Balkanska škola geopolitike

Srbija je još uvek suverena i taj krhki i uglavnom tragični suverenitet, za koji su Srbi platili tako veliku cenu – kako u drevnoj, tako i u savremenoj istoriji – danas je pod znakom pitanja

Ideja za stvaranje Balkanske škole geopolitike potekla je iz glava pojedinih Srba. Grupa srpskih naučnika i filozofa obratila nam se s tim predlogom, koji smo mi prihvatili.
[restrict]

Smisao stvaranja Balkanske škole geopolitike ogleda se u sledećem. Pitanje o suverenitetu Balkana i šire, u istočnoj Evropi, veoma je akutno. S jedne strane, direktna pretnja suverenitetu zemalja (a posebno balkanskih zemalja) jeste proces globalizacije, tokom kojeg se u suštini ukidaju granice, a ovlašćenja nacionalnih administracija su svedena na ispunjenje čisto tehničkih funkcija, dok su najznačajnije odluke prenete na viši – nadnacionalni nivo. S druge strane, paralelno s tim, raspad Varšavskog pakta i SSSR-a je u istočnoj Evropi stvorio strateški vakuum, koji je odmah popunjen prisustvom NATO-a, to jest praktično je većina istočnoevropskih zemalja integrisana u atlantistički blok, što je takođe ukinulo njihov strateški suverenitet u korist SAD i Brisela, a konkretno komandovanje pripalo je NATO-u. U takvoj situaciji, Srbija, koja je nizom istorijskih okolnosti sačuvala vanblokovski status, stoji pred izborom koji su susedne zemlje već napravile (često po inerciji, i ne razmislivši svojom voljom, bez potpunog shvatanja situacije i bez demokratskog izbora): da li stupiti u NATO i EU, kao nadnacionalni blok, i ako da, kakvi će onda biti odnosi s Rusijom, tradicionalnim saveznikom i prijateljem Srbije, i šta raditi sa Kosovom i Metohijom, na čijoj nezavisnosti insistira Zapad, no ne priznaje ga Beograd (uostalom, kao ni Moskva).

Srbija do dan-danas ostaje nosilac suvereniteta u većoj meri nego zemlje u okruženju (osim Makedonije, čija uloga u nadnacionalnim blokovima takođe nije završno definisana). Zato je stvaranje Balkanske škole geopolitike bila upravo srpska inicijativa. Geopolitika nije potrebna zemljama koje nemaju suverenitet – osnovne strateške, to jest geopolitičke odluke za njih donose drugi. Srbija je još uvek suverena i taj krhki i uglavnom tragični suverenitet, za koji su Srbi platili tako veliku cenu – kako u drevnoj, tako i u savremenoj istoriji – danas je pod znakom pitanja. Geopolitika je potrebna da bi se u takvim okolnostima donela odluka, bilo o očuvanju i zaštiti tog suvereniteta, bilo o rastanku s njim u korist jedne ili druge nadnacionalne strukture (ovde pored opcije EU i NATO koja se sama po sebi podrazumeva, postoji još i istočna alternativa – Evroazijska unija i tesna alijansa s Moskvom), bilo da se pokuša i dalje sačuvati postojeći položaj. Dakle, geopolitika je neophodna kao model koji objašnjava svu punoću slike sila, blokova, koalicija i procesa koji deluju u Evropi i svetu. S obzirom na to da je geopolitika u samoj Rusiji uveliko igrala odlučujuću ulogu posle raspada SSSR-a (zamenivši ideološki model interpretacije međunarodnih odnosa i uveliko postavši idejnom i metodološkom osnovom za ponovno vraćanje ruskog suvereniteta pod Putinom), stvaranje Balkanske škole geopolitike predstavlja apsolutno logičan izbor Beograda.

Međutim, mi ne govorimo o Srpskoj školi geopolitike nego o Balkanskoj. To takođe nije slučajno. Kao prvo, već sada u njenom radu učestvuju naučnici, profesori, magistri i studenti iz Makedonije, zemlje koja – kao i Srbija – nije stupila u NATO, ni u EU (pre svega zbog veta Grčke, koja smatra Makedoniju svojom istorijskom teritorijom), a i iz Bosne i Hercegovine (i iz Sarajeva, i Republike Srpske), države koja takođe nije završno integrisana u granice tih struktura. Znači, škola se već svojim formatom ne nalazi samo u granicama Srbije. Kao drugo, i u drugim balkanskim zemljama se sve češće postavlja pitanje o tome da li je odluka o članstvu u NATO-u bila opravdana, što tera političke, društvene i naučne delatnike tih zemalja da dublje istražuju pitanje o geopolitičkim strukturama i balansu snaga na Balkanskom prostranstvu. Međutim, u slučaju takvih zemalja kao što su Crna Gora, Bugarska, Hrvatska, Slovačka i Rumunija (koja stoji nekako usamljena, pošto tamo postoji zasebna geopolitička škola) predavanje geopolitike predstavlja prerogativ atlantističkih i globalističkih krugova, što proističe iz njihovog članstva u sistemu NATO-a i EU koje diktiraju svoj sistem. Zbog toga se geopolitika u tim zemljama ili ne predaje (nije posao vazala da znaju na kakvim osnovama i zbog čega gospoda donose odluke), ili se izlaže u atlantističkoj verziji (u duhu Zbignjeva Bžežinskog itd.). No pri tome se slobodna misao balkanskih naroda uopšte ne iscrpljuje atlantističkim liberalno-globalističkim surogatom, i mnogi Sloveni žele da imaju nezavisan, uzvišen pogled na geopolitiku u svoj njenoj punoći. Pristalica suvereniteta ima u svim balkanskim zemljama bez izuzetka i dok u Srbiji za sada nije doneta odluka o odustajanju od suvereniteta, a u Makedoniji i Bosni i Hercegovini druge okolnosti ometaju njihovo puno utapanje u atlantizam, dotle se u drugim balkanskim zemljama radi o suprotnom – o mogućnosti ponovnog uspostavljanja suvereniteta, o političkoj borbi da Sloveni steknu punu nezavisnost i da slobodno izaberu svoju orijentaciju, već na temeljima tog iskustva evrointegracija koje je iza njih.

Zbog toga je Balkanska škola geopolitike toliko važna za balkanske zemlje koje se spremaju da rasporede svoj suverenitet, kao i za one koje su to već učinile, ali su sada nezadovoljne tim izborom i razmišljaju o njegovom revidiranju.

Balkanska škola geopolitike počela je s radom u oktobru 2017. godine u Beogradu. U njoj su uzeli učešće stručnjaci iz Rusije i Srbije, no krug predavača se neprekidno širi i već su postignuti dogovori o kursevima geopolitičara iz drugih zemalja – Italije, Francuske, Argentine itd., a takođe susreti sa predstavnicima Kine, Irana, Turske… Pored sopstvene geopolitike i njenih različitih škola i pravaca, predavanja obuhvataju oblasti kao što su etnosociologija, politička filozofija, antropologija, teorija mrežnih i informativnih ratova, teorija međunarodnih odnosa, kao i jedinstvene kurseve o pitanju Četvrte političke teorije, Teorije sveta i Noologije.

Ako ukratko formulišemo zadatak Balkanske škole geopolitike, on se sastoji u sledećem: priprema nezavisno misleće i kompetentne intelektualne elite balkanskih (pre svega slovenskih) zemalja koje će u budućnosti promovisati transformaciju čitavog prostora Balkana u zonu suverene politike, pretvarajući Balkan iz objekta međunarodne politike u sopstveni subjekt.       
[/restrict]