Зона сумрака – Лијепа ли си

Колумбијци кажу да им је Бог дао најлепшу земљу на свету, али и највеће зликовце, како им остатак планете не би завидео. По свему судећи, слично се може рећи и за Хрватску 

Јавни живот Хрватске био је пун емотивног набоја протеклих дана. Како да из ока не крене суза када човек види председницу Колинду Грабар Китаровић, министра одбране Дамира Крстичевића, министра хрватских бранитеља Тома Медведа и друге државне и црквене великодостојнике како с војском (хрватском) на ходочашћу у Лурду (Француска) певају дивну патриотску баладу „Лијепа ли си“ прослављеног рокера Марка Перковића Томпсона? Како да срце не почне убрзано да лупа када матуранти, будућност те лепе земље, прослављају крај средњег образовања марширајући улицама градова уз покличе „За дом спремни“, позив на клање и украшавање паса који им се случајно затекну на путу кукастим крстовима (док њихови вршњаци плешу валцер на трговима градова Србије)? Како да се човек не најежи пред светим скупом у Блајбургу? Како да се не растужи када неваспитани Словенци забране концерт већ поменутом Томпсону, чија је музика ту, како то каже Колинда, „да спаја људе“? Па размислите, има ли лепшег споја од „Максових месара“, „црнаца Францетића Јуре“ и бројних Срба које је „Неретва носила“? За просечног Хрвата одговор је одречан, Србе ко пита. Они и овако не знају шта је емоција.

[restrict]

Колико заиста једна земља мора да буде лепа да би у њој не само живео него и други највиши државни функционер био човек који каже да је „Блајбург симбол и метафора свих хрватских страдања“. Председник Сабора Гордан Јандроковић током свог ходочашћа у Блајбург није певао Томпсонове стихове, али је одржао веома упечатљив говор у којем је, између осталог, рекао да „стотине тисућа недужних цивила и разоружаних војника морали су пропјешачити бројне километре кроз цијелу бившу државу, док их смрт није сустигла“ у Блајбургу, те да су се на том месту окупили да „подсете, али и да још једном потврде своју обавезу и одговорност чувања истине и активног супротстављања свим облицима тоталитарне владавине“. О томе колико су разоружани били ти војници најбоље сведочи чињеница да се они нису предавали ни пошто су и Вермахт и СС положили оружје, него су се снаге усташке НДХ бориле седам дана дуже од немачких нациста. А о томе како се супротстављају тоталитарним режимима још боље говори податак да је демократска НДХ заједно са Хитлером објавила рат и комунистичком Совјетском Савезу, и бастионима тоталитаризма какви су Велика Британија и Сједињене Државе. Заиста, како може неко имати било шта сем речи хвале за борце за слободу, људска права и равноправност које је предводио синоним демократије поглавник Анте Павелић, а које су на правди Бога побили партизански зликовци? То су, знате већ, исти они који, на пример на Козари или у Херцеговини, нису успели да увиде блаженства усташког покрета.

И ђаковачко-осјечки надбискуп Ђуро Хранић поручио је да се не смеју заборавити они који су невино страдали док су се седам дана дуже борили од СС-а и који су Србе претходне четири године покушавали да науче шта је култура. Хранић рече и да је судбина страдалих у Блајбургу судбина „толико трагична и понижавајућа да су они који су их осудили и погубили сматрали да нису вриједни чак нити толико да се запишу и дознају њихова имена“. За разлику од праведно убијених Срба које су носиле Неретва и Сава, чије су кости на дну небројених јама или Пашког залива Слана.

Самопрегалачким, упорним и континуираним, вишевековним радом дошло се до тога да је „лијепа Хрватска“ ослобођена свог ружнијег дела, српског народа, којег у овој држави данас има свега око пет посто. Иза њега, српског народа, остали су, међутим, ружни трагови. Први којима је млада хрватска демокрација решила да се позабави јесу гробља. Замислите, Срби отишли, али оставили своја гробља, срам да их буде! Пошто више није еуропски да лешеве носе Неретва, Сава или Јадранско море, а будући да су јаме већ претрпане, нашло се згодно решење – кости из српских гробница се, како наводе поједини медији, спаљују. Увертира за ово била су обавештења окачена у новембру прошле године на више српских гробаља у Хрватској да ће гробнице бити „деложиране“ јер нема „евидентираних корисника у гробном очевиднику“. Након овога, прешло се на остатке српских кућа напуштених и спаљених после „Олује“ које сада „нарушавају лепоте Хрватске“. По узору на најбоље нацистичке традиције из Другог светског рата, када је од Јевреја захтевано да сами плате возну карту до одређеног им концентрационог логора, власти европске Хрватске од Срба траже да сами плате рушење остатака својих некадашњих огњишта по цени од 700 до 2.700 евра, под претњом да ће им у супротном бити одузето земљиште, односно дедовина.

И тако… Мало-помало Хрватска постаје све лепша, пошто је у њој све више зликоваца, а сигурно је да ће чак и Колумбијци ускоро постати завидни. Такође, у праву је Јандроковић када је у Блајбургу рекао да „нација која не памти своје трагедије, она их врло често и понови“. Они своју трагедију не само да нису заборавили него је и прослављају. А понављање? Кад год су у прилици.                

[/restrict]

Један коментар

  1. Blago zemlji čiji su najveći sinovi najveći krvnici i zlikovci koje je ljudski rod rodio. Jedan američki diplomata je u drugom svetskom ratu trebao da opiše zločine u NDH, nije napisano ništa jer nije znao kako da objasni jednom civilizovanom društvu najmonstruoznije zločine koje ljudski um može da zamisli. Sada su te dve države saveznici i veliki prijatelji.Šta je interes? U našem narodu se kaže; čega se pametan stidi lud se ponosi.Tako je sa hrvatima.

    1
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *