Pečat nedelje – FONTANA

Beograd je prošle nedelje dobio nov simbol. Za razliku od drugih slavnih i prepoznatljivih mesta naše prestonice poput Pobednika, Beograđanke, Spomenika na Avali, Tornja ili mosta preko Ade, ovaj novi simbol je baš-baš glasan, raspevan i bučan, uz to, budući da je pretežno „tečan“, kada je o obličju i svojstvenim mu bojama reč, neumorno je nepostojan i kapriciozan.  a, baš tako – ovaj nov, već prepoznatljiv znak prestonog grada – grandiozna Fontana na Slaviji – malo-malo te promeni boju (odene se uvek drečavo svetlo i jarko, nikad odmereno i pastelno); shodno zamisli projektanta i njeni slapovi i mlazevi skloni su neočekivanim poigravanjima sa visinom i ostalim dimenzijama, tako da posmatračevom oku, na Trgu Slavija, spokoja i dremeža nikako više nema, i neće ga ni biti. Lako je proveriti rečeno, jer se Fontana, sve skokovima uvis, neobuzdano poigrava, tako po ceo dan, pa dobrano i do u noć. To posebno očarava naše najmlađe sugrađane, čiji odrasli pratioci, zapazili smo, ni sami nisu ravnodušni, iako se trude da inače veselu emociju zamaskiraju ponešto blaziranom ravnodušnošću. Društvena igra – „nećemo u inat da se radujemo skupoj fontani“ – sa ulica se potom preliva u medije i jezdi internetom… Zbog pomenute igre koplja se neumorno lome, a argumenti za fontanu i protiv nje do besmisla se usijavaju od trenutka njenog probnog puštanja sve do danas. U ovoj živoj, politikom, intrigama, pa i etnopsihologijom omeđenoj diskusiji o lepoti, smislu, ukusu, kompetencijama i odgovornostima, jedno ipak biva nedvosmisleno jasno: Fontana se uselila u naš život i svakodnevicu bezmalo u jednakoj srazmeri sa svojim megadimenzijama i ostalim impresivnim performansama koje, kao svojevrsnu odbranu, ponavljaju njeni idejni tvorci i drugi zagovornici: 800 kvadratnih metara vodene površine, 350 mlaznica, 370 reflektora unutra i 75 spolja i sa visinom mlaza od 16 metara, radiće i zimi na temperaturi od minus 20 stepeni, i – najveća je u jugoistočnoj Evropi!

„Neukrotiv“, nametljiv, po dimenzijama grandiozan, i po situiranosti u najživlji deo i arteriju grada nezaobilazni nov beleg definitivno jeste promenio izgled Beograda, i postao sadašnji i budući postojani motiv priča i meta interesovanja ne samo dokonih turista i putnika namernika.

Recimo da i onima koji, pominjući kičericu i neumesno, sirotinji svojstveno, rasipništvo, zvocaju sa estetskih visina, kao i onima čije se grudi nadimaju od ponosa i iskrenog zadovoljstva dok govore o ovoj ambijentalnoj i urbanističkoj raskoši na beogradskom najpoznatijem trgu, podjednako mogu da znače podsećanja na tvrdnje autoriteta: Fontana Slavija jedna je od deset najlepših evropskih fontana, a ima i raskošnu i zapanjujuće sličnu sestru u Madridu – popularnu „Sibeles“ – takođe na trgu kružnog toka.