Pečat nedelje

KOŠTUNICA PODRŽAO POPOVIĆA
Bivši predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica posle dužeg odsustva iz politike odlučio je da podrži predsedničkog kandidata te stranke Aleksandra Popovića. „Koštunica apsolutno podržava sadašnji DSS i Popovića kao našeg kandidata za predsednika. Redovno se viđamo i razgovaramo i znam da mu je jako stalo, kao i svima nama, da DSS otvori novo poglavlje u svojoj istoriji i sačuva politiku koju je on utemeljio“, rekao je za „Večernje novosti“ lider DSS Miloš Jovanović. On je rekao da bi voleo da se Koštunica vrati u stranku, ali da mu se čini da je odluka o povlačenju iz javnog života neopoziva. „Donekle je razumem, mnogo je on već dao ovoj zemlji. Na nama je da sada nastavimo tim putem i neizmerno sam mu zahvalan što nam u tome pomaže“, rekao je on.

NIŠANI U BUJANOVAC UŠETAO KAO PREDSEDNIK
Dok jednodnevnu posetu predsednika Albanije Bujara Nišanija jugu Srbije albanski politički predstavnici ocenjuju kao istorijsku, srpska javna scena je sklonija da je okategoriše kao još jednu u nizu provokacija, stavljajući je u kontekst aktuelnih dešavanja u Makedoniji. Nišanija su u Preševu i Bujanovcu sačekali bilbordi sa natpisom na albanskom jeziku „Dobro došao predsedniče“, kao i albanske zastave, a izostalo je, uobičajeno za takve posete, intoniranje himne Srbije.
Predsednik Srpske narodne partije (SNP) Nenad Popović ocenio je ovu posetu kao još jednu u nizu provokacija koja ima za cilj destabilizaciju i ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. „Zastave Albanije kojima je danas u Bujanovcu dočekan Nišani, kao i svesno ignorisanje zvaničnih državnih obeležja Republike Srbije i njenih institucija, predstavljaju grubo kršenje svih diplomatskih pravila. Izostavljanje himne Srbije prilikom dočeka albanskog predsednika jeste ruganje našoj državi i svim njenim građanima“, rekao je Popović.
Prema rečima lidera SNP-a, ovo je jasan pokazatelj da se u Tirani nije odustalo od ideje stvaranja Velike Albanije. Tome u prilog ide i izjava predsednika Opštine Bujanovac Šaipa Kamberija, koji je rekao da je s predsednikom Albanije razgovarao i o mogućnostima da opštine na jugu Srbije, u kojima živi albansko stanovništvo, bliže sarađuju sa institucijama u Tirani. „Pravo je matične zemlje da brine o svojim građanima koji žive na teritoriji druge zemlje. Pozvali smo institucije Albanije da direktno investiraju u preševsku dolinu“, rekao je Kamber.

KRAJ SRPSKOG JEDINSTVA U SREBRENICI?
Srpske stranke u Srebrenici, najosetljivijoj tački u RS, koje su zahvaljujući postignutom jedinstvu uspele da na čelo te opštine dovedu Mladena Grujičića, sada, zbog međusobica i zamerki, najavljuju svoj razlaz. Kako tvrdi predsednik srebreničkog odbora SNSD-a Radomir Pavlović, srpsko jedinstvo u Srebrenici puca jer se SDS udružio sa tvrdim krilom Bakira Izetbegovića. Prema navodima banjalučkog RTRS-a, najverovatniji scenario je da će SDS, nakon što je 11 od 21 odbornika uputilo zahtev za vanrednu sednicu parlamenta na kojoj će tražiti smenu predsednika i potpredsednika Skupštine opštine, ući u koaliciju sa SDA. Na ovaj način, upozorava Pavlović, SDS ulaskom u koaliciju sa predsednikom Islamske zajednice učestvuje u politici rušenja RS. U SDS-u pak tvrde da je razlog formiranja nove skupštinske većine to što SNSD nije ispoštovao ranije dogovore, zadržavajući za sebe najvažnije funkcije. Istovremeno, sukob traje i unutar SDA. Na vanrednoj sednici SO Srebrenice među prvim tačkama naći će se smene aktuelnog predsednika i potpredsednika lokalnog parlamenta.

KOME SMETA SPOMENIK TEPIĆU
Spomenik narodnom heroju Milanu Tepiću biće podignut nedaleko od lokacije gde mu se u Beogradu nalazi bista, a predstavnici Hrvatske bi trebalo da se uzdrže od pokušaja da nametnu Srbiji svoju istinu, rekao je Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja nakon što je Hrvatska povodom najava da će u Beogradu biti podignuto spomen-obeležje poslednjem narodnom heroju SFRJ uputila usmeni protest našoj ambasadorki u Zagrebu.
„Država Srbija nije nikoga zvala da ga kažnjava ili da mu preti zato što je Ante Gotovina postao važan funkcioner u Hrvatskoj, a za većinu Srba on je ratni zločinac“, rekao je Vulin.
Naime, našoj ambasadorki u Zagrebu na hitno zakazanom sastanku rečeno je da je za Zagreb neprihvatljiva ideja veličanja „čoveka koji je samoubilačkom akcijom prouzrokovao smrt 11 hrvatskih branitelja, kao i neutvrđen broj regruta JNA“, i da je štetna po dobrosusedske odnose dve zemlje.
Srbija je oštro odbacila sve tvrdnje.
Vlada Srbije donela je odluku da se Tepiću, povodom 25 godina od njegovog neustrašivog podviga, podigne spomenik u prestonici, u produžetku ulice koja nosi njegovo ime. Major Milan Tepić poginuo je 1991. kada je podigao u vazduh vojno skladište u Badeniku kod Nove Rače, zbog čega su ga mnogi poredili sa resavskim vojvodom Stevanom Sinđelićem.

NASILJE NAD SRBIMA U HRVATSKOJ: FENOMEN, A NE SLUČAJ
Tokom prošle godine u Hrvatskoj je zabeležen 331 slučaj nasilja i drugih oblika diskriminacije prema Srbima, što je u odnosu na 2015. više za 57 odsto, stoji u dokumentu koji je Srpsko nacionalno veće predstavilo Zagrebu.
„Ovo nije 331 izolovan slučaj već 331 prostor iza kojih se nalazi na stotine drugih slučajeva koje je teško popisati. Ne radi se o izolovanim slučajevima već o fenomenu koji se širi i koji je s margina ušao u javni prostor“, rekao je predsednik SNV-a Milorad Pupovac.
Da će se takav trend nastaviti upozorava autorka biltena SNV-a Tamara Opačić, ukazujući na događaj u Sinju gde je na pravoslavnoj crkvi osvanuo grafit ustaškog pozdrava „Za dom spremni“, kao i na sličan incident koji se dogodio prošlog meseca u Bjelovaru.
„Posebno brine što je tokom prošle godine zabeležen dosad najveći broj okupljanja i uličnih akcija kojima se pozivalo na progon Srba i oduzimanje njihovih Ustavom i zakonom zagarantiranih prava. Najveći broj takvih akcija prošao je bez reakcije represivnog aparata, pre svega policije“, podsetila je Opačićeva.
U dokumentu SNV je ukazao i na promociju filma Jakova Sedlara „Jasenovac. Istina“, koji se zasniva na, kako se navodi, nizu falsifikata, a koji se prikazivao u nekim hrvatskim školama dok je istovremeno u jednoj šibeničkoj školi izložba o Ani Frank zabranjena.