Pompeo – novi jastreb u Trampovom gnezdu

U poslednje vreme američki predsednik Donald Tramp zauzet je otvaranjem novih frontova i dodatnim produbljivanjem starih rovova. U međunarodnim odnosima nedavni vazdušni napadi na Siriju nastavili su tvrdolinijaški niz zaoštravanja odnosa sa Kinom i sve većeg usložnjavanja ozbiljne krize odnosa između Rusije i Zapada

Predsednik Donald Tramp sproveo je u prethodnih nekoliko nedelja niz značajnih personalnih promena u vrhu svoje administracije. Prvo je smenio državnog sekretara Reksa Tilersona da bi na njegovo mesto naimenovao dosadašnjeg šefa CIA i bivšeg kongresmena iz Kanzasa Majka Pompea. Plejadi jastrebova u američkom vrhu pridodat je i nekadašnji ambasador Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama Džon Bolton, koji je na mestu savetnika za nacionalnu bezbednost smenio generala Herberta Makmastera.

U skladu sa formalnostima pred naimenovanje Pompeo je 12. aprila odgovarao na pitanja u Odboru za spoljne poslove američkog Senata. „Treba da ih potiskujemo na svakom mestu na kome se suočimo i duž svakog pravca“, rekao je Pompeo u vezi sa politikom prema Rusiji. Dodao je da sredstva za protivrusko delovanje treba da obuhvate ne samo vojsku već i ekonomsku moć i moć u sajber prostoru. Interesantno je da Pomepo, verovatno nenamerno, ponavlja opredeljenje izneto u „Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji Ujedinjenog Kraljevstva“. U ovom dokumentu Rusija se identifikuje kao jedna od ključnih bezbednosnih pretnji, a „fuziona doktrina“, koju dokument obrazlaže, preporučuju korišćenje različitih komponenti britanske moći – od obaveštajnog rada, preko diplomatije do ekonomije.

U odgovoru na pitanje demokratske senatorske Džin Šejin da li se slaže sa Trampovom ocenom kako je „lažna i korumpirana ruska istraga“ stvorila „zlu krv“ između Rusije i SAD, Pompeo je odgovorio: „Istorijski konflikt između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, sada Rusije, uzrokovan je ruskim lošim ponašanjem“ (ili zločinjenjem ako se opredelimo za arhaičniju varijantu prevoda).

Senatorka se pitala o tome koje je mere Trampova administracija preduzela protiv Rusije citirajući ranije pripremljenu Pompeovu izjavu da „Rusija predstavlja opasnost po SAD“ i da su „godine meke politike prema Rusiji sada okončane“.

Pored drugih važnih Pompeovih stavova o spoljnopolitičkim temama dalekosežnošću se ističe odgovor baš na ovo pitanje – „Nisu u pitanju samo sankcije, najveće do sada proterivanje 60 ljudi obavila je ova administracija; ova administracija objavila je i pregled nuklearnog stanja koji ukazuje Rusiji da ćemo osnažiti naše kapacitete za odvraćanje. U Siriji, ima već nekoliko nedelja, Rusi su naišli na sebi ravne. Nekoliko stotina Rusa je ubijeno“.

[restrict]

Od ruskog trača do američkog Senata U vreme kada SAD napadima na Siriju možda rizikuju nove eskalacije sa ruskim snagama paradiranje ruskim žrtvama deluje, u najmanju ruku, kao neodmeren potez. Još neprimerenije deluje kada se šef CIA a uskoro i šef Stejt departmenta tako nonšalantno odnosi prema navodima od više stotina stradalih Rusa u neposrednom sukobu sa SAD. To je nesvakidašnji navod i očekivano je da se pruži neko uverljivo potkrepljenje.

Pri tome se postavlja pitanje – šta se tu zapravo desilo i kako su komunikacioni kanali za izbegavanje eskalacije koji su bili pouzdani tokom prošlogodišnjih američkih raketnih napada na vazduhoplovnu bazu Šajrat tako ozbiljno zakazali? Pompeo je po svoj prilici mislio na incident od početka februara nedaleko od istočnosirijskog grada Deir Ezora.

Najverodostojniji prikaz ovih dešavanja dao je nemački list Špigl čiji su novinari tokom dve nedelje ispitivali incident. Prema njihovim navodima oni su razgovarali sa lokalnim stanovništvom, zaposlenima u jedinoj gradskoj bolnici u Deir Ezoru, kao i sa jednim uposlenikom na tamošnjem vojnom aerodromu. 

U članku objavljenom na anglofonoj verziji sajta Špigla novinar Kristof Rojter navodi da situacija između Kušama i Tabije na istočnoj obali Eufrata, kako je opisao niz svedoka, među njima i osobe koje su učestvovale u samim dešavanjima, ne potvrđuje da su ruski plaćenici učestvovali u napadu ili da su se čak kasnije uključili u borbe. Novinar i osnivač Eufrat posta, novinskog sajta koji izveštava o dešavanjima u ovom regionu, Ahmad Ramadan (iz Tabije je izbegao u Tursku) navodi reči svog kontakta iz ovog područja – „Da je bio ruski napad, sa mnogo stradalih Rusa, mi bismo o tome izvestili. Ali nije. Rusi u Tabiji samo su bili zle sreće da se nađu na pogrešnom mestu u pogrešno vreme“.

Rojter navodi da se prema izjavama svedoka može napraviti precizna rekonstrukcija događaja. Rano izjutra, 7. februara, dvesta pedeset boraca je pokušalo da pređe sa zapadne na istočnu obalu Eufrata koristeći se vojnim pontonskim mostom. U pitanju su bile snage milicija iz plemena Bekara i Albo Hamad, zajedno sa vojnicima Četvrte divizije sirijske vojske, kao i pripadnici nekih drugih jedinica.

Američke snage koje su se nalazile na istočnoj obali ispalile su hice upozorenja i napadači su se povukli bez gubitaka. Međutim, kasnije je usledio napad ovih snaga na bazu Sirijskih odbrambenih snaga u istom području. Sirijske odbrambene snage su paravojska koju podržavaju SAD i čiju okosnicu čine kurdski borci. Američke specijalne snage su na njih otvorile vatru – zajedno sa žestokom vatrenom podrškom dronova, teških AC-130 aviona koji dejstvuju kao leteće artiljerijske platforme, borbenih helikoptera, raketa i artiljerije. Sutradan su takođe dejstvovali po sirijskim snagama pošto su pripadnici plemenske milicije iz Tabije došli da izvuku tela poginulih sa bojnog polja.

Po svoj prilici, među snagama stacioniranim u Tabiji bilo je i ruskih plaćenika. Međutim, prema navodima pripadnika lokalnih milicija sa kojima su novinari razgovarali, oni nisu učestvovali u borbi. Lokalni izvori svedoče da je 10 do 20 njih izgubilo život a da je stradalo ukupno 200 napadača. Među njima 80 sirijskih vojnika iz Četvrte divizije, oko stotinu Iračana i Avganistanaca i izvestan broj pripadnika lokalnih milicija.

Ruski izvori su posle nekoliko dana obznanili identitet stradalih Rusa – prvo šestorice, i na kraju devetorice. Svi oni su bili uposlenici privatne vojne kompanije „Evro polis“, poznatije pod imenom „Vagner“.

Istovremeno se pojavila i druga verzija o ovim događajima. Pojedini ruski tvrdi nacionalistički izvori a potom i neke ličnosti povezane sa kompanijom „Vagner“ navodili su kako je stradalo daleko više Rusa – od 100 pa sve do 600! Ne dovodeći u pitanje verodostojnost ove verzije preneli su je Rojters i Blumberg i u nešto umerenijoj verziji Njujork tajms.

 

Borbeno nameštenje U vreme postmodernih „Tviter ratova“ veština preispitivanja informacija očito igra ključnu ulogu. Prilično je važno razumeti i dešavanja u američkom vrhu. Deluje znakovito zapažanje stručnjaka za američku spoljnu politiku Martina Indika da je „dok je njegov šef izgovarao (posle napada na Siriju) ono što je delovalo kao pažljivo usaglašen scenario, Bolton je gledao kopiju Trampovog izlaganja sa olovkom nameštenom tako kao da proverava da li je Tramp veran tekstu“. Dešavanja oko napada na Siriju ukazuju istovremeno i na značaj uticaja Trampovog okruženja i na njegov ograničeni efekat.

Umiriteljski efekat po svoj prilici ima general Džejms Matis, sekretar za odbranu. Tvrdu liniju će – sasvim je jasno – zastupati Majk Pompeo i Džon Bolton. 

Pompeo i Tramp imaju izuzetan odnos koji je izgrađivan tokom obaveštajnih brifinga koje je Pompeo, kao šef CIA, obezbeđivao za Trampa. Tokom izjave koju je dao svega nekoliko minuta posle razrešenja Reksa Tilersona, Tramp je izrazito povoljno govorio o Pompeu. „Poštujem njegov intelekt“, rekao je. „Poštujem proces kroz koji smo svi zajedno prošli. Imamo veoma dobar odnos, iz ko zna kog razloga, hemija, šta li je – zašto se ljudi uopšte slažu? Oduvek sam, od samog početka, od prvog dana, bio dobar sa Majkom Pompeom.“

Prethodni državni sekretar Reks Tilerson bio je zvaničnik koji je uspevao da odgovori Trampa od nekih njegovih kapricioznih odluka. Istaknuti diplomata Tomas Kauntrimen, koji je dao otkaz prošle godine, rekao je u izjavi novinarki Njujorkera Robin Rajt da je „Tilerson bio slab zastupnik Stejt departmenta, ali je služio kao kabinetska provera nekih od najgorih impulsa predsednika Trampa“.

Takvo protivljenje teško da će doći od nekadašnjeg kongresmena iz Kanzasa koji je na talasu popularnosti Stranke čajanke ušao u američko zakonodavno telo. U Kongresu Pompeo je bio poznat po bezgraničnoj stranačkoj ostrašćenosti. Njegov stil je, piše Robin Rajt, više utemeljen na sukobljavanju nego na dijalogu.

Stekao je prestižno obrazovanje na Vest Pointu i harvardskom Pravnom fakultetu. Između 1986. i 1991. služio je kao konjički oficir u američkog vojsci. Učestvovao je u Prvom zalivskom ratu protiv Iraka.

I kada je govorio o pitanjima međunarodnih odnosa, Pompeo nije propuštao da naglasi da to čini kao predstavnik naroda Kanzasa. Široki su dometi kanzaškog nacionalizma, uverio nas je Pompeo. Kao kongresmen Pompeo je beskompromisno kritikovao nuklearni dogovor sa Iranom iz 2015. godine. Opisivao ga je kao „nesavesni aranžman koji uvećava rizik kako po Kanzas tako i po sve Amerikance“. Svega nekoliko dana pre izbora 2016. Pompeo je održao govor u kome je kritikovao mere predsednika Obame protiv Rusije – „Uveravam vas da je preuređenje Evrope na vrhu spiska ciljeva Vladimira Putina. A to, reći ću vam, nije dobro za narod Kanzasa“.

U saslušavanju pred Senatom Pompeo je naveo kako postoje indicije da će se Tramp povući iz nuklearnog dogovora sa Iranom ukoliko evropske potpisnice ne obezbede da se izvrše izmene u skladu sa njegovim očekivanjima.

Možda će gotovo istovremeno sa odustajanjem od nuklearnog dogovora sa Iranom Tramp i Pompeo raditi na postizanju vrlo sličnog dogovora sa Severnom Korejom. Tramp je možda Pompea i naimenovao da bude vodič kroz ovaj proces. 

„Prethodna administracija je pregovarala sa pozicija slabosti. Ova administracija će pregovarati sa pozicije neverovatne snage“, rekao je Pompeo na televiziji Si-Bi-Es nedugo pre Tilersonove smene. Kao direktor CIA Pompeo je, između ostalog, imao zadatak i da obezbedi obaveštajne podatke kojima bi mogao da se odmeri domet sankcija i prilagodi njihov opseg. I Tramp i on kretali su se između zahteva za potpunom denuklearizacijom i umerenijeg uklanjanja eventualne severnokorejske pretnje po američku bezbednost.

Pompeo će sada, kao prvi američki diplomata, biti pred dvostrukim iskušenjem – da učestvuje u izgradnji Trampove političke vizije i da tu viziju prenese svetu. No u Trampovo doba oba ta zadatka deluju veoma komplikovano.    

[/restrict]