ОКИДАЧ ЗА НОВУ КРИЗУ

makedonija-plakatiПише Слободан Иконић

Сасвим је неизвесно хоће ли предстојећи ванредни парламентарни избори у Македонији, најављени као референдум између две највеће странке, довести и до расплета дубоке политичке кризе у којој се земља налази већ више од две године

Две године траје политичка агонија и парализа Македоније које би, како се очекује, требало да разреше ванредни парламентарни избори. Тачно толико је прошло од последњих редовних избора, а у недељу ће бити одржани пети парламентарни избори у протеклој деценији, а четврти по реду који су превремени. Земља је подељена између власти и опозиције, демонстрације су постале свакодневни фолклор Скопља, а главне странке на македонској политичкој сцени једна другој приписују кривицу за кризу у земљи.

У недељу ће на изборима учествовати више од 40 партија и НВО, што у коалицијама, што самостално. Око 1.770.000 гласача у Македонији и иностранству својим гласом треба да изаберу нову парламентарну власт на фер и демократским изборима или, како се користи нови термин, на кредибилним изборима.

Колико је слика далеко од идиличне говори податак да су избори ове године два пута одлагани, у априлу и јуну, јер су опозиција и међународна заједница сматрали да у Македонији нема услова за одржавање истих: да бирачки списак није прочишћен и да медији не извештавају балансирано. Македонија је једна од ретких светских држава која није пописала становништво. Последњи покушај пописа у 2011. години пропао је због несугласица о методологији.

[restrict]

ИЗБОРИ СА „МИРИСОМ“ РЕФЕРЕНДУМА Криза је иначе своју кулминацију доживела у фебруару прошле године објављивањем детаља афере „прислушкивање“, када је опозиција оптужила владајуће конзервативце да су прислушкивали 20.000 људи међу којима и дипломате, полицајце, судије и новинаре.

Ђорђе Иванов, председник Македоније, одлучио је да помилује оптужене чиме је заустављен кривични поступак против више десетина политичара. Одлука је убрзо и поништена, а помиловање је изазвало уличне протесте у градовима широм Македоније под називом „Шарена револуција“. До данас није откривено ко је и по чијем налогу снимао грађане, као и како је до тих снимака стигао лидер СДСМ Зоран Заев који их је обелоданио.

Овакво (двогодишње) стање у којем се налази Македонија има све предуслове да се после избора претвори у нову ноћну мору. Већина македонских аналитичара, попут Бранка Ђорђевског, политиколога из Скопља, закључују да су избори у Македонији попримили „мирис“ референдума, пре свега због веома важних политичких питања које је покренула опозиција, а чиме је „раширила крила“ Албанцима у Македонији.

„Током кампање испоставило се да су на столу крупне политичке теме. Све је почело изјавом опозиционог лидера Зорана Заева да је спреман да рашири употребу албанског језика у Македонији. Албанске странке схватиле су то као идеју да се албански језик озваничи на целој територији Македоније. Ако томе додамо и његову изјаву да Охридски споразум треба проширити, јер је ’тесан’, долазимо до тога да је потребна промена Устава Македоније“, наводи Ђорђевски, подсећајући да је пре 15 година после војног конфликта са Албанцима у македонски Устав уграђен Охридски споразум.

Сасвим довољно да се у политичку кампању убаци и тема могуће промене Устава, могућност двојезичности, федерализације државе, кантонизације и свега онога о чему се до сада у Македонији говорило упола гласа.

Сви се слажу да опасност лежи у чињеници да је албански политички блок у Македонији наступио не са очекивањима већ са захтевима према будућим коалиционим партнерима. Ти захтеви су усмерени на потпуну равноправност албанског народа у Македонији и службене употребе албанског језика. Али то није све. Албанци хоће и пропорцијалну поделу буџета у зависности од региона где живе. То су све захтеви који дубоко продиру у концепт македонске државе, из чега је јасно да ће се, када се избори буду завршили и кад се буду знали резултати, у игри прављења коалиције за нову владу ови услови изнети на сто македонским странкама. Дакле, услови који могу довести до промене македонског устава и карактера македонске државе.

 

ПРОДУБЉИВАЊЕ ТЕКТОНСКИХ ПРОМЕНА Да се Македонија налази пред различитим изазовима, као што је унутрашњи распад државе, оценио је и Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане. У анализи уочи избора 11. децембра истиче се да први пут у историји Македоније неће бити досадашњег преовлађујућег гласања на етничким основама.

„Свенародни покрет и ’Шарена револуција’ покренули су тектонске промене у македонском друштву и на политичкој сцени. Етнички принцип, према којем је до сада свако гласао за странке из своје етничке заједнице уназадио је Македонију, а државу довео на руб пропасти. Управо је због тога присутна забринутост код такозваних националних лидера“, стоји у анализи овог института, а као најилустративнији показатељ „успешности“ актуалне политике у Македонији наводи се масовни одлазак младих из источног дела Македоније, док су се млади из западне Македоније већ иселили. ИФИМЕС упозорава да млада популација масовно подноси захтеве за бугарско држављанство и бугарски пасош и одлази у државе ЕУ.

Да ли ће ванредни парламентарни избори, најављивани као референдум између две највеће странке, довести и до расплета дубоке политичке кризе, у којој се земља налази већ више од две године? На изборима се сукобљавају две велике партије, свака са својим адутима. Владајући ВМРО са контролом над већином полуга власти, утицајем на медије и финансијски богатија него икада и опозициони Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ), који барата мноштвом објављених и необјављених сазнања о прљавом вешу владајућих. Ту је и Специјално тужилаштво, које својим радом на рашчишћавању криминала и корупције утиче на јавно мњење на штету владајуће партије…

Једино је сигурно да ће избори бити одржани 11. децембра, иако је било спекулација, па чак и оптужби опозиције да властима одговара да избори ипак буду одложени за пролеће 2017. године и да се споје са редовним локалним изборима.

У Македонији је од 1992. године неписано политичко правило да победничка македонска партија увек буде у коалицији са победничком албанском партијом, без обзира на њихова идеолошка опредељења. Сада, изгледа, постоји могућност да на овим изборима власт не формира македонска странка која буде имала већину гласова, већ она која буде пристала на захтеве албанских странака.

Иначе, Албанци у Македонији иду на изборе у два фронта. Три странке: Демократска унија Албанаца за интеграцију (ДУИ), „Беса“ и Демократска партија Албанаца (ДПК) иду самостално, док је други део албанског политичког тела обједињен у коалицији „Албанска алијанса за Македонију“.

Македонски парламент има 123 посланика, а да би неко формирао владу – потребна му је већина од 63 посланика. Албанскo тело нема гарантована места у скупштини, јер је у Македонији пропорционални изборни систем. Македонија је подељена на шест изборних јединица, и свака јединица даје по 20 посланика. Колико ће Албанци имати посланика зависи од тога колико ће освојити гласова у Скопљу, Тетову… Досадашња пракса је показала да број албанских посланика варира између 25 и 27. У овој ситуацији, та цифра може да македонској партији која буде губитник на изборима, и освоји рецимо 40 мандата, да подршку и омогући формирање владе, уз прихватање њихових услова.

Што се владајуће партије ВМРО-ДПМНЕ тиче, она је углавном остала у потпуном коалиционом саставу формираном још на последњим изборима 2014. Коалицију сачињава 25 странака, међу њима и српска партија коју предводи Иван Стоиљковић. У току кризе су само две мање партије напустиле ову коалицију.

 

ЕКОНОМИЈА УЗ ЦРНУ КАМПАЊУ Коалиција ВМРО-ДПМНЕ и по анкетама и по наступима делује јединствено и сигурно и води испред свих, на челу са својим лидером Николом Груевским. Основна водиља за кампању је економија, где се обећавају изградње нових фабрика и на хиљаде нових радних места, док је политичка мисао, коју перманентно апострофирају сви чланови партије, да само грађани имају право да одлучују о својој судбини а не неке амбасаде или странци.

Аналитичари оцењују да је кампања више окренута на блаћење политичког противника, а мање на обећања грађанима. „Имајући у виду да су и досадашњи избори обиловали црном кампањом, а да при том није било неких већих афера, сигурно је да ће и на овим изборима преовладати такав тип кампање“, истиче политиколог Митко Гаџовски.

И аналитичар Алајдин Демири сматра да ће на овим изборима на сцени избити, условно речено, „политичко подземље“, па ће грађани бити суочени са блаћењем политичких ривала. „Прошлост је црна па ће сви покушати да играју на том терену“, истиче он.

Демири, анализирајући суочавања лидера највећих партија ВМРО-ДПМНЕ, СДСМ, Демократске уније за интеграције и Демократске партије Албанаца Николе Груевског, Зорана Заева, Алија Ахметија и Мендуха Тачија, наглашава да се за сваког од њих може направити негативна кампања.

„То значи да су сви лидери, на један или на други начин, оптужени. С једне стране се прича о Заеву и његовој аболицији, а с друге стране је Груевски и његове афере из прислушкиваних разговора. Код Ахметија се прича о његовом шуровању и судском процесу у случају ’Мађар телеком’ у САД, а о Тачију се може говорити као о сараднику бившег директора Управе за безбедност и контраобавештавање Саше Мијалкова“, наглашава Алајдин Демири.

Тренутна предвиђања су непоуздана с обзиром на то да у македонској јавности нема релевантних истраживања и процена изборних резултата. Спекулише се да је неопредељених између 20 и 40 одсто. Процене које долазе из партијских агенција и института сугеришу да ће резултати избора бити прилично изједначени, под условом да у међувремену не буде драматичних догађаја. Сва је прилика да ће децембарско гласање, уместо расплета, бити „окидач“ за нову фазу политичке кризе.            

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *