Миодраг Марковић – Шта све српско и светско чува ризница Косова и Метохије

Поводом изложбе Српско уметничко наслеђе на КиМ. Идентитет, значај, угроженост одржане у Галерији САНУ, за Печат говори један од аутора ове изузетне поставке која је по раскоши, обимности и значају за нашу културу и духовност превазишла све до сада приређене

Изложба Српско уметничко наслеђе на КиМ. Идентитет, значај, угроженост аутора проф. др Драгана Војводића и др Миодрага Марковић (обојица врсни историчари уметности и редовни професори на Филозофском факултету) одржана током новембра у Галерији САНУ по раскоши, обимности и значају за нашу културу и духовност превазишла је све до сада икада приређене на овим просторима. Дела настала заслугом наших предака – српских владара, властеле и високих црквених достојанственика, остављена су у аманет будућим нараштајима. Аутори су уложили огроман рад, знање и жељу да се покаже да поседујемо као народ праву реку уметничког и духовног блага непроцењиве вредности којој прети стална угроженост и уништавање!
„Идеја за изложбу потекла је од академика Владимира С. Костића, председника САНУ. Посвећеност Aкадемије изучавању српске културне баштине на подручју Косова и Метохије траје још од времена оснивања Друштва српске словесности и није никада прекидана. Данас, нажалост, постоје посебни разлози за њу јер је током последње две деценије та баштина претрпела два систематска разарања, преосталим споменицима српске културе оспорава се или кривотвори идентитет, онемогућује се институцијама Републике Србије да вршe њихову конзерваторску заштиту и на крају – сасвим парадоксално и цинично – страна која је одговорна за све те поступке кандидује се за чланство у Унеску чиме би стекла право да брине о српском културном наслеђу на Космету. У САНУ виђени експонати махом, њих више од две трећине, потичу из Народног музеја у Београду и из различитих ризница Српске православне цркве, нарочито из Музеја СПЦ. Остале експонате позајмили су нам Музеј примењене уметности у Београду, Музеј у Приштини са седиштем у Београду, Народна библиотека Србије, Библиотека Српске патријаршије, Архив САНУ, Народни музеј у Крушевцу, Народни музеј у Нишу, Архив Србије, Историјски музеј Србије и Галерија Матице српске у Новом Саду. Коаутор изложбе је проф. др Драган Војводић. Обoјица смо професори на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, где држимо предмете који се односе на српску средњовековну уметност“, за Печат говори проф. др Миодраг Марковић.

[restrict]

Била је ово национално значајна изложба. Да ли је рецепција исте потврдила свест нашег друштва о тој чињеници?
По ликовним, естетским и документарним вредностима изложених експоната и њиховом значају за историју српске уметности и целокупне културе, изложба је свакако имала велики национални значај. Њено место у историји галеријске делатности остварене под покровитељством САНУ веома је важно. Сам назив изложбе Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост јасно је показао њен трипартитан карактер. У складу с тим била је конципирана и поставка. Oдабраним делима указало се на вишевековни континуитет стваралачког живота српског народа на КиМ, као и на особен идентитет српског уметничког и духовног наслеђа на том подручју. Истовремено, показан је огроман значај тог наслеђа за културну историју српског народа, као и за његово верско и национално одржање. Засебна изложбена целина скренула је пажњу на сталну угроженост и уништавање поменутог наслеђа од стране локалне албанске заједнице, управо због његове јасне националне одређености. Документовано је била представљена дуга историја континуираног уништавања и различити облици угрожавања српског уметничког и духовног наслеђа на Косову и Метохији, све до данашњих дана.
Шта је по, вашем мишљењу, највредније од свега приказаног у Галерији САНУ?
Изложба нема антологијски карактер, већ тежи формирању целовите, неулепшане слике о српском уметничком наслеђу на Космету. Она, међутим, не оскудева у ремек-делима српске уметности из свих епоха њеног развоја. Реч је о фрагментима декоративне скулптуре и фресака, иконама, илустрованим рукописним књигама и црквеним сасудима. Вреди посебно истаћи комаде пластике из Бањске, најстарије фреске из Богородице Љевишке, део каменог патоса и остатак живописа из призренских Светих арханђела, дечанску икону арханђела Гаврила, литијске иконе Богородице Пелагонитисе из Призрена и Дечана, двострану икону из Љубижде, Лонгинове иконе из Дечана, међу којима се посебно истиче житијна икона Светог краља Стефана Дечанског, Родопово звоно из Богородице Хвостанске, Радулове иконе из Пећи, дечанске хрисовуље и призренски препис Душановог законика, многобројна дела примењене уметности из дечанске ризнице попут артосне панагије са лучним аркадам из 14. века, оковратника за фелон који је извезла војвоткиња Деспина Бранковић, путира, рипида и звездице ктитора Радивоја, „крста цара Душана“ и дечанске парусије. Од археолошког материјала вреди поменути фрагмент крчага са глагољским натписом из Чечана код Вучитрна и налазе из Новог Брда, а од дела новије уметности портрет патријарха Арсенија III Чарнојевића. Најрепрезентативније фреске из Пећке патријаршије, Богородице Љевишке у Призрену, Грачанице и Дечана представљене су копијама које се чувају у Галерији Фресака Народног музеја у Београду.
Важно је нагласити да су, поред експоната врхунских естетских домета, равноправно место добили и они који имају знатно скромнију вредност, али су драгоцена сведочанства о снази воље косметских Срба за остајање на својој дедовини и напорима што су улагани у то да се и у најтежим временима сачува континуитет стварања. Посебну улогу имају експонати који не спадају у делокруг ликовних или примењених уметности – манастирске повеље, типици и поменици, ктиторски и надгробни натписи, различита равна акта. Они сведоче о дубокој укорењености српског народа на тлу КиМ и његовим прегнућима у свим сферама живота као основи за стварање уметности. Истакнуто место на изложби добиле су монументалне иконе Христа и Богородице на престолу, рад пећког монаха Лонгина, једног од наших највећих уметника из времена турске окупације. Намењене једном од иконостаса у дечанској цркви Христа Пантократора, оне су пренете из манастирске ризнице у Народни музеј у Београду, где се на њима спроводе детаљни конзерваторско-рестаураторски радови. Иако су ти радови још у току, иконе су изложене како би се нагласила важност бриге коју надлежне институције Републике Србије и Српске православне цркве посвећују уметничком наслеђу с Косова и Метохије.
Објављен је и богат каталог. Приредили сте текст Историја стварања. У време првих Немањића (1168–1321).
У каталогу су наведени детаљни подаци о изложеним експонатима, њиховом пореклу, ктиторима, времену и околностима настанка. Сваки експонат је уз то представљен фотографијом у боји. У уводном делу каталога укратко се говори о месту Косова и Метохије у историји српског народа и о уметничкој баштини Срба на том подручју. Објашњени су европски оквири и српска самосвојност те баштине, приказана је историја њеног стварања, страдања и борба за њено очување. Ти кратки текстови су у ствари сажеци опширних студија које чине део великог зборника научних радова. На писању наведених публикација ангажовани су компетентни и угледни стручњаци, међу којима су чланови три академије, САНУ, Руске академије уметности и Норвешке академије наука, универзитетски професори, сарадници научних института, музејски кустоси, али и талентовани млади истраживачи, студенти мастер и докторских студија, што је свакако посебна вредност. Каталог је штампан на српском и енглеском језику.
Приказане су биле и српске средњовековне светиње које су албански екстремисти уништили до темеља, 1999, 2004… Посетиоци су могли да виде њихов некадашњи изглед, нацрте, планове… онога чега више нема!
На изложби су приказани експонати из више српских средњовековних цркава и манастира који су уништени током последње две деценије. Међу њима су, на пример, Богородичина црква у Мушутишту, Црква Светог Ђорђа у Речанима, Свети Никола у Чабићу и Свети Никола у Ђураковцу. Изложени су и експонати из цркава и манастира који су уништени знатно раније, још у време вишевековне турске окупације (манастир Светих арханђела код Призрена, Богородица Хвостранска, катедрала у Новом Брду) или током светских ратова (Света Недеља у Брњачи код Ораховца)…
Да ли постоји могућност да изложба крене у Европу, у свет? Колико би тај подухват значио за упознавање света са истином и проблемима косметског питања?
Вођени су и још увек се воде разговори о томе да изложба бар у одређеном виду пропутује Србијом и Европом, па чак и да стигне до Америке. Да би се то догодило, неопходно је савладати многобројне организационе, административне и финансијске препреке. У сваком случају, основне поруке изложбе биће доступне међународној јавности и путем публикација које прате изложбу, каталога и зборника радова. Министарство спољних послова Републике Србије је изразило жељу да откупи део тиража енглеских верзија тих издања. Оне ће бити дељене одговарајућим установама Уједињених нација, представницима дипломатског кора и личностима из многих држава, посебно оних најутицајнијих у међународној заједници. Тако се можда могу увећати шансе да се брига о српском културном наслеђу на КиМ повери институцијама народа који је то културно наслеђе створио.

Донаторски скуп у САНУ!

Један од важних разлога за организовање изложбе у САНУ јесте и наглашавање потребе хитног конзерваторског збрињавања веома угрожених старих икона, фрески и других уметничких предмета, покретних и непокретних, пореклом са подручја Космета. У том циљу планирано је да се приреди донаторски скуп на коме би заинтересоване установе и појединци доделили средства за финансирање ургентних конзерваторско-рестаураторских радова.

[/restrict]