PEČAT NEDELJE / Pola milijarde medijske ofanzive

Zašto bi sve nas trebalo da zabrine pokušaj Dejvida Petreusa da kupi „Pink“?

U danima u kojima smo obeležavali još jednu neveselu (devetnaestu) godišnjicu pogibije 16 radnika RTS-a od NATO bombi, srpsku javnost prodrmala je vest o (neuspelom) pokušaju kupovine čitave kompanije „Pink“. Ne samo da ova dva slučaja nisu međusobno nepovezana kao što verovatno deluje na prvi pogled nego bi, naprotiv, iza oba mogla da stoji ista vrsta tendencije, a povrh toga i neposredni izvođači radova. Samo su sredstva sada drugačija nego što su bila tokom NATO agresije 1999. godine.

OVLADAVANJE NARATIVOM NATO bombardovanje zgrade RTS-a u Aberdarevoj ulici u Beogradu, u noći 23. aprila 1999. godine, jeste predstavljalo (krvavu i zločinačku) osvetu RTS-ovom suprotstavljanju propagandi Zapada, ali je istovremeno bilo i pokušaj da se takav RTS ućutka. Ne bi li ostao da postoji samo jedan medijski narativ o onome što nam se događa.

Sve što je na medijskoj sceni Srbije usledilo posle petooktobarskih promena – da ne ulazimo sada u detalje – predstavljalo je nastavak ove tendencije učvršćivanja (pro)zapadne javne istine nauštrb srpske, tendencije koja će svoju kulminaciju doživeti posle 2008. godine i uspostavljanja potpune dominacije onog bezalternativno proevropskog narativa koji je propagirala vlast Borisa Tadića, iz koga je – bukvalno – samo „Pečat“ štrčao.

(NE)PRISTOJNA PONUDA Ovo nas pak podsećanje, kao neophodan kontekst za razumevanje (medijskog) fronta o kome govorimo i bitaka koje se na njemu vode za uticaj na javnost iako javnost toga često nije svesna, i dovodi do ovonedeljne, izuzetno važne epizode s „Pinkom“. Važne pre svega zbog medijskog uticaja koji „Pink“ ima u Srbiji, uparenog s činjenicom da taj uticaj nije pod neposrednom kontrolom vlasnika jedinog – ako bi se, naime, Zapad o tome pitao – dozvoljenog narativa.

Vlasnik i direktor „Pinka“ Željko Mitrović dobio je, javili su mediji početkom ove nedelje, od „jednog poznatog inostranog fonda sa sedištem u Londonu“ ponudu da čitavu svoju kompaniju proda za vrtoglavu sumu od oko pola milijarde evra (480 miliona evra, preciziraće „Novosti“), ali je tu ponudu odbio. Kako je Mitrovićeva kompanija saopštila u utorak, biće prodati samo „Pink BH“ (u Bosni i Hercegovini) i „Pink M“ (Crna Gora), koje „čine svega pet odsto u strukturi prihoda ’Pink medija grupe’“.

PETREUSOVE NAMERE „Pink“ i njegov vlasnik nisu javnosti otkrili koji je to investicioni fond (ili ih je bilo dva, kako tvrde „Danas“ i „Informer“ pozivajući se na svoje izvore) uputio onoliku ponudu za kupovinu, a u javnosti se barata samo s jednim imenom – KKR koji je u nadležnosti bivšeg direktora CIA Dejvida Petreusa. „Danas“, štaviše, tvrdi da je upravo „američka KKR grupa kupila od Željka Mitrovića Pink Bosne i Hercegovine i Pink Montenegro“, što KKR nije demantovao.

KKR, kao što je opštepoznato, u Srbiji već poseduje televiziju N1, najvećeg kablovskog operatera SBB, „Grand produkciju“, „Sport klub“, suvlasnik je „Blicovog“ internet portala… Koliko bi ova medijska imperija, takoreći hobotnica, bila uvećana kupovinom „Pinka“, suvišno je i napominjati.

Nema sumnje da bi kupovina „Pinka“ predstavljala potencijalno izuzetno profitabilan posao za KKR. Ipak, opsežno i izvanredno istraživanje Petreusove imperije koje je sprovela francuska „Opservatorija novinarstva“ – objavili smo ga u „Pečatu“ u brojevima 511 i 512 – upućuje na zaključak da profit zapravo nije osnovni motiv, nego je to „uspostavljanje novog oblika moći: vojno-bezbednosno-finansijsko-medijske“. U najkraćem, i sasvim precizno, „kupujući medije, Petreus je kupovao uticaj“.

U idealnom svetu, mediji bi zaista bili slobodni i nezavisni od bilo čijeg uticaja i radili bi isključivo u interesu javnosti. Ali ne živimo u idealnom svetu, što će reći da svi oni zahtevi (koji stižu isključivo sa Zapada) da država izađe iz vlasništva u medijima ne znače da se Zapad zalaže za ukidanje svakog uticaja na te medije, već za povlačenje jednog uticaja zarad uspostavljanja drugog, to jest sopstvenog. Isto se, iako je reč o privatnoj kompaniji Željka Mitrovića, odnosi i na „Pink“. I otuda zaista treba da budemo zabrinuti zbog ovog Petreusovog pokušaja, jer on znači da će američka medijska ofanziva na Srbiju postajati sve žešća.