MILAN RADULOVIĆ (1948–2017) – SVEDOK KOSOVSKOG ZAVETA U KULTURI

U knjizi „Umetnost i vera“ pisao je: „Kosovski zavet je srpsko čitanje, tumačenje i življenje saveza koji je Bog sklopio sa čovekom, svedočenje i potvrda snage i večnog važenja tog sporazuma u srpskoj istoriji”

Nekoliko puta sam se obratio Milanu Raduloviću sa željom da napravimo intervju za „Pečat“, a povodom njegove izvrsne studije o srpskom kulturnom obrascu u književnosti. Svaki put me je učtivo, ali odlučno, odbio, rekavši da umesto razgovora mogu da prikažem tu knjigu. S jedne strane, tako je projavio nepatvorenu skromnost, a s druge svest o činjenici da je javne poslove okončao, i da se treba posvetiti sopstvenoj duši. Dok sam pisao tekst za zbornik Instituta za književnost u njegovu čast, dva-tri puta sam mu predočio kako razvijam temu o Radulovićevom uvođenju vladike Nikolaja i oca Justina u istoriju našeg ekspresionizma. Usred plodotvornog dijaloga, rekao je da ide u bolnicu na ispitivanja. Kratko vreme posle naših razgovora, kao grom iz vedra neba, stigla je vest da je usnuo u Gospodu, od bolesti koja je među nama postala epidemija posle NATO „usrećivanja“ Republike Srpske (1995) i Srbije (1999).

[restrict]

Milan Radulović (13. avgust 1948, Malo Polje, Han Pijesak – 30. oktobar 2017, Beograd) bio je istoričar književnosti i književni kritičar, profesor na Bogoslovskom fakultetu u Foči i bivši ministar vera Republike Srbije (2004–2007). Završio je Filozofski fakultet u Sarajevu 1972, a na Filološkom fakultetu u Beogradu 1998. odbranio doktorsku disertaciju „Umetnička forma i istorijski kontekst romana Dobrice Ćosića“. Od 1982. bio je zaposlen u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Sveti arhijerejski sinod SPC postavio ga je 2000. za vanrednog profesora na Duhovnoj akademiji Svetog Vasilija Ostroškog u Foči, a za redovnog profesora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Istočnom Sarajevu izabran je 2009. godine. Za doprinos razvoju književnokritičke svesti u nas ovenčan je nagradom „Isidora Sekulić“. Kao istoričar književnosti, Milan Radulović se podrobno bavio sagledavanjem veza između teologije i literature, a svojom knjigom „Modernizam i srpska idealistička filozofija“ pomerio je granice čitanja književne prošlosti, uvodeći u istoriju domaće književne kritike „prokažene“ autore poput već pomenutih Nikolaja i Justina, ali i Ksenije Atanasijević i Vladimira Vujića. Objavio je 17 knjiga i više od 40 naučnih radova u tematskim zbornicima, te oko 90 naučnih i stručnih radova u književnim i naučnim časopisima.

Od 2001. do 2004. bio je poslanik u Narodnoj skupštini Srbije, potom ministar vera u Vladi Srbije (2004–2007). SPC ga je odlikovala 2006. ordenom Svetog Save prvog stepena „za delatnu ljubav prema Svetoj majci Crkvi i istrajno svedočenje Hrista Vaskrslog“.

Radulović je bio ministar vera u doba kada je Vojislav Koštunica pokazivao, kako bi Milo Lompar rekao, šta znači hrabra i dostojanstvena „vlast posle poraza“ (dok su ostale garniture na čelu Srbije posle 5. oktobra 2000. bile primeri šta znači udvorička i kukavička „vlast posle izdaje“). Koštunica je nastojao da dosovski kvazirevolucionarni haos pretvori u red i poredak pravne države, pa je okupio saradnike koji su na tom polju želeli da mu pomognu. Među njima je bio i Radulović. Neumorno je radio na uvođenju temeljno zasnovanog zakonodavstva o crkvama i verskim zajednicama, koji je na našu stvarnost u ovoj oblasti uspešno primenio pojam „tradicionalne verske zajednice“, učvrstivši položaj veronauke u domaćem školskom sistemu. Pomagao je kulturnu delatnost i izdavaštvo SPC, ali i ostalih, za Srbiju tradicionalnih, verskih zajednica. Zato se i našao na udaru američke imperijalne kritike, jer su SAD želele da pojam „tradicionalnih verskih zajednica“ iščezne sa duhovnog i kulturnog obzorja prostora na kome živimo, i da sve bude prepušteno bezobalnom „pluralizmu“, pogodnom za lov u mutnom.

Kao i svaki autentični Srbin, Radulović je smatrao da je Kosovski zavet ključ naše kulture. U knjizi „Umetnost i vera“ pisao je: „Kosovski zavet je ispunjenje osnovnog smisla sadržanog u Novom Zavjetu Gospoda našeg Isusa Hrista; Kosovski zavet je srpsko čitanje, tumačenje i življenje saveza koji je Bog sklopio sa čovekom, svedočenje i potvrda snage i večnog važenja tog sporazuma u srpskoj istoriji. Ovako glasi popularno određenje pojma Kosovskog zaveta, koji predstavlja jedan potpuno originalan motivski kompleks srpske književnosti. Jedino u srpskoj književnosti ovaj književni motiv je živa duhovna energija koja pokreće, samerava i osmišljava životne procese, kulturne vrednosti i istorijske tokove. (…) Kosovski zavet je srpski kulturni obrazac, odnosno duhovna, verska i državotvorna svest srpske nacije.“

Dok bude ljudi poput Milana Radulovića, Kosovski zavet srpskog naroda će ostati logosna vertikala našeg postojanja.              

[/restrict]