СВЕТСКИ ПОЛИЦАЈАЦ У НОВОЈ АКЦИЈИ

У Представничком дому САД усвојен је закон који руски званичници сматрају практичном објавом рата. Може ли се пооштравање санкција Северној Кореји искористити као повод за Трећи светски рат?

Пре свега месец дана, када је у јеку била најновија криза око корејског полуострва, када је нови председник САД Доналд Трамп пут Кореје слао поморску борбену групу предвођену носачем авиона „Карл Винсон“, када је Пјонгјанг претио лансирањем нових ракета, када су западни медији предвиђали почетак Трећег светског рата у року од 24 часа, у „Печату“ (број 467) смо писали да САД Северну Кореју не виде као безбедносну претњу првог реда него је користе за јачање својих снага у овом делу света које су у ствари уперене према Русији и Кини.

[restrict]
Да су ствари управо овакве, да је Северна Кореја само изговор за гурање прста у око, показује и најновији закон америчког Конгреса који се односи на Пјонгјанг. Код нас, а и у добром делу остатка света, закон под редним бројем 1644 о „осавремењивању санкција“ против Северне Кореје прошао је готово незапажено. Упркос његовом наслову и декларативној намени, овај закон не циља толико Северну Кореју, колико је усмерен против Русије, Кине, Сирије и Ирана, јер предвиђа читав низ мера које би се могле спровести само у времену рата. У Русији су га управо тако и схватили – као објаву рата. „Спровођење у дело овог закона подразумева и сценарио у којем би америчка морнарица присилно контролисала све бродове. Такав сценарио је просто незамислив, јер то представља објаву рата“, рекао је шеф Комитета за спољне послове руске Думе Константин Косачов.

КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ На први поглед, чланови америчког Конгреса желе да појачају контролу спровођења резолуције Савета безбедности УН којом се ограничава трговина Северне Кореје са другим земљама и забрањује испорука оружја, авиона, ракета, нуклеарне и других технологија. Са свим овим су се, излишно је рећи, сагласиле и Русија и Кина, јер да је супротно, резолуција не би ни била усвојена на Ист Риверу, него би Москва или Пекинг уложили вето. До овог момента, све је у најбољем реду. Проблем, међутим, настаје јер овај документ ствара и „правну основу“ за америчке снаге да контролишу и, евентуално заплене, и бродове набројаних земаља на отвореном мору, али и њихове таксативно наведене луке. Што се Русије тиче, ради се о лукама Нахотка, Ванино и Владивосток на њеном Далеком истоку, а у Кини је реч о лукама Дандунг и Даљен, као и о „свакој другој луци чију би контролу председник (САД) сматрао погодном“. Овде се не ради само о удаљавању од основних норми здравог разума него и о кршењу фундаменталних норми међународног права.
Иако се у целом нацрту закона Конгрес позива на резолуцију Савета безбедности УН и на санкције које је усвојило највише међународно тело, Светска организација никада није тражила, нити овластила Сједињене Државе да контролишу спровођење санкција. Једноставно речено, у форми у којој је представљен, овај закон представља дозволу САД снагама САД да по сопственом нахођењу контролишу пловила и луке других суверених земаља, и то не било којих. Подразумева се да, у случају да овим прегледима буде установљено некакво кршење санкција УН, треба да следе казнене мере.
Уколико би био усвојен закон у садашњој форми, у њему се крије и могућност спречавања Русије да слободно тргује својим прехрамбеним производима, а кинеске фирме би се нашле у опасности да њихов капитал у САД буде замрзнут, односно заплењен. Наиме, на пољопривредним добрима Далеког истока Русије раде многобројни сезонски радници из Северне Кореје којим Москва годишње изда око 20.000 радних виза. Усвајањем овог закона рад тих севернокорејских држављана на руском тлу био би проглашен за „кршење резолуције УН“. Занимљив је и тренутак напада пољопривредне производње Русије, јер управо сада ова земља од САД и Канаде преузима улогу највећег светског извозника жита. Уколико би амерички план успео, државама попут Египта (највећег купца овог добра на свету) била би забрањена трговина с Русијом. А онда би сви куповали америчке генетички модификоване производе. Кина се, овим законом, практично спречава да тргује са САД, јер се њиме омогућава заплена имовине било које кинеске компаније потенцијално оптужене за сарадњу са Северном Корејом.
У нацрту закона предвиђа се и могућност заплене било ког руског или кинеског превозног средства, укључујући и војна и цивилна, због пуке чињенице да су се она у последњих 365 дана налазила у некој севернокорејској луци или аеродрому, или да је севернокорејским радницима било дозвољено да легално раде на територији ове две земље. Ово би значило прекид сваког саобраћаја, па и путничког, Русије и Кине са САД.
Занимљив детаљ у овом нацрту закона је да све грађане Северне Кореје одређује као „робове“, па се, логички, они који их запошљавају проглашавају за „робовласнике“. „Овим законом се проширују санкције ради одвраћања Северне Кореје од њеног нуклеарног програма, и циљају се особе које користе севернокорејску робовску радну снагу“, наводи се јасно у поменутом нацрту. То значи да би све руске и кинеске компаније у којим раде Севернокорејци аутоматски биле проглашене за злочиначке организације.
Такође, законска провизија о „последњих 365 дана“ спречава Русију и Кину да се повинују новом америчком законодавству, чак и када би то хтеле. Њихова кривица је већ установљена и оглашена јер закон предвиђа да од његовог ступања на снагу САД себи дају за право да заплене било какву покретну или непокретну имовину Русије, Кине, Ирана и Сирије на територији под америчком јурисдикцијом, ако не и на целом свету.

УПОЗОРЕЊЕ На усвајање овог нацрта закона у Представничком дому САД највиши нивои руске власти још нису реаговали. Највероватније зато што желе да буду уздржани све док предлог за пооштравање санкција Северној Кореји не постане важећи закон. И званични Пекинг је за сада остао нем и игнорише најновије провокације америчког политичког естаблишмента. Каква би реакција Владимира Путина или Си Ђинпинга могла бити, може се наслутити из речи већ поменутог Косачова, али и других руских званичника. Потпредседник Комитета за одбрану руске Думе Франц Клинцевич рекао је да могућност спољашње контроле руских поморских лука не долази у обзир, али да је непријатељски акт већ то што амерички посланици разматрају овакав предлог. „Одмах привлачи пажњу списак држава чије луке амерички конгресмени желе да надзиру. То су Русија, Кина, Иран и Сирија. САД поново покушавају да прошире своју јурисдикцију на читаву планету. То је као да Русији, Кини, Ирану и Сирији говоре да су осумњичене за злочин, што је, према међународном праву, бесмислено“, рекао је он. Његов колега их Комитета за одбрану Андреј Красов био је конкретнији и запретио да ће САД, уколико усвоје овакав закон, добити адекватан одговор из Русије. „Америчка администрација ће добити симетричан и адекватан одговор на сваки непријатељски корак према Русији и нашим савезницима. У сваком случају, ниједан амерички брод неће ући у наше воде“, рекао је Красов.
Нема сумње да би некаква војна акција предвиђена законом 1644 изазвала жестоко реаговање и далеко слабије земље од САД, као што је Иран, а камоли од врло самоуверених и за сукоб спремних Русије и Кине. Иран већ сада, када амерички бродови „само“ круже у близини његових територијалних вода у Ормуском теснацу и Персијском заливу, показује да је спреман на снажан одговор. Не мора Иран да има моћну поморску флоту да би затворио Ормус кроз који пролази око 40 посто светске нафте. Русија и Кина располажу оружјем којим би без проблема уништили и целу борбену групу носача авиона, а камоли појединачни брод који би се упутио у „контролу“ луке. Пошто је, дакле, овакав сценарио просто смешан, ауторима овог закона мора бити јасно да они или не би били у стању да га спроведу, или су спремни на нуклеарни рат.
Амерички аналитичар Пол Крејг Робертс верује да вашингтонска елита жели управо нуклеарни рат и да је то разлог за њену агресивну политику према Русији и Кини. „Њихов безумни план је следећи: Вашингтон ће окружити Русију и Кину антибалистичким ракетама и обезбедити се од узвратног напада из ових земаља. Штавише, ове ракете могу бити наоружане и нуклеарним главама без знања Русије и Кине и скратити време реаговања на пет минута, што би им знатно отежало реаговање. Они мисле да би први удар нанео толико штете Русији и Кини да би се обе земље радије предале, него узвратиле недовољном силом, а све не би ли избегле могући други талас америчког напада који би потпуно уништио обе ове земље. Укратко, амерички јастребови се кладе да би се руско и кинеско руководство пре предало, но ризиковало потпуно уништење“, наводи Робертс.
Колико је ово предвиђање реално и да ли ће предложени закон бити још један корак ка гурању света у рат сазнаћемо у наредном периоду. Нацрт закона је за сада прошао једну од три етапе да би постао правоснажан закон. За њега је 4. маја у Представничком дому Конгреса гласало 419 од укупно 435 посланика. Предат је на разматрање Сенату који још није заказао гласање, после којег би, уколико буде успешно, закон требало да потпише председник САД. С обзиром на то да је у Представничком дому за њега гласало оволико посланика, односно да је добио подршку и републиканаца (њих 232) и демократа (187), може се претпоставити да ће сличан резултат бити и на гласању у Сенату. Једина нада потом је да ће Трамп евентуално одбити да га потпише. Питање је само да ли ће он у том тренутку имати и воље, и снаге да се нечем таквом супротстави.

[/restrict]