Pečat nedelje

Martovske ide

Nakon što je prošle nedelje Predsedništvo vladajuće Srpske napredne stranke odlučilo da ne bude novih vanrednih parlamentarnih izbora u paketu s beogradskim kojima je pravo vreme, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković razrešila je ovih dana i preostalu višemesečnu dilemu, i u ponedeljak je tačno u podne beogradske izbore raspisala za 4. mart, kada će se inače glasati i na lokalnim izborima u Aranđelovcu i Boru, ali na to malo ko obraća naročitu pažnju.

VLADAJUĆA RASPODELA Vladajuća Srpska napredna stranka na beogradske izbore izlazi s listom u čijem nazivu nema njenog imena i, definitivno, bez koalicionih partnera iz Socijalističke partije Srbije, iako se i o toj mogućnosti razmišljalo, makar i samo u medijima. SPS, razrešena je uostalom i ta neobična mogućnost koja se pojavila posle decembarskih izbora u Mionici, ipak na beogradske izbore neće, kao u Mionici, ići sa Srpskom radikalnom strankom Vojislava Šešelja.
Nosilac SNS-ove liste „Aleksandar Vučić – zato što volim Beograd“ je dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, druga na listi je balerina Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović, glumci Svetislav Bule Goncić i Branislav Milićević Branko Kockica, TV voditelj Živorad Nikolić – Žika Šarenica, bivši košarkaši Milan Gurović i Goran Grbović…, ali i dosadašnji gradski čelnici Siniša Mali i Goran Vesić.
Ova lista, budući da je naravno znala kada će i za kada Maja Gojković raspisati izbore, već je predala potrebnu dokumentaciju Gradskoj izbornoj komisiji, i biće na prvom mestu na glasačkim listićima.

[restrict]

OPOZICIONE KOLONE Umesto najavljivanog objedinjava opozicije ona će, shodno očekivanjima, ipak na izbore ići u više kolona koje će jedne drugima otimati glasove.
U jednoj od kolona biće, iza bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa, lideri Pokreta slobodnih građana Saša Janković i Narodne stranke Vuk Jeremić kojima, uz javno osipanje članstva i osnivača Jankovićevog pokreta, nije uspelo ni da na svojoj listi okupe i ostale kolege iz građanističke opozicije.
Naprotiv, kolege i nesuđeni partneri će, zato što ciljaju na bezmalo isto biračko telo, morati da postanu konkurenti. Pre svega se to odnosi na Demokratsku stanku, čiji će kandidat za gradonačelnika Beograda biti njen predsednik Dragan Šutanovac, a prva na listi Vesna Rakić Vodinelić iz Nove stranke Zorana Živkovića; njima se priključio i bivši predsednik Srbije i bivši predsednik Demokratske stranke Boris Tadić.
Čedomir Jovanović će sa svojom Liberalno-demokratskom partijom na izbore izaći samostalno, „bez alibi koalicija“ za koje sad tvrdi da LDP-u i nisu svojstvene, ali sećamo se da je na izbore (republičke) izlazio i sa Moamerom Zukorlićem i sa Borisom Tadićem i Nenadom Čankom…
Samostalno će, ili možda u čudnovatoj koaliciji s „Dverima“, i Saša Radulović sa svojim pokretom „Dosta je bilo“, a kandidature najavljuju i Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, Luka Maksimović alijas Beli Preletačević, koji je na predsedničkim izborima predstavljao veliko iznenađenje a u međuvremenu je ostao bez nekolicine bliskih saradnika, kao i predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić, za koga se pretpostavlja da bi mogao da postigne zapažen rezultat. Demokratska stranka Srbije će (ne bude li koalicije s „Dverima“) na beogradske izbore samostalno, a kandidat za gradonačelnika biće predsednik stranke Miloš Jovanović.
U iščekivanju relevantnih istraživanja javnog mnjenja, dodajemo za kraj orijentacije radi, na prethodnim lokalnim izborima u Beogradu 2014. godine SNS-ova lista dobila je 43,62 odsto glasova a koalicija SPS–PUPS–JS još 11,49 odsto, dok je njihov zajednički predsednički kandidat Aleksandar Vučić na prošlogodišnjim predsedničkim izborima na teritoriji Beograda dobio 44,03 odsto glasova.

Jezici Makedonije i Tiranska platforma

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov izjavio je u sredu uveče da neće potpisati ukaz o proglašenju Zakona o upotrebi jezika koji je usvojen u makedonskom Sobranju, a koji predviđa da albanski bude uveden kao drugi zvanični jezik u Makedoniji.
„Umesto da u duhu dijaloga i suživota gradimo multietničko društvo pomoću pravednih i opšteprihvaćenih zakona, mi donosimo nepravedan i represivan zakon kojim se favorizuje samo albanski jezik“, poručio je Ivanov u obraćanju građanima, dodavši da je poslanike već informisao o svojoj odluci, uz njeno detaljno pravno obrazloženje.
Javnim saopštenjem o proglašenju albanskog za drugi zvanični jezik u Makedoniji, ali i o velikoalbanskim težnjama, oglasilo se i rusko Ministarstvo inostranih poslova, oštro kritikujući premijera Albanije Edija Ramu koji je ranije izjavio da je njegova partija najviše doprinela usvajanju Zakona o upotrebi jezika u Makedoniji, te da je učestvovala i u formiranju OVK. „Obratili smo pažnju na izjavu premijera Albanije Edija Rame od 14. januara o umešanosti vladajuće Socijalističke partije Albanije u kreiranje Oslobodilačke vojske Kosova i bitku za Kosovo u susednoj Srbiji, kao i o odlučujućem doprinosu Socijalističke partije usvajanju Zakona o upotrebi jezika u Skupštini Republike Makedonije. Ovaj zakon od albanskog pravi drugi zvanični jezik, uz makedonski. Ove izjave potvrđuju nameru g. Rame da nastavi da promoviše zloglasnu Tiransku platformu, u čijem je sastavljanju i sam učestvovao. Implementacija ovog dokumenta ugrozila bi ustavne osnove makedonske države i Ohridski sporazum, čime bi isprovocirala nove etničke sukobe na Balkanu. Ovakav razvoj događaja je u potpunom skladu s ambicijama o stvaranju Velike Albanije, koja bi ugrozila teritorijalni integritet nekoliko država u regionu. Pridajemo veliku pažnju pitanju jezika, i verujemo da ovakve odluke mogu biti donete samo na osnovu dogovora svih grana vlasti u bilo kojoj zemlji, kao i na osnovu širokog konsenzusa u društvu.“

Amerika kao Turkmenistan

Jedna od najvećih agencija za kreditni rejting u Kini, „Dagong“, oborila je svoju procenu kreditne sposobnosti Sjedinjenih Američkih Država s A- na BBB+, čime su SAD stavljene u isti rang s Turkmenistanom, Peruom i Kolumbijom.
„Nedostaci u sadašnjoj političkoj ekologiji u SAD umanjuju efikasnost administracije federalne vlade, tako da nacionalni ekonomski razvoj može da skrene s pravog puta,“ obrazložila je agencija „Dagong“ svoju odluku, uz pojašnjenje da će masivno umanjenje poreza „direktno umanjiti izvore za servisiranje duga federalne vlade“ koji već sada iznosi preko 20 biliona (hiljada milijardi dolara) a zbog pomenutog umanjenja poreza, kako se procenjuje, porašće za još 1,4 biliona.
„Lažna solventnost federalne vlade (SAD) verovatno će postati detonator sledeće finansijske krize“, navela je dalje kineska rejting agencija.
Agencija „Blumberg“, inače, nedavno je javila da Kina namerava da prestane da kupuje američke državne obveznice, to jest američki državni dug, što su Kinezi demantovali, ali gde ima dima – ima i vatre.
A nije neinteresantno i da je, paralelno sa svim ovim sumnjama u solventnost američke ekonomije i njenog dolara, iz Nemačke stigla vest da će Bundesbanka svoje devizne rezerve početi da drži i u kineskim juanima, a ne samo u američkim dolarima i japanskim jenima. Prethodno je Bundesbanka svoje zlatne rezerve povukla iz Amerike nazad u Nemačku.

Olimpijsko primirje i zveckanje oružjem

Dok s Korejskog poluostrva stižu poruke mira, u Vašingtonu zveckaju oružjem.
Nakon što su Severna i Južna Koreja, posle dvogodišnjeg zatišja koje je bilo propraćeno neprekidnim rastom tenzija, otvorile „vruću liniju“ i dogovorile se da sportisti iz Severne Koreje učestvuju na Zimskoj olimpijadi u Južnoj Koreji, usledio je i dogovor da dve zemlje na ceremoniju otvaranja igara izađu pod istom zastavom, te da imaju zajednički ženski hokejaški tim.
Ovo smirivanje tenzija i koraci ka miru nisu, međutim, zadovoljili ni Tokio ni Vašington, koji se ponašaju kao da mir zapravo i ne žele. Japan je, naime, poručio da „svet ne bi trebalo da dozvoli da ga zaslepi nova ofanziva šarmom iz Pjongjanga“, dok je američki predsednik Donald Tramp otišao i ozbiljan korak dalje, rekavši u intervjuu agenciji „Rojters“ da je „veoma moguće“ da kriza sa Severnom Korejom neće moći da bude rešena mirnim putem, te da nije siguran da će pregovori dovesti do „bilo čega smislenog“.

Smena generacija

Bivši šef Kosovske verifikacione misije OEBS-a Vilijam Voker, jedan od glavnih izvođača radova na terenu prilikom priprema za NATO agresiju na našu zemlju 1999. godine koji je u međuvremenu u zapadnoj štampi razobličen kao agent CIA, nije pristao da od Hašima Tačija, predsednika takozvanog Kosova, primi odlikovanje tokom obeležavanja godišnjice događaja u Račku koji su im, obojici, poslužili za izazivanje agresije.
„Nisam spreman da primim odlikovanje od Tačija… Nije baš da sam ga odbio, ali kada su me pitali da li bih ga prihvatio, iz nekog razloga sam rekao da neću“, preneli su prištinski mediji Vokerovu izjavu.
Ne treba u ovom Vokerovom gestu tražiti znake slabljenja američke podrške sopstvenom projektu nezavisnog Kosova. A opet, ovaj gest jeste značajan utoliko što objašnjava i šta, zapravo, stoji iza insistiranja Sjedinjenih Američkih Država (i Zapada uopšte) na formiranju Specijalnog suda za zločine OVK na Kosovu, i sukoba u koji, zbog toga, sa SAD i Zapadom ulaze i Tači i premijer Kosova Ramuš Haradinaj. Ovaj sud, naime, nije zamišljen da bi doneo pravdu za zločine nad Srbima kako se to tvrdi već je predviđen da bude čistilište na kosovskoj političkoj sceni, to jest američko oruđe za inženjering na toj sceni pomoću koga će biti izvršena smena generacija.
O tome, uostalom, sasvim rečito svedoči sam Voker: „Politička klasa koja trenutno predvodi zemlju bila je deo rata. Došlo je vreme da Kosovo dobije novu generaciju političkih lidera.“

SRBIJA NA PUTU TREŠNJINOG CVETA

U okviru evropske turneje, tokom koje su predviđene posete Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Bugarskoj i Rumuniji, Šinzo Abe je doputovao i u Beograd, kao prvi japanski premijer u poseti našoj zemlji od 1987. godine

Šinzo Abe, prvi japanski premijer koji je u poslednjih više od trideset godina došao u zvaničnu posetu Srbiji, izrazio je želju da njegov dolazak u Beograd postane temelj nove epohe u prijateljskim odnosima Srbije i Japana, zemalja koje imaju relativno nizak nivo privredne, ali izrazito visok nivo humanitarne saradnje. Tako je trgovinska razmena dve zemlje u prvih devet meseci prošle godine iznosila tek nešto više od 135 miliona evra, a u 2016. nešto manje od 170 miliona dolara, ali je pomoć ove dalekoistočne zemlje Srbiji u poslednjih 17 godina iznosila skoro pola milijarde evra. Zato je, dok je Abe govorio da Japan nikada neće Srbiji zaboraviti pomoć posle katastrofalnog zemljotresa 2011, predsednik Aleksandar Vučić zahvaljivao na pomoći tokom poplava koje su pogodile Srbiju tri godine kasnije.
Srbi Japanu ne treba da zaborave ni principijelno i prijateljsko ponašanje dvoje njihovih državljana koji su na nama značajnim funkcijama bili tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, u vremenu kada su Srbi u najvećem delu međunarodne zajednice bili prokaženi. Radi se o predstavnici UN u BiH Sadako Ogata, čuvenoj po tome što je pomoć pružala svima kojima je bila potrebna, a ne samo miljenicima Zapada, i o predstavniku UN Jasušiju Akašiju, koji je imao neutralan pristup problemu i nije dozvolio da se od Srba načine parije.
„Velika je čast i zadovoljstvo da u Beogradu i Srbiji pozdravimo gospodina Šinza Abea, premijera vlade prijateljskog Japana i zvaničnika tako visokog ranga, koji je kao prvi posetio Srbiju nakon 31 godine“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare koju je držao zajedno s japanskim premijerom. Razgovori su bili otvoreni, konstruktivni i prijateljski, naveo je Vučić, te dodao da je japanskom premijeru poručio da privrednici njegove zemlje neće nigde naći povoljnije uslove za ulaganje nego u Srbiji. „Razgovarali smo o svim ključnim političkim pitanjima, pre svega na globalnoj sceni, ali još više o pitanjima naših međusobnih odnosa, gde očekujemo unapređenje pre svega na ekonomskom planu“, rekao je Vučić. Predsednik je rekao da je Abeu ponovio stavove Srbije, koje je izneo i u UN, a koji se odnose na potrebu neugrožavanja Japana nuklearnim oružjem i izrazio uverenje Srbije da će se svi sporovi u tom smislu mirno rešavati u skladu s međunarodnim propisima.
Srbija je ključna država za stabilnost Zapadnog Balkana, poručio je premijer Japana Šinzo Abe i najavio da će Japan aktivno pomagati evropske integracije naše zemlje i regiona. Tokom posete Abe je rekao i da računa na pomoć Srbije u rešavanju trenutno najvećeg problema sa kojim se suočava njegova zemlja – raketnim i nuklearnim programom Severne Koreje. Međunarodna zajednica suočava se sa problemom naoružanja i pretnje Severne Koreje, izazivanjem sukoba i ozbiljnim provokacijama protiv međunarodnog prava i poretka koji se bazira na vladavini prava, izjavio je on i dodao da se s Vučićem dogovorio o uspostavljanju tesne saradnje u vezi s tim. O Severnoj Koreji Abe je govorio i pre nego što je sleteo na surčinski aerodrom, u intervjuu „Politici“. Bezbednosno okruženje u kom se Japan trenutno nalazi „najkritičnije još od Drugog svetskog rata, posebno kada Severna Koreja razvija nuklearne i balističke rakete, gazeći međunarodna pravila“, rekao je on i upozorio da je „domet ovih balističkih raketa takav da bi one mogle da dosegnu i do Srbije“.
Sastanku su prisustvovali predstavnici 16 japanskih, globalnih kompanija i 16 srpskih kompanija, kao i delegacije dve zemlje. U srpskoj delegaciji su bili premijerka Ana Brnabić, ministri Ivica Dačić, Zorana Mihajlović, Aleksandar Antić, Goran Trivan, Goran Knežević, Rasim Ljajić, Branislav Nedimović, Jadranka Joksimović.
Srbija i Japan diplomatske odnose uspostavili su 1882. godine kada je kralj Milan japanskog cara Meiđija, velikog reformistu koji je od srednjovekovnog Japana napravio modernu zemlju, obavestio o rezultatu Berlinskog kongresa 1878, na kome je Srbija dobila međunarodno priznanje.