Балканска школа геополитике

Србија је још увек суверена и тај крхки и углавном трагични суверенитет, за који су Срби платили тако велику цену – како у древној, тако и у савременој историји – данас је под знаком питања

Идеја за стварање Балканске школе геополитике потекла је из глава појединих Срба. Група српских научника и филозофа обратила нам се с тим предлогом, који смо ми прихватили.
[restrict]

Смисао стварања Балканске школе геополитике огледа се у следећем. Питање о суверенитету Балкана и шире, у источној Европи, веома је акутно. С једне стране, директна претња суверенитету земаља (а посебно балканских земаља) јесте процес глобализације, током којег се у суштини укидају границе, а овлашћења националних администрација су сведена на испуњење чисто техничких функција, док су најзначајније одлуке пренете на виши – наднационални ниво. С друге стране, паралелно с тим, распад Варшавског пакта и СССР-а је у источној Европи створио стратешки вакуум, који је одмах попуњен присуством НАТО-а, то јест практично је већина источноевропских земаља интегрисана у атлантистички блок, што је такође укинуло њихов стратешки суверенитет у корист САД и Брисела, а конкретно командовање припало је НАТО-у. У таквој ситуацији, Србија, која је низом историјских околности сачувала ванблоковски статус, стоји пред избором који су суседне земље већ направиле (често по инерцији, и не размисливши својом вољом, без потпуног схватања ситуације и без демократског избора): да ли ступити у НАТО и ЕУ, као наднационални блок, и ако да, какви ће онда бити односи с Русијом, традиционалним савезником и пријатељем Србије, и шта радити са Косовом и Метохијом, на чијој независности инсистира Запад, но не признаје га Београд (уосталом, као ни Москва).

Србија до дан-данас остаје носилац суверенитета у већој мери него земље у окружењу (осим Македоније, чија улога у наднационалним блоковима такође није завршно дефинисана). Зато је стварање Балканске школе геополитике била управо српска иницијатива. Геополитика није потребна земљама које немају суверенитет – основне стратешке, то јест геополитичке одлуке за њих доносе други. Србија је још увек суверена и тај крхки и углавном трагични суверенитет, за који су Срби платили тако велику цену – како у древној, тако и у савременој историји – данас је под знаком питања. Геополитика је потребна да би се у таквим околностима донела одлука, било о очувању и заштити тог суверенитета, било о растанку с њим у корист једне или друге наднационалне структуре (овде поред опције ЕУ и НАТО која се сама по себи подразумева, постоји још и источна алтернатива – Евроазијска унија и тесна алијанса с Москвом), било да се покуша и даље сачувати постојећи положај. Дакле, геополитика је неопходна као модел који објашњава сву пуноћу слике сила, блокова, коалиција и процеса који делују у Европи и свету. С обзиром на то да је геополитика у самој Русији увелико играла одлучујућу улогу после распада СССР-а (заменивши идеолошки модел интерпретације међународних односа и увелико поставши идејном и методолошком основом за поновно враћање руског суверенитета под Путином), стварање Балканске школе геополитике представља апсолутно логичан избор Београда.

Међутим, ми не говоримо о Српској школи геополитике него о Балканској. То такође није случајно. Као прво, већ сада у њеном раду учествују научници, професори, магистри и студенти из Македоније, земље која – као и Србија – није ступила у НАТО, ни у ЕУ (пре свега због вета Грчке, која сматра Македонију својом историјском територијом), а и из Босне и Херцеговине (и из Сарајева, и Републике Српске), државе која такође није завршно интегрисана у границе тих структура. Значи, школа се већ својим форматом не налази само у границама Србије. Као друго, и у другим балканским земљама се све чешће поставља питање о томе да ли је одлука о чланству у НАТО-у била оправдана, што тера политичке, друштвене и научне делатнике тих земаља да дубље истражују питање о геополитичким структурама и балансу снага на Балканском пространству. Међутим, у случају таквих земаља као што су Црна Гора, Бугарска, Хрватска, Словачка и Румунија (која стоји некако усамљена, пошто тамо постоји засебна геополитичка школа) предавање геополитике представља прерогатив атлантистичких и глобалистичких кругова, што проистиче из њиховог чланства у систему НАТО-а и ЕУ које диктирају свој систем. Због тога се геополитика у тим земљама или не предаје (није посао вазала да знају на каквим основама и због чега господа доносе одлуке), или се излаже у атлантистичкој верзији (у духу Збигњева Бжежинског итд.). Но при томе се слободна мисао балканских народа уопште не исцрпљује атлантистичким либерално-глобалистичким сурогатом, и многи Словени желе да имају независан, узвишен поглед на геополитику у свој њеној пуноћи. Присталица суверенитета има у свим балканским земљама без изузетка и док у Србији за сада није донета одлука о одустајању од суверенитета, а у Македонији и Босни и Херцеговини друге околности ометају њихово пуно утапање у атлантизам, дотле се у другим балканским земљама ради о супротном – о могућности поновног успостављања суверенитета, о политичкој борби да Словени стекну пуну независност и да слободно изаберу своју оријентацију, већ на темељима тог искуства евроинтеграција које је иза њих.

Због тога је Балканска школа геополитике толико важна за балканске земље које се спремају да распореде свој суверенитет, као и за оне које су то већ учиниле, али су сада незадовољне тим избором и размишљају о његовом ревидирању.

Балканска школа геополитике почела је с радом у октобру 2017. године у Београду. У њој су узели учешће стручњаци из Русије и Србије, но круг предавача се непрекидно шири и већ су постигнути договори о курсевима геополитичара из других земаља – Италије, Француске, Аргентине итд., а такође сусрети са представницима Кине, Ирана, Турске… Поред сопствене геополитике и њених различитих школа и праваца, предавања обухватају области као што су етносоциологија, политичка филозофија, антропологија, теорија мрежних и информативних ратова, теорија међународних односа, као и јединствене курсеве о питању Четврте политичке теорије, Теорије света и Ноологије.

Ако укратко формулишемо задатак Балканске школе геополитике, он се састоји у следећем: припрема независно мислеће и компетентне интелектуалне елите балканских (пре свега словенских) земаља које ће у будућности промовисати трансформацију читавог простора Балкана у зону суверене политике, претварајући Балкан из објекта међународне политике у сопствени субјект.       
[/restrict]