као и припадници неких других јединица.

Америчке снаге које су се налазиле на источној обали испалиле су хице упозорења и нападачи су се повукли без губитака. Међутим, касније је уследио напад ових снага на базу Сиријских одбрамбених снага у истом подручју. Сиријске одбрамбене снаге су паравојска коју подржавају САД и чију окосницу чине курдски борци. Америчке специјалне снаге су на њих отвориле ватру – заједно са жестоком ватреном подршком дронова, тешких АЦ-130 авиона који дејствују као летеће артиљеријске платформе, борбених хеликоптера, ракета и артиљерије. Сутрадан су такође дејствовали по сиријским снагама пошто су припадници племенске милиције из Табије дошли да извуку тела погинулих са бојног поља.

По свој прилици, међу снагама стационираним у Табији било је и руских плаћеника. Међутим, према наводима припадника локалних милиција са којима су новинари разговарали, они нису учествовали у борби. Локални извори сведоче да је 10 до 20 њих изгубило живот а да је страдало укупно 200 нападача. Међу њима 80 сиријских војника из Четврте дивизије, око стотину Ирачана и Авганистанаца и известан број припадника локалних милиција.

Руски извори су после неколико дана обзнанили идентитет страдалих Руса – прво шесторице, и на крају деветорице. Сви они су били упосленици приватне војне компаније „Евро полис“, познатије под именом „Вагнер“.

Истовремено се појавила и друга верзија о овим догађајима. Поједини руски тврди националистички извори а потом и неке личности повезане са компанијом „Вагнер“ наводили су како је страдало далеко више Руса – од 100 па све до 600! Не доводећи у питање веродостојност ове верзије пренели су је Ројтерс и Блумберг и у нешто умеренијој верзији Њујорк тајмс.

 

Борбено намештење У време постмодерних „Твитер ратова“ вештина преиспитивања информација очито игра кључну улогу. Прилично је важно разумети и дешавања у америчком врху. Делује знаковито запажање стручњака за америчку спољну политику Мартина Индика да је „док је његов шеф изговарао (после напада на Сирију) оно што је деловало као пажљиво усаглашен сценарио, Болтон је гледао копију Трамповог излагања са оловком намештеном тако као да проверава да ли је Трамп веран тексту“. Дешавања око напада на Сирију указују истовремено и на значај утицаја Трамповог окружења и на његов ограничени ефекат.

Умиритељски ефекат по свој прилици има генерал Џејмс Матис, секретар за одбрану. Тврду линију ће – сасвим је јасно – заступати Мајк Помпео и Џон Болтон. 

Помпео и Трамп имају изузетан однос који је изграђиван током обавештајних брифинга које је Помпео, као шеф ЦИА, обезбеђивао за Трампа. Током изјаве коју је дао свега неколико минута после разрешења Рекса Тилерсона, Трамп је изразито повољно говорио о Помпеу. „Поштујем његов интелект“, рекао је. „Поштујем процес кроз који смо сви заједно прошли. Имамо веома добар однос, из ко зна ког разлога, хемија, шта ли је – зашто се људи уопште слажу? Одувек сам, од самог почетка, од првог дана, био добар са Мајком Помпеом.“

Претходни државни секретар Рекс Тилерсон био је званичник који је успевао да одговори Трампа од неких његових каприциозних одлука. Истакнути дипломата Томас Каунтримен, који је дао отказ прошле године, рекао је у изјави новинарки Њујоркера Робин Рајт да је „Тилерсон био слаб заступник Стејт департмента, али је служио као кабинетска провера неких од најгорих импулса председника Трампа“.

Такво противљење тешко да ће доћи од некадашњег конгресмена из Канзаса који је на таласу популарности Странке чајанке ушао у америчко законодавно тело. У Конгресу Помпео је био познат по безграничној страначкој острашћености. Његов стил је, пише Робин Рајт, више утемељен на сукобљавању него на дијалогу.

Стекао је престижно образовање на Вест Поинту и харвардском Правном факултету. Између 1986. и 1991. служио је као коњички официр у америчког војсци. Учествовао је у Првом заливском рату против Ирака.

И када је говорио о питањима међународних односа, Помпео није пропуштао да нагласи да то чини као представник народа Канзаса. Широки су домети канзашког национализма, уверио нас је Помпео. Као конгресмен Помпео је бескомпромисно критиковао нуклеарни договор са Ираном из 2015. године. Описивао га је као „несавесни аранжман који увећава ризик како по Канзас тако и по све Американце“. Свега неколико дана пре избора 2016. Помпео је одржао говор у коме је критиковао мере председника Обаме против Русије – „Уверавам вас да је преуређење Европе на врху списка циљева Владимира Путина. А то, рећи ћу вам, није добро за народ Канзаса“.

У саслушавању пред Сенатом Помпео је навео како постоје индиције да ће се Трамп повући из нуклеарног договора са Ираном уколико европске потписнице не обезбеде да се изврше измене у складу са његовим очекивањима.

Можда ће готово истовремено са одустајањем од нуклеарног договора са Ираном Трамп и Помпео радити на постизању врло сличног договора са Северном Корејом. Трамп је можда Помпеа и наименовао да буде водич кроз овај процес. 

„Претходна администрација је преговарала са позиција слабости. Ова администрација ће преговарати са позиције невероватне снаге“, рекао је Помпео на телевизији Си-Би-Ес недуго пре Тилерсонове смене. Као директор ЦИА Помпео је, између осталог, имао задатак и да обезбеди обавештајне податке којима би могао да се одмери домет санкција и прилагоди њихов опсег. И Трамп и он кретали су се између захтева за потпуном денуклеаризацијом и умеренијег уклањања евентуалне севернокорејске претње по америчку безбедност.

Помпео ће сада, као први амерички дипломата, бити пред двоструким искушењем – да учествује у изградњи Трампове политичке визије и да ту визију пренесе свету. Но у Трампово доба оба та задатка делују веома компликовано.    

[/restrict]