ИЗНУЂЕНИ ПОВРАТАК КУЋИ

Доналд Трамп је најавио да ће бити уложен 1,1 трилион долара у обнову инфраструктуре Америке. Биће изграђени нови путеви, мостови и постројења за вађење нафте из америчког тла. Биће изграђене нове базе за америчку војску и набављена нова опрема. Трампове политике ће, према најавама, покренути талас богатства који Америка није видјела још од времена Роналда Регана. А ову музику Американци воле да слушају. Не само богати него и већина припадника тзв. средње класе

Пише Момир Булатовић

Доналд Трамп, нови предсједник Америке, и даље је свјетска сензација број један. Човјек који је побиједио на изборима на којима је морао да изгуби и који је пробудио наду милионима Американаца, бије тешку битку унутар своје државе да би макар и започео владавину. По приказима водећих медија, сукоби унутар Америке су толико дубоки и распрострањени да је сама држава доведена на ивицу грађанског рата.

На сву срећу, ни овом приликом нису у праву. Упркос свим притисцима и подметањима, Доналд Трамп је на најбољем путу да учврсти положај и спроведе планове због којих је и задобио повјерење америчких бирача. Његов успјех је посљедица низа паметних и одмјерених одлука упућених, прије свега, обичном америчком грађанину и пословном свијету. Ми који све посматрамо са стране (и приличне удаљености) више волимо да пратимо његове потезе на спољнополитичком плану и закључујемо како ће се они непосредно одразити на нас. То је разумљиво, имајући у виду тешке посљедице које су претходне администрације оставиле на животе милиона недужних људи, колатералних жртава мегаломаније ове одлазеће империје. Но, за Американце је свјетска политика увијек била мање значајна тема. У складу са максимом да је „најважнији бизнис за амерички народ – бизнис“, предсједник Трамп је пробудио наду милионима својих сународника да ће се обогатити и тиме је аутоматски поразио све своје противнике. Ево како је то постигнуто.

[restrict]

АМЕРИКА У РУИНАМА На брани Оровил у сјеверној Калифорнији, највишој у Америци, седмог фебруара ове године се отворила огромна рупа. Евакуисано је 188 хиљада људи чији су животи могли бити угрожени њеним пуцањем. Срећом, до тога није дошло, иако је многима остао горак укус због стања у којем се налази највећи дио инфраструктуре „најбогатије“ државе свијета. Не тако давно је пао мост преко ријеке Мисисипи, Минеаполис И 35, и усмртио 13, а повриједио 145 особа. Тим је поводом Центар за међународне стратешке студије објавио да је у питању тек врх леденог бријега. По њиховим истраживањима у Америци има 600 хиљада мостова, од којих је више од четвртине структурно нестабилно. Значи, преко сто хиљада мостова је склоно паду. Али не само мостова. Готово сва остала инфракструктура се налази у сличном стању. Путеви, жељезничке пруге, аеродроми, системи за водоснабдијевање, електране, канализациони системи, телекомуникациона мрежа…

Процијењено је да више од четири хиљаде брана показују озбиљне недостатке. Или 46 хиљада миља међудржавне жељезничке пруге је старо више од пола вијека и дословно се распада. Преоптерећени аеродроми и даље користе застарјелу радарску технологију. Сваке године се деси више од 240 хиљада великих кварова у водоснабдијевању. Коначно, Агенција за животну средину је процијенила да постоји 420 хиљада веома загађених подручја у Америци. У питању је отпад хемијске, нафтне или друге индустрије који тешко угрожава здравље људи, а који је напуштен и неконзервиран. По истим процјенама, један од четири Американца живи у подручју од три миље око тако загађених средина (тзв. brownfields) немајући при томе ни представу о опасностима којима је изложен.

ОБНОВА… Разумије се да ово стање није од јуче и да не може бити одрживо ни на краћи рок. Држава која у свом свемирском програму шаље сонде ван Сунчевог система и годинама успјешно шета роботе по Марсу, заиста себи не смије да допусти да се удави у властитом отпаду или буде паралисана урушавањем изграђених система. Стога је дошло вријеме обнове. Истина, обнове на капиталистички начин.

Либерални капитализам је био главни узрочник раубовања инфраструктуре до тачке пуцања и загађења животне средине до стварања отрованих подручја. Сада тај исти начин привређивања треба да се окрене и дјелује са супротним посљедицама. Доналд Трамп, као искусни бизнисмен, зна да је то могуће и зна како то треба урадити. Рецепт је једноставан – створи услове да они који учествују у тим пословима могу добро да зараде.

Најутицајније свјетске корпорације су ангажоване да пронађу технологију за рјешавање ових проблема. Међутим, већ постоји једна мала компанија у Силицијумској долини у Калифорнији која се зове „Дигитална инфраструктура“ и која је направила деценијски технолошки пробој. Њена се рјешења заснивају на паметној технологији која повезује готово све са свачим и то у реалном времену. Систем је базиран на интелигентном софтверу и у стању је да у потпуности прати физичке услове и стање сваког дијела инфраструктуре. Многобројни сензори ће биљежити и памтити сваки покрет и стање у различитим условима. Ова је компанија патентирала и нове локомотиве које, на основу двјеста уграђених сензора, процесуирају милијарде информација у секунди и у реалном времену упозоравају на кварове или могућност судара. Њихова технологија побољшава рад електрана, укључујући и нуклаерке, и осујећује сваки могући сајбер-напад. Рјечју, ова мала компанија је за непуне двије године патентирала и заштитила већ пет хиљада својих технолошких изума, а чека на још три хиљаде рјешења. Све велике корпорације које претендују да уђу у послове обнове инфраструктуре у Америци већ склапају уговоре с њом, што је преудуслов да би се добили очекивани послови.

„Дигитална инфраструктура“ не задивљује јавност само својим напредним технолошким рјешењима. Једнако је занимљива и структура њених власника – акционара. Крајње поједносатављено, ова је компанија прошле године објавила приватну (бета фаза) комерцијализацију, што значи да је допустила појединим лицима да купују њене акције, на бази тек објављених иновација и прије него што су њена технолошка рјешења заштићена и прихваћена. Почетна процјена је била да она вриједи пет милијарди долара, али је њена вриједност убрзо процијењена на петнаест милијарди у наредних 48 мјесеци. Ко су били купци?

Можда је најинтересантнији сам Доналд Трамп. Према извјештају који је објавио о својим финансијама, он је купио стотине хиљада акција ове фирме потрошивши 1,55 милиона долара свог новца. Али акције је купила и Хилари Клинтон. И Џеб Буш из познате предсједниче династије. И још 74 члана Конгреса, при чему је већина инвестирала више од милион долара у куповину акција ове компаније. Значи, готово четрнаест одсто чланова америчког Конгреса је уложило свој новац у фирму о чијем ће пословању имати прилику да одлучују законском снагом.

Новац је текао и у другом смеру. Ова компанија има своје пипке у сваком ресору америчке владе. Према њиховим финансијским извјештајима они су директно донирали Конгрес са више од 4 милиона долара, док су 2013. и 2014. године дали 32 милиона да би „прогурали“ своју агенду. Да, био је ту још милион за фондацију Хилари Клинтон и други за фонд за образовање иза којег стоји Џеб Буш. Коначно, када је посао био „прошивен са обје стране“, на ред су дошли и извршни директори компаније који су уложили сулудо велике своте новца (од два до двадесет милиона долара) у куповину акција сопствене фирме. Све ово је навело Била Палатона, финансијског аналитичара сајта „Мани морнинг“, да напише: „Да буден искрем, ово је највећа теревенка инсајдерске куповине коју сам икад видио у вишедеценијском искуству.“

ДОЛАРСКИ ЦУНАМИ Доналд Трамп је најавио да ће бити уложен 1,1 трилион долара у обнову инфраструктуре Америке. Биће изграђени нови путеви, мостови и постројења за вађење нафте из америчког тла. Биће изграђене нове базе за америчку војску и набављена нова опрема. Трампове политике ће, према најавама, покренути талас богатства који Америка није видјела још од времена Роналда Регана. А ову музику Американци воле да слушају. Не само богати него и већина припадника тзв. средње класе.

Просјечан Американац је научен да не завиди богатијим од себе. Он их неће осуђивати због корупције (или сукоба интереса, ако желимо политичку коректност). Он ће настојати да се и сам удјене са својих стотињак долара које би паметно уложио у куповину акција предузећа које ће учествовати у расподјели овог огромног колача. При томе, политика није ни од каквог утицаја.

Легендарни инвеститор Ворен Бафет, иначе регистровани члан Демократске странке и гласач Хилари Клинтон, у прве двије недјеље након избора Доналда Трампа инвестирао је 11 милијарди долара у куповину акција. Или, милијардерски инвеститор Карл Икан напустио је слављенички пријем новоизабраног предсједника да би рано ујутро уложио милијарду долара у куповину акција. Опклада од милијарду долара. Толико је сигуран да не може да изгуби.

Сајтови са инвестиционим савјетима у стилу – како се брзо и енормно обогатити, иначе веома популарни међу бројним Американцима, исијавају задовољство и грозничаво налазе могућности за што већу зараду. Трамп је обећао да ће ослободити америчку производњу нафте и природног гаса у вриједности од 50 трилиона долара. То значи да ће потрошња у енергетском сектору отићи до неба, а тиме и зараде оних који у томе учествују. На примјер, мала компанија „Емералд оил“ у прве двије недјеље након Трамповог избора забиљежила је раст цијена својих акција од 576 одсто.

Велика корпорација у области грађевинарства „Катерпилар“ је, три недјеље након избора, била вриједнија за цијелих 12,8 одсто, док је мала фирма из истог сектора („Ањев холдинг инц“) за исто вријеме забиљежила раст од 345 одсто. Слично се дешава и у области здравства, сектора одбране, осигурања и фармацеутске индустрије.

Трампову велику побједу је овјерио и сам „Си-Ен-Ен“, медијски монструм који је подржавао Хилари Клинтон до размјера за које нормални људи нису мислили да су могуће, констатовао је да је Доналд Трамп „већ учинио обичног Американца богатим“.

ПОРЕЗИ И ПАМЕТ Наредна област с којом се нови предсједник Америке ухватио укоштац је „ремонт“ пореске политике. Током предизборне кампање он је из противничког табора тријумфално оптужен да није прави патриота, будући да је систематски избјегавао плаћање федералног пореза. Међутим, оно што су противници осмислили као финални ударац, претворило се у његову огромну предност. Одговарајући на оптужбе, он је објаснио да се патриотизам не мјери плаћањем пореза, него поштовањем пореских закона. Политички некоректно, али крајње истинито и прихватљиво сваком Американцу, рекао је да нико не воли да плаћа порез, ни грађани ни корпорације, те да они који пронађу рупе у закону нису издајници, него паметни људи.

Федерални порески систем уведен је прије 104 године у склопу 16. амандмана на Устав Америке. У свом изворном облику био је исписан на око 400 страна. Током Другог свјетског рата нарастао је на 8.200 страна, а 1984. године експлодирао је на 24.300 страница. Данас одредбе овог закона испуњавају 74.608 страна текста. Обичан човјек и мала копрорација одавно су постали немоћни пред овим административним монструмом. С друге стране, створен је Елдорадо за пореске адвокате и књиговође који су, за интересе великих корпорација, успјели да маневришу кроз прашуму прописа и својим налогодавцима издејствују порез који је био минималан или никакав.

Закон предвиђа да све корпорације, независно од величине, плаћају федерални порез на приход у износу од 35 одсто. У ствари, скала се креће у распону од 15 (као апсолутни минимум) до 35 одсто. Трамп је најавио да ће смањити порез на начин да ће се држати доње границе, што је свијет бизниса топло поздравио. У стварности, порези неће бити смањени, већ ће се десити супротно, будући да је досадашња ефективна просјечна федерална пореска стопа била 14 одсто. Према извјештају Државне канцеларије за рачуноводство (GАО), објављеном у марту 2016, у периоду од шест година (2006–2012) двије трећине активних компанија у УС није уопште платило савезни порез. На крају тог периода од компанија које су имале имовину већу од 10 милиона долара њих 42,3 посто није платило ни долара пореза. Од копрорација које су у тој години оствариле профит, 19,5 одсто такође није платило порез.

ПОВРАТАК КУЋИ Суштина Трампове поправке пореског закона није само у поједностављењу поступка обрачуна  и повећању наплате федералног пореза. Крајњи циљ је да се америчке мултинационалне корпорације наведу (приморају) да се врате кући. Док је номинална пореска стопа била највиша у свијету, оне су имале изговор да послују на територијама гдје су износи пореза мањи као нпр. у Великој Британији (20 одсто), Канади (15) или Њемачкој (12,5 одсто). Сада тај разлог отпада.

Дискусија о овом питању тек прелази у центар јавне пажње. Не треба сумњати да ће она бити креативна, јер ће од конкретних рјешења зависити испуњење главних обећања Доналда Трампа – стварање нових послова и поновно уздизање Америке. Разумије се да неће бити лако рашчистити хаос који је стваран свих претходних деценија (под условом да је то стварни циљ). Амерички порески систем стално генерише бенефите према најбогатијем слоју. Недавно је, на свјетском економском самиту у Давосу, организација ОXФАМ представила извјештај о расподјели свјетског богатства. Запамтили смо његову основну поруку, која представља цивилизацијски шамар без преседана, да осам најбогатијих милијардера на свијету располажу сумом новца која је једнака имовини 3,6 милијарди становника планете. Од ове осморице, чак шест су Американци и њима припада 70 одсто имовине од 426,2 миљарде долара.

Професор Лили Бечелдер са Њујоршког универзитета је недавно оцијенила да Трампов предлог ревизије пореског система иде у прилог само крупном капиталу, а да ће припадници средње класе (опет) бити ускраћени за значајнију корист. Она је израчунала да ће 68 одсто користи од смањења пореских стопа отићи у корист двадесет одсто најбогатијих обвезника. Односно, „ако погледате најбогатије, један посто њих на врху ће имати половину свих користи од смањења пореза, а милионери ће, на примјер, имати просјечно смањење пореза од 317.000 долара“, изјавила је она. За разлику од њих, самохрани родитељ који има двоје дјеце школског узраста и годишњи приход од 75 хиљада долара, мораће да плати 2.400 долара пореза више него до сада.

Трампов економски савјетник Стив Колк прилично лаконски је одговорио на ове примједбе. „Трампов предлог за смањење корпоративног пореза са 35 на 15 процената помоћи ће пореским обвезницима да се окористе од економског раста“, рекао је он. Америци, додали су критичари, очајнички треба поједностављен, али и праведан систем опорезивања дохотка. Овај нови ће можда бити ефикаснији, али праведнији засигурно неће.

ЗНАЧАЈ ПОВРАТКА Зашто, упркос свим резервама, ваља навијати за Доналда Трампа? Много је разлога. Америка је била велика онда кад смо јој се дивили, а не када смо је се бојали. Стога, од успјеха новог америчког предсједника користи може да има цијели свијет, укључујући и нас са ових простора. Друго, право је освјежење сусрести државника који држи до својих изборних обећања и бори се, упркос бројним и тешким опструкцијама, да одржи дату ријеч. Треће, када Америка почне да рјешава своје проблеме, остатак свијета ће их имати много мање. Из аветињски пустих некадашњих америчких индустријских центара једино запослење младим људима је било одлазак у маринце и убијање људи по бијелом свијету. Нека се постојећи врате кући и поправљају касарне и полигоне, па ће свијет у цјелини постати љепше мјесто.

При свему, нама уопште не треба да буде пресудно да ли ће (и у којој мјери) Доналд Трамп успјети. Његов циљ је хвале вриједан, али средства којима настоји да га реализује више су него упитна. Крупни капитал и механизми берзанског прикупљања капитала могу, на кратки рок, да дају државне позитивне ефекте, али дугорочно увијек превагне похлепа и себичност богатих на рачун сиротиње и природе. Али док до тога не дође, могуће је бити и паметан. Савјет читаоцима „Печата“. Купујте акције америчких компанија (наравно, не ђутуре већ са грамом соли) и приграбите дио надолазећег доларскох цунамија. Он је несумњиво ту. Од њега нећемо имати штете, а могуће је остварити и неки екстра ћар. 

[/restrict]