Duško Jovanović: Naplata štete po ubrzanoj proceduri

Zapisnike o saobraćajnim nesrećama koje dobije od MUP-a Udruženje osiguravača prosleđivaće osiguravajućim kućama i oštećenim građanima

Razgovarala Nataša Francisti Fotografije Milan Timotić

Zapisnici o saobraćajnim nesrećama uskoro bi trebalo da budu u digitalnom obliku, a Ministarstvo unutrašnjih poslova će ih dostavljati Udruženju osiguravača Srbije, što je novina na ovim prostorima i, čini se, dodatni korak napred ka razvijenim tržištima. To je najavio generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović na nedavno održanoj konferenciji „Srpski dani osiguranja“. Duško Jovanović za „Pečat“ otkriva detalje ove promene:

„Cilj toga je da ubrzamo isplatu šteta i utvrđivanje odgovornosti u saobraćajnim nezgodama. Udruženje osiguravača će te izveštaje, kada ih bude dobilo od MUP-a, prosleđivati osiguravajućim kućama i oštećenim građanima. Suština je da ćemo sada izveštaje o nezgodama dobijati za 24 sata, a ne za 10 ili 20 dana, što znači da će i oštećeni građani znatno brže moći da nadoknade štetu. Ne treba zaboraviti činjenicu da kod nas, godišnje, bude oko 35.000 saobraćajnih nezgoda. Dakle, najmanje toliko je oštećenih, odnosno zainteresovanih da se ova procedura ubrza. Svi oni će sada znatno brže moći da naplate materijalnu ili nematerijalnu štetu, bez nepotrebne administracije. Za nas je bitno i to da ovu našu ideju podržavaju i MUP i Narodna banka Srbije, kao regulator tržišta.“
[restrict]

Kada bi trebalo da počne izdavanje zapisnika po novoj proceduri?

Glavne stvari smo uradili, privodimo kraju tehničke pripreme i očekujem da bi digitalizacija u ovom delu mogla da zaživi već u januaru. Naglasio bih da će obrada štete, osim što će biti brža, biti i efikasnija jer će set dokumentacije kojom će raspolagati društvo za osiguranje biti kompletniji, pa će neophodna veštačenja biti preciznija.

Pomenuli smo „Srpske dane osiguranja“ što je prvi takav skup kod nas, a organizovalo ga je Udruženje osiguravača Srbije. Da li ste zadovoljni Konferencijom i da li su ispunjeni njeni ciljevi?

Tačno tako, to je prvi skup tog tipa kod nas, na kojem smo okupili oko 200 domaćih i inostranih stručnjaka iz oblasti osiguranja i reosiguranja, predstavnika regulatornih tela, državnih institucija i osiguravajućih društava iz Srbije i regiona bivše SFRJ. Konferenciji su prisustvovali i vodeći ljudi udruženja osiguravača iz regiona, kao i predstavnici Privredne komore Srbije, banaka, revizorskih kuća, advokatskih kancelarija. Bila je to sjajna prilika da svi zajedno napravimo presek trenutnog stanja na tržištu osiguranja Srbije i uporedimo ga sa standardima u regionu i državama EU, ali i da se upoznamo sa promenama u regulativi i nadzoru nad delatnošću osiguranja. Mislim da smo u tome, kroz dva okrugla stola i još desetak izlaganja, uspeli. Mišljenje svih prisutnih je, ne samo moje, da su „Srpski dani osiguranja“ ispunili očekivanja i da bi trebalo da postanu tradicionalni, što i jeste plan Udruženja. Na takvim skupovima, sa aktuelnim temama i renomiranim predavačima, možemo dodatno da unapređujemo sektor osiguranja i odgovaramo na brojne izazove pred nama.

Jedan od većih izazova su Direktive „Solvency 2“ kojima mora da se prilagodi i naše tržište. Da li smo i koliko u tom delu napredovali?

Za nas iz industrije je najvažnije da sektor osiguranja u Srbiji ima potrebne kapacitete za uspešno prilagođavanje zahtevima Direktive, što je i zaključak održane konferencije. Tome je doprinelo pravovremeno i proaktivno delovanje regulatora, Narodne banke Srbije, koja je kroz zakonske propise, usvojenu Strategiju za implementaciju direktive „Solvency 2“ i izvršene analize i istraživanja započela faznu implementaciju Direktive. Možemo da kažemo da se prema ostvarenom stepenu implementacije zahteva Direktive, domaće tržište nalazi u režimu „Solvency 1,5“, odnosno da je preostao jedan, ali izuzetno krupan korak do potpune implementacije zahteva. Što se tiče klijenata osiguranja, za njih je bitno da će implementacija direktive „Solvency 2“ dovesti do većeg stepena zaštite, sigurnosti i stabilnosti osiguranika, kao i do harmonizacije poslovanja i unapređenja finansijske stabilnosti. Konačni cilj je dodatno unapređenje kvaliteta usluge osiguranja.

Deo Konferencije bio je posvećen životnom osiguranju. Kakva je pozicija tog dela osiguranja u uslovima izuzetno niskih kamatnih stopa?

Niske kamatne stope su globalni problem osiguravača, jer u takvim uslovima treba korisnicima ponuditi konkurentne stope prinosa na uložena sredstva, naročito na duži rok. Na Konferenciji smo podelili iskustva sa evropskog tržišta koja su navedene probleme nastojala da reše uvođenjem proizvoda životnog osiguranja sa varijabilnom prinosnom komponentom, gde korisnici usluge osiguranja aktivno učestvuju u donošenju odluka o plasmanu uloženih sredstava, kao i nošenju rizika takvih odluka. S druge strane, tendencija je da se proizvodi životnog osiguranja obogaćuju paletom dopunskih proizvoda. Zbog toga se danas, uz životno osiguranje, mogu zaključiti i dopunski proizvodi osiguranja nezgode, koji pokrivaju rizik prestanka života usled nezgode, rizik nastupanja invalidnosti kao posledica nezgode, rizik saobraćajne nezgode, naknadu za hirurške intervencije koje prate nezgodu i dr., odnosno dopunski proizvodi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji pokrivaju rizik nastupanja široke grupe teških bolesti ili izabranu težu bolest u skladu sa potrebama ugovarača osiguranja. Suština je da je došlo do pomeranja sa tradicionalnog koncepta proizvoda životnog osiguranja, u kome je ugovarač osiguranja isključivo opredeljivao iznos sredstava koji ulaže i rok trajanja ugovora, na savremeni koncept, koji pored navedenog podrazumeva odlučivanje o pravcima plasmana tih sredstava, odnosno kreiranje palete dopunskih proizvoda prema sopstvenim afinitetima. Ipak, neophodna je pomoć države za dalji razvoj životnog osiguranja. U tom smislu je sa „Srpskih dana osiguranja“ poslata poruka o neophodnosti uvođenja poreskih olakšica jer će tako biti iskorišćen investicioni potencijal osiguravača njihovim uključivanjem u velike infrastrukturne projekte na nivou države, odnosno lokalne samouprave.

Da li životno osiguranje, koje s jedne strane zavisi od globalnog stanja u smislu kamata, a s druge strane od platežne moći građana, uspeva da obezbedi rast? To osiguranje u Srbiji raste već godinama.

Tržište životnih osiguranja već godinama beleži dvocifren rast. U 2016. godini rast je bio 19,4 posto, nešto sporiji prema raspoloživim podacima u 2017. godini, ali i dalje govorimo o rastu. Konstantan rast ovog dela tržišta uslovljen je, delom, potrebom građana da u ova nesigurna vremena finansijski zaštite sebe i članove svoje porodice, a delom i zbog partnerstva osiguravajućih kuća sa bankama. Pored toga, životno osiguranje je zadržalo značajne konkurentske prednosti u odnosu na ostale proizvode finansijskog tržišta. Tu pre svega mislim na dugoročne garantovane stope prinosa na rok i od preko 20 godina, čime se obezbeđuje materijalna i finansijska sigurnost i osiguranika i njihovih naslednika.

Jedan od globalnih trendova u finansijskom svetu je ukrupnjavanje, posebno bankarskog sektora. Da li je sektor osiguranja u Srbiji pred ukrupnjavanjem? 

Ukrupnjavanje tržišta je već počelo. U prethodnih godinu ili dve, „Unika“ je preuzela „Basler osiguranje“, „Wiener“ je preuzeo „AXA osiguranje“, „Takovo“ je ostalo bez dozvole, dok su se neki povukli s našeg tržišta. Ukrupnjavanje tržišta je trend na globalnom nivou i mi ne možemo da ostanemo van tih tokova, posebno zbog toga što na našem tržištu posluju pretežno inostrane i regionalne kompanije, koje su deo svetskih procesa. S druge strane, naše tržište raste, ali sporo, i smatram da mnogobrojni učesnici ne mogu da ostvare svoje ciljeve na duži period.          

[/restrict]