На граници светова

Пише Наташа Јовановић

Светска интелектуална елита, представници православне цркве, те политичари и аналитичари из 27 земаља окупили су се овог пролећа у Берлину на конференцији посвећеној теми кризе савремене глобалне цивилизације, и подсетили јавност на чињеницу да поредак који није заснован на истини, здравом смислу и елементарној праведности – не може да траје дуго

Тренутак у коме живимо, а који поборници враћања на традиционалне вредности, али и носиоци духа либералног прогреса оцењују као пресудан у одржавању или пак краху света који познајемо, надахнуо је интелектуалце, политичаре и представнике православне цркве из 27 земаља света да у Берлину, на Међународној конференцији Фонда јединства православних народа из Москве, одговоре на питање: Да ли присуствујемо смени историјских епоха, те какав би требало да буде хришћански одговор на изазове савременог света.

[restrict]

ИЗМЕЂУ ВРЕДНОСТИ И ИНТЕРЕСА Шта је претежније у садашњој суровој политичкој реалности, интереси или вредности, материјално или духовно, запитали су се учесници. На први поглед одговор се чини очигледним: Наравно, то су интереси. Но да ли је очигледан одговор и тачан одговор?
Др Валериј Алексејев, историчар, професор на Ломоносову и директор ФЈПН, бавећи се темом мирења вредности и интереса, а у контексту новог геостратешког реструктурирања светске сцене, поставио је питање да ли јачање Америке значи да ће америчко друштво повратити своју привлачност и успоставити неки нови вредносни систем, односно да ли у политичкој платформи Доналда Трампа преовлађују интереси или вредности?
Подсетио је да неке неумитне историјске чињенице могу бацити ново светло на ову сложену дилему. Таква је и реформација Мартина Лутера, чију 500-годишњицу обележавамо ове године. „Реформација је изазвала трајну кризу католичанства која траје до данас, али није извела протестантизам на светску сцену. Протестантизам није постао вредносна и доктринирана основа буржоаско-капиталистичког модела, који је данас знатно изгубио некадашњу снагу.
Такође, дубоки смисао са собом носи и Велика руска револуција која је пре 100 година бацила рукавицу у лице капитализму и умногоме све изменила. Пристојност налаже да поменем и 60-годишњицу Римског уговора који је поставио темеље ЕУ, и који сада, у светлу драматичних дешавања, захтева посебну дебату не само о питању евроинтеграција већ и будућности свеукупне хијерархије вредности и интереса у свету који се мења.“
Једном речју, закључио је Алексејев, ови велики догађаји који су се одиграли у различитим временима ипак имају једну заједничку црту – сви су донели свету своје вредности и системе интереса који су до непрепознатљивости изменили свет, често га доводећи до руба провалије.
„Задатак нашег времена не би смео да буде сукоб вредности и интереса који може да изазове светску катастрофу. Светске елите би требало да признају себи да живе у кривом огледалу изопачене реалности, да исповедају фалш вредности и да следе лажне интересе. Јер шта потврђује Минхенски споразум и други део дневног реда Минхенског форума, који говори о постпоретку у коме не постоји смисао и принцип праведности. Поредак који није заснован на истини, здравом смислу и елементарној праведности – не може да траје дуго“, истакао је Алексејев.
Наглашавајући да, када говоримо о овој теми, полазна тачка треба да буде чињеница да је Црква опстала док су се мењале државно-правне формације, настајале и нестајале многе државе, председник Политичког савета Нове српске демократије и професор Богословије на Цетињу др Будимир Алексић навео је да и данас православна црква, као носилац изворног хришћанског, јеванђељског учења, нуди јасне одговоре на најсложенија питања и најтеже изазове савременог света.
„Нема никакве сумње да хришћанске вредности могу да допринесу изградњи праведног света. Успостављена на вечним и непролазним вредностима (какве су, пре свега, љубав, истина и слобода), црква је и опстала током протекле две хиљаде година.“
Учесници су поред проблема миграционе кризе, која прети да до нераспознавања промени лице Старог континента, маркирали и немоћ Европе да јој се супростави, све агресивнију кампању твораца Агенде 21, улогу масовних медија у креирању искривљене слике стварности, као и милитантну ЛГБТ популацију која је постала политички манифест. На позадини ових процеса, упозорили су, усамљен и збуњен стоји појединац код кога је све видљивији порив за повратком на предмодерно доба.

ЖЕЉНИ СМРТИ О томе са каквим се искушењима суочава западни човек коме је индивидуализам заменио религију, присутне је упознао Белгијанац Лео ван Дусбург, представник Европског хришћанског покрета.
Дусбург је изнео податак да лекари у Холандији више нису у стању да се изборе са многобројним захтевима за еутаназијом, при чему се међу онима који су изразили жељу за умирањем не налазе само неизлечиви болесници већ и људи који се суочавају са меланхолијом и бесмислом живота. Такође, веома је индикативан, упозорио је, појачани притисак на лекаре у Западној Европи који се не слажу са спровођењем абортуса и еутаназије.
„Број захтева за еутаназијом у Холандији превазилази физичке могућности лекара. Приликом недавне изборне кампање у Холандији, на телевизији се појавио мушкарац од 56 година с питањем: ’Будући да немам 75 година, не спадам у категорију људи којима се одобрава еутаназија. Али иако сам генерално здрав човек, не желим да живим и не видим смисао живота – на који начин ми можете помоћи да умрем.’ Филозофско поимање му даје за право да располаже сопственим животом и да може да га оконча онако како он сматра.“
Дусбург је скренуо пажњу да је истовремено с прихватањем манифеста који као категорије не признаје ни породицу ни цркву на Западу порастао ниво туге, узнемирености, апатије и губитка смисла за животом.
Иначе, у октобру прошле године, западни медији су најавили да влада Холандије припрема законски акт који ће омогућити еутаназију не само тешко оболелим пацијенатима већ и онима који се изјасне да су уморни од живота и да желе да умру. Претпоставља се да ће документ бити разрађен до краја 2017. после консултација са стручном заједницом.
„Аутономија индивидуума постаје идеологија, циљ и својеврсна религија. Људи на Западу никада нису били толико материјално ’забринути’ и истовремено толико зли и незадовољни животом… Ми хришћани имамо друго схватање слободе од људи секуларног света: они схватају слободу као слободу ’од’ – од свега што може да ограничи њихову аутономију индивидуума, док је за нас слобода у ствари слобода ’за’ – за љубав према ближњем, за служење Господу.“

БЕЗУПИТНО ПОСЛУШНИ Наталија Коцев, директор српског одељења ФЈПН, у свом излагању је навела да се у појединим европским земљама ношење крста сматра провокацијом, док Европски суд најављује детаљну расправу о томе да ли треба забранити крштење деце будући да се тиме, образлажу, крше њихова права, те да у том чину треба потражити клицу расне и верске нетрпељивости. Она је подсетила и на прошлогодишње отварање најдужег тунела на свету, на коме је био изведен сатанистички ритуал. Да ли то значи, запитала је, „да је неко донео одлуку да свету треба отворено да се приказује агенда окултних тајних друштава“?
„У Србији, где је по статистикама много верујућих људи и где СПЦ има снажно упориште у народу, овакве новости се доживљавају с неверицом. С друге стране, либерални кругови и снажна мрежа НВО финансираних на Западу православну веру јавно извргава руглу. Неретко они који заговарају ЛГБТ слободе отворено позивају и на нетрпељивост према Русији.“
Исцрпан реферат на тему корена кризе савременог човека, те његових психолошко-емотивних и духовно идејних проблема, изложио је Александар Барташевич, градоначелник града Резекна у Литванији. Узроци овакве кризе у случају западне глобалне цивилизације, сматра он, леже у обездуховљењу, одвајању човека од његове хришћанске природе. Наиме, указује Барташевич млад човек без духовног искуства личи на празан суд који је најлакше напунити, и он је највећа и најосетљивија мета програмера новог поретка. Од њега се очекује да буде безупитно послушан, па се на друштвеним мрежама постављају програми што учеснике наводе на ропску послушност која се у неким случајевима завршава и самоубиством.
„Игрица ’Плави кит’ однела је много младих живота. Озбиљна анализа говори да су њу, као и прегршт других интернет-понуда, осмислили светски луткари, ловци на душе, како би се успоставио систем апсолутне надређености. Поред економске и војне, не смемо занемарити ни ову борбу на духовном нивоу.“

ДЕСТРУКЦИЈА ГЛОБАЛНИХ РАЗМЕРА Форум је отворио и питање кризе погледа на свет који прети да прерасте у кризу целог система безбедности, што су на уму имали и глобални играчи који су промешали карте религиозног фундаментализма и екстремизма и започели пројекат с чијим последицама се данас суочава цео свет. Драган Тодоровић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, подсетио је да је либерална концепција погледа на свет поступно урушавала традиционалне и религијске представе о друштву и човеку, утврђујући код западног човека апоцентрични поглед на свет.
„Као последица тога створен је нови човек – човек који је себе представио као највећу вредност а чије жеље и вредности су почеле да се рационализују као интереси. На ширем плану либерализам је инкорпорирао концепт мултикултурализма, који себе уопште није оправдао, ширио је демократију либералног типа, а то је за последицу имало масовну неконтролисану миграцију, и коначно испровоцирало деструкцију глобалних размера – тероризам заснован на националистичко-фундаменталистичком фанатизму, социјалној одмазди и реваншизму од стране аутсајдера ’трећег света’, који прете да друштво уведу у стање перманентног конфликта.“
Представник Антиохијске цркве у Сирији Афрам Хабиб поставио је питање зашто светски медији ћуте о ономе што се заиста дешава у Сирији, и шаљу потпуно искривљену слику о актерима страшног сукоба. Истакао је да се на ову земљу, што је пре рата била израз највиших вредности, а међу њима и мултикултурализма, спустио тежак мрак који су донели фундаменталисти и њихови асистенти, удобно смештени иза океана одакле усмеравају хаос на Блиском истоку. О ослобађању Алепа, навео је, могле су се чути најразличитије интерпретације, а најмање најверодостојнија, да је, захваљујући руској помоћи, ова победа означила велики преокрет у сиријском сукобу.
Хабиб је подсетио да се у џамији Омејадов налази глава Претече Господњег, Светог Јована Крститеља којој су се поклањали многи муслимани. У истој џамији, поред тањира једног исламског пророка, налази се осликан тањир посвећен Светом Ђорђу, исписан арапским писмом. „Овај пример речито говори о посебности Сирије и сиријског муслиманства. Али онда су дошли мрзитељи вере, да у име вере склоне са лица земље колевку у којој се некада одњихала једна од најстаријих цивилизација.“

НОСТАЛГИЈА ЗА ТРАДИЦИОНАЛИЗМОМ Учесници форума сложили су се да глобална медијска средства, која контролише либерална елита, формирају неодрживе представе не само када је реч о ратним, конфликтним зонама већ и када се ради о поимању и вредновању живота. Мас-медији, навели су, инсистирају на томе да је заступник традиционалних вредности конзервативан, архаичан и реакционаран, самим тим непријатељ прогреса и развоја. Под прогресом, наравно, крије се ширење глобалног царства, наметање идеје неограничених права и слобода човека и подржавање теорије секуларизма… По речима Ане Радзјукеевич, главног уредника пољског часописа „Православни преглед“, медији су означили ново време, време постистине.
Навела је пример европског владике који је послом допутовао у Њујорк. „Њега су већ на аеродрому сачекали новинари, и један од њих је поставио крајње неумесно питање да ли ће владика посетити неки ноћни клуб. А има ли ноћних клубова у Њујорку?, упитао је владика. Какав шок је доживео архијереј када је следећег дана видео чланак у магазину под насловом ’Прво питање епископа: Да ли у Њујорку има ноћних клубова’?“ Ана је рекла да иако је реч о фаст фуд новинарству, оно није нимало наивно, и својим инструментима вешто ради на лоботомији маса.
Међутим, сложили су се учесници, у свету који живи своје дубоке противречности појавио се и нови тренд – носталгија за традиционализмом који се ослања на хришћанске вредности. Ова чињеница може да објасни и потребу за харизматичним лидерима који су на светској сцени почели да потискују либералну елиту. Трамп у Америци, Орбан у Будимпешти, Марин ле Пен у Паризу, Додон у Молдавији, превелики низ да би био тек инцидент…
Посланик Парламента Молдавије Корнелије Фуркулице истакао је да је победа Игора Додона на изборима била израз воље народа који је, супротстављајући се олигархији што је подржавала НАТО, гласао за чување свог достојанства.
„Можда обичном Молдавцу није било познато да ССП који је потписала претходна влада води ка потпуној десуверенизацији земље, али је знао да ће уколико остане такав политички курс, наша земља ускоро постати полигон за ширење НАТО-а. С НАТО-ом Молдавија би се претворила у колонију и истргла из себе свој идентитетски код. Народ то није желео, и мислим да је у овој неравноправној утакмици где је олигархија у својим рукама имала и новац и моћ, а Социјалистичка партија чврсто уверење да не смемо устати против Русије, народ изабрао вредност, а не интерес“, закључио је Фуркулице.

Владика Сергеј

СВЕТ БЕЗ БОГА – ЦАРСТВО БЕЗАКОЊА

Подсетивши да ићи ка хришћанским вредностима, љубави, истини и слободи, значи жртвовати се за те вредности, односно прихватити заповест Господњу „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој, и иде за мном“, епископ франкфуртски и све Немачке владика Сергеј је указао да многе новокомпоноване европске вредности, које се негују у глобалистичком свету, доводе до тога да се хришћанске вредности насилно истржу.
Владика је истакао да хришћанске вредности могу само да допринесу изградњи праведног света, али је немогуће да се овај свет изгради на основама идеологије која види свет без Бога и без вере.
„Свет без Бога, без апсолутних моралних хришћанских вредности укорењеним у божанском Откривењу, неповратно се претвара у царство у коме влада поробљавање и безакоње“, упозорио је он.

[/restrict]