КЊИГЕ КОЈЕ НЕЋЕМО ПРОПУСТИТИ: ПАРАДА БУДУЋИХ ХИТОВА

Нова издања српских издавачких кућа

Које су вредне наслове припремили издавачи Српска књижевна задруга, Службени гласник, Прометеј, Evro Book, Завод за уџбенике…

Mеђу новим насловима који ће бити представљени на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду је и ново, проширено издање дела академика Василија Крестића Знаменити Срби о Хрватима, у издању Српске књижевне задруге. Према речима историчарке Софије Божић, ауторке опсежног предговора, у својој монографији проф. Крестић гради синтезу односа знаменитих српских државника, научника и књижевника према Хрватима и покушајима да се оствари сарадња и јединство два блиска, истојезична и словенска народа у другој половини 19. и почетком 20. века.
„Одличан познавалац ових раздобља и поднебља, са изванредним увидима у архивску грађу, литературу и периодику, Василије Крестић гради праве књижевно-политичке портрете десет најугледнијих Срба оног доба који су својим прегалаштвом настојали да помогну култури, разумевању, миру и слози хрватског и српског народа. Трајало је то од доба Илије Гарашанина, коме је посвећен први оглед, па преко Јована Суботића и Светозара Милетића – све до Слободана Јовановића и Јована Дучића. У завршетку и карактеру епохе потоње двојице видео се учинак труда и пружене руке њихових претходника: Светозар Марковић, Јован Јовановић Змај, Јаков Игњатовић, Димитрије Руварац, Јован Скерлић“, пише између осталог Софија Божић о Крестићевом делу.

[restrict]

„ГЛАСНИКОВИ“ ЕСЕЈИ, МЕМОАРИ, СТУДИЈЕ… „Службени гласник“ се у сусрет Београдском сајму књига огласио низом нових, одабраних наслова. Међу књигама овог издавача које ће без сумње привући пажњу читалаца јесте и збирка есеја Широм отворених очију Џулијана Барнса, у преводу Николе Крзнарића. Ову збирку отвара студија о Жерикоовој славној слици Сплав Медузе која, свакако у другачијем контексту, чини део Барнсовог романа / збирке прича Историја света у 10 ½ поглавља. Стратешки смештен на почетак књиге овај текст поставља оквир за низ пишчевих студија о сликарима, које су првобитно објављиване у престижним часописима (Modern Painters, London Review of Books…). Говорећи о Жерикоу Барнс даје јасан преглед наративне потке, политичког контекста настанка његове најпознатије слике и поетичких стремљења творца овог ремек-дела. У сличном духу, у равнотежи поузданих података и књижевне инспирације, дати су и остали есеји. Према речима Милете Продановића, темељно, динамично, књижевним стилом који плени, Барнс приближава личности и дела уметника 19. и 20. века.

„Његово писмо одише острвском елеганцијом, високим степеном ненаметљиве духовитости и обиљем података. Усредсређен превасходно на француско, али и британско сликарство новије епохе, Барнс премошћује период бурних трансформација ликовног језика – од Жерикоа, Курбеа и Делакроаа на почетку, преко Бонара и Сезана, све до мајстора који би се мање или више могли сматрати нашим савременицима – Олденбурга, Лусијана Фројда или Хоџкина“, каже Продановић и додаје да Барнсови текстови о ликовним уметницима, непорециво савремени, чувају и понешто од духа старовремских есеја: они одишу вером у мисију сликарства и читаоца који живи у епохи свеопште лакоће и површности, подсећајући да велика уметност настаје у пресеку радозналости, знања, интуиције и духа.

На листи „Гласникових“ књижевних новитета нашла се и књига Послератни модернизам неоавангарде/постмодернизам – Огледи о међународном модернизму и историјским авангардама на југословенском уметничком простору Јеше Денегрија. Сабрани текстови односе се на уметничка збивања у другој половини 20. века, у друштвеном и културном контексту који се може обележити појмом „југословенски уметнички простор“. Он подразумева чињеницу да је у време постојања Југославије постојао и функционисао заједнички и децентрализовани простор одвијања уметничког живота, у ком су својим доприносима у различитим стилским и медијским подручјима учествовали припадници више генерација уметника, који су остварили своје, уважавања вредне, опусе (Иван Табаковић, Петар Лубарда, Габријел Ступица, Мариј Прегељ, Војин Бакић, Олга Јеврић, Душан Џамоња, Вјенцеслав Рихтер, Мића Поповић, Миодраг Б. Протић, Јулије Книфер, Леонид Шејка, Дамњан, Марина Абрамовић, Брацо Димитријевић, Раша Тодосијевић, Неша Париповић…).

Издваја се и књига теоријских мемоара о руском футуризму из пера Бенедикта Лившица Једноипооки стрелац. „Реч је о првој правој историји руске авангарде коју је Лившиц написао и објавио у времену када је руска авангарда била табу тема. Истовремено је и документарно-мемоарски текст о најбурнијим временима не само руског футуризма већ и осталих авангардних дешавања у руској ликовној уметности и књижевности. Ова књига може се читати и као нека врста необичног, узбудљивог романа где су главни јунаци ствараоци који су у свету уметничке, односно ликовне авангарде остварили најрадикалнији преврат, не само у контексту руске уметности него и у светским размерама“, каже Гојко Тешић и констатује да није случајно што је у руској култури данас Једноипооки стрелац прерастао у култну књигу о руској авангарди, и то не јер је њен аутор трагично страдао у Стаљиновом гулагу већ што је реч о изузетном делу (у последњих десетак година објављено је у неколико издања на разним језицима). Српско издање (у одличном преводу Милице Николић) јесте ,,артефакт посебне вредности, зато што је, неспорно, реч о занимљивом прожимању и стваралачком дијалогу ликовног рукописа са историјско-уметничком причом, и као да је нека врста остварења тестаментарног наума и самог Лившица о синтези два типа текста“, закључује Тешић.

„EVRO BOOK“ – ДЕФИЛЕ ХЕРОЈА И СТРАДАЛНИКА Књига о легендарном Фиделу Кастру (у „Печатовом“ излогу књига недавно већ поменута) једно је од издања „Evro Book-а“ из Београда које ће овај издавач промовисати на Сајму књига. На основу стотинак сати разговора Игнасио Рамоне је забележио узбудљиву биографију о кубанском лидеру (Фидел Кастро, Мој живот Биографија у два гласа), једном од последњих великих државника и истинских револуционара, човеку који је више од педесет година водио своју земљу и народ у немогућим условима сурових санкција. У најдетаљнијем и најцеловитијем интервјуу који је дао пред крај живота, Кастро је говорио о свом пореклу и школовању, о почетним неуспесима Револуције, пријатељству са Че Геваром и коначној победи над диктатором Батистом; о кубанском виђењу догађаја у Заливу свиња, активној улози Кубе у борби афричких земаља за независност, о својим односима с десеторицом америчких председника, од Ајзенхауера до Џорџа Буша.

„Видео сам како гину милиони Вијетнамаца, видео сам милионе инвалида, видео сам распршивање напалма по шумама у земљи тог тако финог и тананог народа с хиљадугодишњом културом; на 20 хиљада километара од Сједињених Америчких Држава извршена су бомбардовања. Видео сам мучења у затвору Абу Граиб, коришћење белог фосфора у Фалуџи… Гледајте наметнуте диктатуре, десетине хиљада мучитеља обучених у Сједињеним Америчким Државама, оне који су се постарали да ’нестане’ 10, 20, 30 хиљада Аргентинаца. Оне који су се постарали да ’нестане’ више од 100 хиљада становника Гватемале – да ’нестану’! Ако на то додате репресију у Чилеу, Доминиканску Републику с Трухиљовим режимом који су створили и подржавали Американци, као и Сомозу у Никарагви… Гледајте шта се догодило на Косову. Срби су били задивљујући у свом отпору и њихове снаге су остале практично нетакнуте када се завршио рат“, речи су Фидела Кастра.

Међу капиталним издањима зацело је двотомна студија др Радослава Гаћиновића Насиље над Србима у XX веку, коју је, уз подршку Министарства културе Републике Србије, такође објавио „Evro Book“. Опсежна студија овог аутора који је Печату управо овим поводом недавно дао интервју, настала на основу вишедеценијског истраживања, најцеловитији је и најисцрпнији преглед свих ратних и мирнодопских страдања српског народа током, по Хобсбауму, „кратког (1914–1991) али и несумњиво најкрвавијег века европске историје“. Према речима проф. др Дарка Танасковића, ова широка панорама искушења кроз која је српски народ пролазио током 20. века и кроз која делимично и даље пролази својеврсно је огледало епохе у каквом неки њени најутицајнији протагонисти и њихови потомци, а богме и понеки Срби, не воле да се огледају.

У слову о овом делу др Миле Бјелајац каже да се проф. др Радослав Гаћиновић ,,подухватио захтевног посла да резимира историју политичког насиља над Србима у току 20. века, једног злог усуда које се српском народу припремало и чинило на балканским просторима“. „Своју пажњу усмерио је на историјске разлоге тог чињења, али и чињење само, његов обим и квантификацију, његове протагонисте. Проф. Гаћиновић пише да се на Балкану ништа није дешавало мимо европске, а касније и светске политике. Аутор даје и своје виђење српских покушаја да се одбране и промовишу идеју слободе у заједници са другима са којима су делили или деле простор на коме живе и за које су Срби држали да имају заједнички идеал и интересе. Др Гаћиновић је применио мултидисциплинарни приступ, помоћу кога је дао теоријски оквир обрађене теме. Читалац, готово уџбенички, добија објашњења о значењу појма насиље, геополитичким одредницама балканског простора, сукобу ниског интензитета, политичком тероризму и прозелитизму или конверзији“, каже између осталог др Бјелајац о Гаћиновићевој студији.

„Evro Book“ је објавио и нови роман Едија Саше Ђорђевића Устаник. Аутор овде разоткрива ,,причу два века далеку“, враћајући нас у време Првог српског устанка, време Карађорђа и његових устаника. Ово дело пружа ближи портрет великог вожда, будући да у њему аутор проговарајући из сасвим новог угла осветљава његов јуначки, али и трагичан лик. Истовремено, овај роман је и јединствено сведочанство о једном од најтежих периода српске историје која се полако будила из вишевековног ропства.

НОВА КАПИТАЛНА ИЗДАЊА „ПРОМЕТЕЈА“ Издавачка кућа „Прометеј“ из Новог Сада већ по традицији на Сајму књига промовише одабрана, капитална издања значајна за националну историју и културу. Након што је едиција СРБИЈА 1914–1918 постигла велики успех, и у стручним и у широким круговима, „Прометеј“ и „РТС издаваштво“ одлучили су да наставе објављивање дела о Србији у Првом светском рату. У оквиру другог кола изашло је девет нових наслова, међу којима је и дело Аријуса ван Тиенховена Са Србима у Албанији. Реч је о сведочанству једног од првих сведока тешких аустроугарских злочина у Мачви који је, као члан међународне комисије, упознао ширу европску јавност са страдањем нашег народа, радио у Ваљевској болници за време великог тифуса и сам оболео, а потом са Србима прешао у Албанију. Ова књига је јединствено и потресно сведочанство о Србима и Србији у Првом светском рату, о незапамћеној епидемији тифуса, као и о неделима и злочинима освајача. Друга књига из ове едиције носи наслов Са српском војском. Написао ју је Анри Барби, чувени француски новинар, ратни дописник париског журнала са српског ратишта, а превела Анђелка Цвијић. Овом књигом Барби је дао је назаменљиву и скоро непревазиђену документацију о српско-аустроугарском рату 1914. Барби је, идући за нашом војском, упознао и побуде и циљеве Србије, видео и доживео српске војнике изблиза, проучио њихове ратничке, али и моралне и психичке особине. Показало се да је бриљантан, храбар и савестан писац и својим делом задужио је и нашу историографију и националну културу уопште. Не мање интересантан наслов, трећи по реду из чувене „Прометејеве“ едиције, јесте Са Србијом у изгнанству – доживљаји једног Американца са неуништивом армијом из пера америчког новинара Фортијера Џонса, кojи је 1915. извeштaвao из Србиje и сa српскoм вojскoм прeшao прeкo Aлбaниje. O свojим рaтним дaнимa у Србиjи oбjaвиo je ову књигу у Њуjoрку 1916. године. Низу одабраних наслова „Прометеј“ је придружио и Црну књигу патње Срба у Босни Владимира Ћоровића. Ово Ћоровићево дело, објављено 1920, истовремено за Сарајево и Београд, помоћу докумената, чињеница и фотографија сведочи о огромним патњама српског народа у Првом светском рату на територији Босне и Херцеговине. Лако је уочљива суровост аустроугарске окупационе власти, подржане од врхова католичке цркве. Види се јасна геноцидна политика, чије су последице насилна смрт више десетина хиљада Срба на тлу Босне и Херцеговине. Међу књижевним бисерима у новом „Прометејевом“ колу нашла се и књига Петра Опачића Од Београда до Крфа, у којој је приказан најдраматичнији период у ратним напорима Србије у Првом светском рату на фону односа Централних сила и држава Антанте према Србији, где се показало се да су савезници били неактивни. Велику вредност овог дела чини документарни додатак са списковима сахрањених на Виду, Лазарету, Крфу, Говину, Ипсосу, Фистападини, Стронгили, Ахилеону, Матијасу, Брагањотици, Костанији, Катуништу, Мораитици, Мезонги, Острови, Аналипсосу, Фриули, Фиули, Коренџиони, Мандуки, Перани, Кораћани, а потом и ван Крфа у Бизерти, Феривилу, Тунису, Алжиру, Орану, Бону, Филипвилу, Гелми, Сусу, Слиди, Шершелу. Поменимо и Први светски рат – контроверзе, парадокс, измењена тумачења из пера Лучијана Боје а у преводу Драгана Стојановића. Реч је o синтeтизованом погледу, вeoмa лeпo нaписaнoм, једног од најцењенијих данашњих европских интелектуалаца. Бoja је најбољи бaш у oпштим пoглeдимa нa крупнa истoриjскa збивaњa, у ширoким пeрспeктивaмa и рeтрoспeктивaмa и у сaглeдaвaњу мoгућнoсти и грaницa сaмe истoриjскe нaукe. Он дaje прeглeд и критичку oцeну глaвних стaвoвa фoрмулисaних o кључним aспeктимa Првoг свeтскoг рaтa у фрaнцускoj, нeмaчкoj и eнглeскoj истoриjскoj литeрaтури и истичe прoмeнe кoje су у њимa нaступилe тoкoм пoслeдњих дeцeнија…

Рецимо и да слична историјска тематика заузима посебно место и код других значајних издавача, па је поводом обележавања 90 година од пробоја Солунског фронта, ослобођења Србије и краја Првог светског рата, „Завод за уџбенике“ објавио више историографских дела посвећених овим догађајима. Једно од њих је и књига Невољни ратници, велике силе и Солунски фронт (1914–1918) академика Драгољуба Р. Живојиновића, о политичкој, дипломатској и војној позадини Солунског фронта и балканске политике великих сила. Аутор, између осталог, говори о многобројним разликама у гледиштима великих сила, концепцијама ратних дејстава, и о неодлучностима у појединим кључним тренуцима. Описане су многе недоречености и недоследности у одлучивању, које нам употпуњују слику о савезничким операцијама на Балкану.              

 

НАСЛОВИ КУЋЕ КАТЕНА МУНДИ

Мала, али изразито профилисана издавачка кућа „Catena mundi“ позната је по објављивању капиталних, а уз то и заборављених дела из српске историје, књижевности и културе уопште. Њихова овогодишња продукција, а посебно књиге које спремају за Сајам, потврђују да ће издавачка политика ове куће и даље остати доследна

После седмог издања култне књиге Мила Ломпара Дух самопорицања, нових издања прошлогодишњих запажених наслова (Упоришта Милоша Ковића, Усташе: балканско срце таме Срђе Трифковића и Полихисторска истраживања Мила Ломпара) и реиздања чувене Књиге о Дражи, „Катена“ у претплати, која ће трајати до седмице уочи Сајма књига, нуди непревазиђену студију о креирању босанске нације и настанку „босанског питања“, Калајев режим у Босни и Херцеговини (1882–1903) Томислава Краљачића, узорну научну монографију насталу после темељних студија у домаћим и иностраним, нарочито аустријским архивима и књигу чији први тираж је са полица књижара однео вихор грађанског рата у бившој југословенској републици.

Уз Краљачићев наслов, у претплати је и друго, исувише дуго чекано издање можда и најтемељније књиге о односу Рима и Срба, студије Јована Радонића Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Радонићево дело на основу италијанских архива прати покушаје Римокатоличке цркве да унијаћем достигне ниво када се Срби, по речима загребачког бискупа из 17. века, „више неће називати Србима“. Аутор објективно прилази проблему тешког положаја Срба у Османском царству с једне, и прозелитског притиска Рима с друге стране, не осуђујући већ непристрасно нудећи објашњење тешког и дугог хода српског народа у борби за црквену аутономију.

Коначно, у претплати је и 15. том критичког издања Сабраних дела Милоша Црњанског, Политички списи 1919–1939. До сада најпотпуније издање политичке публицистике можда највећег српског писца приредио је др Часлав Николић, под уредничким вођством Мила Ломпара. Осим што ово издање нуди и неке сасвим непознате чланке Милоша Црњанског, оно омогућава и прецизан увид у промене његових политичких ставова, али даје и врло интересантне описе кључних фигура европске политике тридесетих година 20. века.

 „Катена“ спрема и нове ауторске наслове наших критички ангажованих интелектуалаца, попут Саше Гајића, Часлава Копривице, Дејана Мировића, Мирка Магарашевића, Слободана Владушића и др. а ускоро ће из штампе изаћи и врло интересантна и потребна књига: антологија српске конзервативне мисли под називом Српски конзервативци 1878–1914, коју је уредио Бошко Мијатовић.

Можда се овај број нових издања чини малим у поређењу са продукцијом неких већих издавачких кућа, али свака поменута књига, са мисијом коју „Катена“ има, важан је допринос повратку српског становишта у његову природну позицију: жижу српског књижевног и издавачког живота, у нади да ће, једнога дана, уместо издавачке политике једне самосталне издавачке куће постати основа неке нове културне политике Србије.               

[/restrict]