Pečat nedelje

Demonizacija Asada – neuspela operacija

Porodica trogodišnjeg dečaka Omrana Dakniša, čija je fotografija prošle godine obišla svetske medije i bila proglašena „simbolom stradanja mirnih Sirijaca“, objavila je da nema nameru da napušta Alep i da – podržava Asada, objavio je „Telegraf“.
Podsetimo, fotografija Omrana izvučenog iz ruševina pojavila se u leto prošle godine kada su zapadni mediji za bombardovanje zgrade u kojoj je živela njegova porodica optužili Moskvu i Damask. Portparol Ministarstva odbrane Rusije, general Igor Konašenkov tada je odbacio optužbe i ukazao da video-snimci sa mesta tragedije svedoče da rušenje zgrade nije posledica napada iz vazduha već eksplozije ili podmetnute mine ili velike boce sa gasom.
Nakon što je istočni deo Alepa oslobođen od terorista porodica se vratila kući, a poverenje koje je poklonila predsedniku Sirije najbolji je pokazatelj čijeg zla je mali Omran bio simbol.

Crna Gora u NATO-u

Crnoj Gori ostvario se (vekovni?) san i konačno je, ovog ponedeljka, i formalno postala vazal Sjedinjenih Američkih Država, to jest punopravna, 29. članica NATO-a.
Svečani čin izvršen je, a gde drugde, u Vašingtonu, gde je crnogorski premijer Duško Marković uručio američkom državnom podsekretaru Tomasu Šenonu instrumente ratifikacije Severnoatlantskog ugovora, u skladu s članom 14 Vašingtonskog sporazuma po kome se ovi dokumenti pohranjuju „u arhivi Vlade Sjedinjenih Američkih Država“, tek da ne bude nikakve zabune oko toga čiji je NATO.
Ovako svečani čin, naravno, nije mogao da protekne bez ritualnog odricanja od Srbije i Rusije. „Nakon 100 godina od kada smo izbrisani sa političke mape Evrope, i 11 godina od povratka nezavisnosti, danas postajemo deo najmoćnijeg saveza u istoriji“, poručio je premijer Crne Gore Marković, koji je, u razgovoru s potpredsednikom SAD Majkom Pensom, našao za shodno i da naglasi da je Crna Gora „prošla težak period suprotstavljajući se pritisku Rusije“, ali da je „uspela da se odupre i da odgovori i na te izazove“.

Nemački Maršal i privilegovano partnerstvo

Da li će Angela Merkel platiti zapadnim Balkancima za dugo čekanje u predvorju EU?

Nemačka priprema poseban plan za Zapadni Balkan, objavile su ovog utorka „Večernje novosti“, najavljujući „mini Maršalov plan“, iliti „Maršal dva“, iliti „namenski fond za razvoj ekonomije i infrastrukture“ na Zapadnom Balkanu „dok se čeka prijem u Evropu“.
„Ovaj ambiciozni predlog Berlina“, javio je dopisnik „Novosti“ iz Brisela, „uskoro će se naći na stolu Evropskog saveta u Briselu, koji bi trebalo da ga odobri i odredi poseban fond za balkanske države“, a taj fond bi „na neki način bio kompenzacija za dugo čekanje na punopravno članstvo u EU“. Novac za realizaciju plana – „Sume još nisu poznate, jer bi tek trebalo da se organizuju donatorske akcije, ali bi, zbog obima projekta, svakako trebalo da budu značajne“ – „trebalo bi da obezbede Evropska ekonomska zona i Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu“.
Politička namera iza ovakvog plana – naravno, pod uslovom da on zaista bude realizovan – sastoji se u pokušaju pronalaženja svojevrsne kompenzacije za dugo i neizvesno čekanje u predvorju Evropske unije, i u pokušaju da se region Zapadnog Balkana za to vreme drži u miru. Drugim rečima, kako prenose „Novosti“, „namera je da se tako ’preskoči’ neizvestan period od sledećih nekoliko godina u kome EU, pritisnuta mnogobrojnim krizama, ne namerava da se dalje širi“, a „jak razlog za aktiviranje ’Berlina plus’ je i smanjenje tenzija u regionu. Za Nemačku Zapadni Balkan ima veliki bezbednosni značaj“.
Od ovakve nemačke investicije – sve i ako, i to s dobrim razlozima, ne verujemo Danajcima ni kada darove nose – Srbija bi mogla da ima koristi već i ako se ostvari najava, koju spominju „Novosti“, izgradnje auto-puteva između Srbije i Bosne i Hercegovine, jer bi to zapravo značilo auto-put između Srbije i Republike Srpske koji bi dodatno ojačao vezu između Srba s dve obale Drine. Ipak, najavljuje se i auto-put iz Srbije (Niša) ka Tirani preko Prištine, čiju korist za Srbiju, i pored svih napora, ne uspevamo da prepoznamo.
Ali pogledajmo i širu sliku. Kako je potpuno izvesno da nikakvih proširenja Evropske unije u dogledno vreme neće biti – a možda ih neće biti nikad više – ovaj nemački plan, za sada još nezvanični, doduše, mogao bi zapravo da predstavlja dalju razradu ideje o „privilegovanom partnerstvu“ za državice Zapadnog Balkana umesto punopravnog članstva. Ovu ideju, podsećamo, lansirao je „Frankfurter algemajne cajtung“ još u avgustu 2014. godine, predlažući Nemačkoj da Zapadnom Balkanu ponudi ono što je ponudila Turskoj (koja je to odbila): „Možda ne bi bilo loše posegnuti za formulacijom, kojoj se pribegava u slučaju Turske: ’privilegovano partnerstvo’. Dugoročno gledano, sve je moguće.“
Ovakav razvoj događaja – potpuno otvaranje karata, umesto zamajavanja neobavezujućim i maglovitim obećanjima o evropskoj perspektivi – predstavljao bi idealnu priliku srpskim vlastima da sa sebe, i sa svih nas ujedno, skinu ludačku košulju beskonačnog ispunjavanja EU uslova, i da međusobne odnose postavimo na mnogo zdravije osnove vanbračne zajednice iz računa na obostranu korist. Ali, avaj, baš zato što bi to mogla da bude dobra prilika, ne verujemo da će se ostvariti.