Душко Јовановић: Наплата штете по убрзаној процедури

Записнике о саобраћајним несрећама које добије од МУП-а Удружење осигуравача прослеђиваће осигуравајућим кућама и оштећеним грађанима

Разговарала Наташа Францисти Фотографије Милан Тимотић

Записници о саобраћајним несрећама ускоро би требало да буду у дигиталном облику, а Министарство унутрашњих послова ће их достављати Удружењу осигуравача Србије, што је новина на овим просторима и, чини се, додатни корак напред ка развијеним тржиштима. То је најавио генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић на недавно одржаној конференцији „Српски дани осигурања“. Душко Јовановић за „Печат“ открива детаље ове промене:

„Циљ тога је да убрзамо исплату штета и утврђивање одговорности у саобраћајним незгодама. Удружење осигуравача ће те извештаје, када их буде добило од МУП-а, прослеђивати осигуравајућим кућама и оштећеним грађанима. Суштина је да ћемо сада извештаје о незгодама добијати за 24 сата, а не за 10 или 20 дана, што значи да ће и оштећени грађани знатно брже моћи да надокнаде штету. Не треба заборавити чињеницу да код нас, годишње, буде око 35.000 саобраћајних незгода. Дакле, најмање толико је оштећених, односно заинтересованих да се ова процедура убрза. Сви они ће сада знатно брже моћи да наплате материјалну или нематеријалну штету, без непотребне администрације. За нас је битно и то да ову нашу идеју подржавају и МУП и Народна банка Србије, као регулатор тржишта.“
[restrict]

Када би требало да почне издавање записника по новој процедури?

Главне ствари смо урадили, приводимо крају техничке припреме и очекујем да би дигитализација у овом делу могла да заживи већ у јануару. Нагласио бих да ће обрада штете, осим што ће бити бржа, бити и ефикаснија јер ће сет документације којом ће располагати друштво за осигурање бити комплетнији, па ће неопходна вештачења бити прецизнија.

Поменули смо „Српске дане осигурања“ што је први такав скуп код нас, а организовало га је Удружење осигуравача Србије. Да ли сте задовољни Конференцијом и да ли су испуњени њени циљеви?

Тачно тако, то је први скуп тог типа код нас, на којем смо окупили око 200 домаћих и иностраних стручњака из области осигурања и реосигурања, представника регулаторних тела, државних институција и осигуравајућих друштава из Србије и региона бивше СФРЈ. Конференцији су присуствовали и водећи људи удружења осигуравача из региона, као и представници Привредне коморе Србије, банака, ревизорских кућа, адвокатских канцеларија. Била је то сјајна прилика да сви заједно направимо пресек тренутног стања на тржишту осигурања Србије и упоредимо га са стандардима у региону и државама ЕУ, али и да се упознамо са променама у регулативи и надзору над делатношћу осигурања. Мислим да смо у томе, кроз два округла стола и још десетак излагања, успели. Мишљење свих присутних је, не само моје, да су „Српски дани осигурања“ испунили очекивања и да би требало да постану традиционални, што и јесте план Удружења. На таквим скуповима, са актуелним темама и реномираним предавачима, можемо додатно да унапређујемо сектор осигурања и одговарамо на бројне изазове пред нама.

Један од већих изазова су Директиве „Solvency 2“ којима мора да се прилагоди и наше тржиште. Да ли смо и колико у том делу напредовали?

За нас из индустрије је најважније да сектор осигурања у Србији има потребне капацитете за успешно прилагођавање захтевима Директиве, што је и закључак одржане конференције. Томе је допринело правовремено и проактивно деловање регулатора, Народне банке Србије, која је кроз законске прописе, усвојену Стратегију за имплементацију директиве „Solvency 2“ и извршене анализе и истраживања започела фазну имплементацију Директиве. Можемо да кажемо да се према оствареном степену имплементације захтева Директиве, домаће тржиште налази у режиму „Solvency 1,5“, односно да је преостао један, али изузетно крупан корак до потпуне имплементације захтева. Што се тиче клијената осигурања, за њих је битно да ће имплементација директиве „Solvency 2“ довести до већег степена заштите, сигурности и стабилности осигураника, као и до хармонизације пословања и унапређења финансијске стабилности. Коначни циљ је додатно унапређење квалитета услуге осигурања.

Део Конференције био је посвећен животном осигурању. Каква је позиција тог дела осигурања у условима изузетно ниских каматних стопа?

Ниске каматне стопе су глобални проблем осигуравача, јер у таквим условима треба корисницима понудити конкурентне стопе приноса на уложена средства, нарочито на дужи рок. На Конференцији смо поделили искуства са европског тржишта која су наведене проблеме настојала да реше увођењем производа животног осигурања са варијабилном приносном компонентом, где корисници услуге осигурања активно учествују у доношењу одлука о пласману уложених средстава, као и ношењу ризика таквих одлука. С друге стране, тенденција је да се производи животног осигурања обогаћују палетом допунских производа. Због тога се данас, уз животно осигурање, могу закључити и допунски производи осигурања незгоде, који покривају ризик престанка живота услед незгоде, ризик наступања инвалидности као последица незгоде, ризик саобраћајне незгоде, накнаду за хируршке интервенције које прате незгоду и др., односно допунски производи добровољног здравственог осигурања који покривају ризик наступања широке групе тешких болести или изабрану тежу болест у складу са потребама уговарача осигурања. Суштина је да је дошло до померања са традиционалног концепта производа животног осигурања, у коме је уговарач осигурања искључиво опредељивао износ средстава који улаже и рок трајања уговора, на савремени концепт, који поред наведеног подразумева одлучивање о правцима пласмана тих средстава, односно креирање палете допунских производа према сопственим афинитетима. Ипак, неопходна је помоћ државе за даљи развој животног осигурања. У том смислу је са „Српских дана осигурања“ послата порука о неопходности увођења пореских олакшица јер ће тако бити искоришћен инвестициони потенцијал осигуравача њиховим укључивањем у велике инфраструктурне пројекте на нивоу државе, односно локалне самоуправе.

Да ли животно осигурање, које с једне стране зависи од глобалног стања у смислу камата, а с друге стране од платежне моћи грађана, успева да обезбеди раст? То осигурање у Србији расте већ годинама.

Тржиште животних осигурања већ годинама бележи двоцифрен раст. У 2016. години раст је био 19,4 посто, нешто спорији према расположивим подацима у 2017. години, али и даље говоримо о расту. Константан раст овог дела тржишта условљен је, делом, потребом грађана да у ова несигурна времена финансијски заштите себе и чланове своје породице, а делом и због партнерства осигуравајућих кућа са банкама. Поред тога, животно осигурање је задржало значајне конкурентске предности у односу на остале производе финансијског тржишта. Ту пре свега мислим на дугорочне гарантоване стопе приноса на рок и од преко 20 година, чиме се обезбеђује материјална и финансијска сигурност и осигураника и њихових наследника.

Један од глобалних трендова у финансијском свету је укрупњавање, посебно банкарског сектора. Да ли је сектор осигурања у Србији пред укрупњавањем? 

Укрупњавање тржишта је већ почело. У претходних годину или две, „Уника“ је преузела „Баслер осигурање“, „Wiener“ је преузео „AXA oсигурање“, „Таково“ је остало без дозволе, док су се неки повукли с нашег тржишта. Укрупњавање тржишта је тренд на глобалном нивоу и ми не можемо да останемо ван тих токова, посебно због тога што на нашем тржишту послују претежно иностране и регионалне компаније, које су део светских процеса. С друге стране, наше тржиште расте, али споро, и сматрам да многобројни учесници не могу да остваре своје циљеве на дужи период.          

[/restrict]