OKIDAČ ZA NOVU KRIZU

Piše Slobodan Ikonić

Sasvim je neizvesno hoće li predstojeći vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji, najavljeni kao referendum između dve najveće stranke, dovesti i do raspleta duboke političke krize u kojoj se zemlja nalazi već više od dve godine

Dve godine traje politička agonija i paraliza Makedonije koje bi, kako se očekuje, trebalo da razreše vanredni parlamentarni izbori. Tačno toliko je prošlo od poslednjih redovnih izbora, a u nedelju će biti održani peti parlamentarni izbori u protekloj deceniji, a četvrti po redu koji su prevremeni. Zemlja je podeljena između vlasti i opozicije, demonstracije su postale svakodnevni folklor Skoplja, a glavne stranke na makedonskoj političkoj sceni jedna drugoj pripisuju krivicu za krizu u zemlji.

U nedelju će na izborima učestvovati više od 40 partija i NVO, što u koalicijama, što samostalno. Oko 1.770.000 glasača u Makedoniji i inostranstvu svojim glasom treba da izaberu novu parlamentarnu vlast na fer i demokratskim izborima ili, kako se koristi novi termin, na kredibilnim izborima.

Koliko je slika daleko od idilične govori podatak da su izbori ove godine dva puta odlagani, u aprilu i junu, jer su opozicija i međunarodna zajednica smatrali da u Makedoniji nema uslova za održavanje istih: da birački spisak nije pročišćen i da mediji ne izveštavaju balansirano. Makedonija je jedna od retkih svetskih država koja nije popisala stanovništvo. Poslednji pokušaj popisa u 2011. godini propao je zbog nesuglasica o metodologiji.

[restrict]

IZBORI SA „MIRISOM“ REFERENDUMA Kriza je inače svoju kulminaciju doživela u februaru prošle godine objavljivanjem detalja afere „prisluškivanje“, kada je opozicija optužila vladajuće konzervativce da su prisluškivali 20.000 ljudi među kojima i diplomate, policajce, sudije i novinare.

Đorđe Ivanov, predsednik Makedonije, odlučio je da pomiluje optužene čime je zaustavljen krivični postupak protiv više desetina političara. Odluka je ubrzo i poništena, a pomilovanje je izazvalo ulične proteste u gradovima širom Makedonije pod nazivom „Šarena revolucija“. Do danas nije otkriveno ko je i po čijem nalogu snimao građane, kao i kako je do tih snimaka stigao lider SDSM Zoran Zaev koji ih je obelodanio.

Ovakvo (dvogodišnje) stanje u kojem se nalazi Makedonija ima sve preduslove da se posle izbora pretvori u novu noćnu moru. Većina makedonskih analitičara, poput Branka Đorđevskog, politikologa iz Skoplja, zaključuju da su izbori u Makedoniji poprimili „miris“ referenduma, pre svega zbog veoma važnih političkih pitanja koje je pokrenula opozicija, a čime je „raširila krila“ Albancima u Makedoniji.

„Tokom kampanje ispostavilo se da su na stolu krupne političke teme. Sve je počelo izjavom opozicionog lidera Zorana Zaeva da je spreman da raširi upotrebu albanskog jezika u Makedoniji. Albanske stranke shvatile su to kao ideju da se albanski jezik ozvaniči na celoj teritoriji Makedonije. Ako tome dodamo i njegovu izjavu da Ohridski sporazum treba proširiti, jer je ’tesan’, dolazimo do toga da je potrebna promena Ustava Makedonije“, navodi Đorđevski, podsećajući da je pre 15 godina posle vojnog konflikta sa Albancima u makedonski Ustav ugrađen Ohridski sporazum.

Sasvim dovoljno da se u političku kampanju ubaci i tema moguće promene Ustava, mogućnost dvojezičnosti, federalizacije države, kantonizacije i svega onoga o čemu se do sada u Makedoniji govorilo upola glasa.

Svi se slažu da opasnost leži u činjenici da je albanski politički blok u Makedoniji nastupio ne sa očekivanjima već sa zahtevima prema budućim koalicionim partnerima. Ti zahtevi su usmereni na potpunu ravnopravnost albanskog naroda u Makedoniji i službene upotrebe albanskog jezika. Ali to nije sve. Albanci hoće i proporcijalnu podelu budžeta u zavisnosti od regiona gde žive. To su sve zahtevi koji duboko prodiru u koncept makedonske države, iz čega je jasno da će se, kada se izbori budu završili i kad se budu znali rezultati, u igri pravljenja koalicije za novu vladu ovi uslovi izneti na sto makedonskim strankama. Dakle, uslovi koji mogu dovesti do promene makedonskog ustava i karaktera makedonske države.

 

PRODUBLJIVANJE TEKTONSKIH PROMENA Da se Makedonija nalazi pred različitim izazovima, kao što je unutrašnji raspad države, ocenio je i Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane. U analizi uoči izbora 11. decembra ističe se da prvi put u istoriji Makedonije neće biti dosadašnjeg preovlađujućeg glasanja na etničkim osnovama.

„Svenarodni pokret i ’Šarena revolucija’ pokrenuli su tektonske promene u makedonskom društvu i na političkoj sceni. Etnički princip, prema kojem je do sada svako glasao za stranke iz svoje etničke zajednice unazadio je Makedoniju, a državu doveo na rub propasti. Upravo je zbog toga prisutna zabrinutost kod takozvanih nacionalnih lidera“, stoji u analizi ovog instituta, a kao najilustrativniji pokazatelj „uspešnosti“ aktualne politike u Makedoniji navodi se masovni odlazak mladih iz istočnog dela Makedonije, dok su se mladi iz zapadne Makedonije već iselili. IFIMES upozorava da mlada populacija masovno podnosi zahteve za bugarsko državljanstvo i bugarski pasoš i odlazi u države EU.

Da li će vanredni parlamentarni izbori, najavljivani kao referendum između dve najveće stranke, dovesti i do raspleta duboke političke krize, u kojoj se zemlja nalazi već više od dve godine? Na izborima se sukobljavaju dve velike partije, svaka sa svojim adutima. Vladajući VMRO sa kontrolom nad većinom poluga vlasti, uticajem na medije i finansijski bogatija nego ikada i opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), koji barata mnoštvom objavljenih i neobjavljenih saznanja o prljavom vešu vladajućih. Tu je i Specijalno tužilaštvo, koje svojim radom na raščišćavanju kriminala i korupcije utiče na javno mnjenje na štetu vladajuće partije…

Jedino je sigurno da će izbori biti održani 11. decembra, iako je bilo spekulacija, pa čak i optužbi opozicije da vlastima odgovara da izbori ipak budu odloženi za proleće 2017. godine i da se spoje sa redovnim lokalnim izborima.

U Makedoniji je od 1992. godine nepisano političko pravilo da pobednička makedonska partija uvek bude u koaliciji sa pobedničkom albanskom partijom, bez obzira na njihova ideološka opredeljenja. Sada, izgleda, postoji mogućnost da na ovim izborima vlast ne formira makedonska stranka koja bude imala većinu glasova, već ona koja bude pristala na zahteve albanskih stranaka.

Inače, Albanci u Makedoniji idu na izbore u dva fronta. Tri stranke: Demokratska unija Albanaca za integraciju (DUI), „Besa“ i Demokratska partija Albanaca (DPK) idu samostalno, dok je drugi deo albanskog političkog tela objedinjen u koaliciji „Albanska alijansa za Makedoniju“.

Makedonski parlament ima 123 poslanika, a da bi neko formirao vladu – potrebna mu je većina od 63 poslanika. Albansko telo nema garantovana mesta u skupštini, jer je u Makedoniji proporcionalni izborni sistem. Makedonija je podeljena na šest izbornih jedinica, i svaka jedinica daje po 20 poslanika. Koliko će Albanci imati poslanika zavisi od toga koliko će osvojiti glasova u Skoplju, Tetovu… Dosadašnja praksa je pokazala da broj albanskih poslanika varira između 25 i 27. U ovoj situaciji, ta cifra može da makedonskoj partiji koja bude gubitnik na izborima, i osvoji recimo 40 mandata, da podršku i omogući formiranje vlade, uz prihvatanje njihovih uslova.

Što se vladajuće partije VMRO-DPMNE tiče, ona je uglavnom ostala u potpunom koalicionom sastavu formiranom još na poslednjim izborima 2014. Koaliciju sačinjava 25 stranaka, među njima i srpska partija koju predvodi Ivan Stoiljković. U toku krize su samo dve manje partije napustile ovu koaliciju.

 

EKONOMIJA UZ CRNU KAMPANJU Koalicija VMRO-DPMNE i po anketama i po nastupima deluje jedinstveno i sigurno i vodi ispred svih, na čelu sa svojim liderom Nikolom Gruevskim. Osnovna vodilja za kampanju je ekonomija, gde se obećavaju izgradnje novih fabrika i na hiljade novih radnih mesta, dok je politička misao, koju permanentno apostrofiraju svi članovi partije, da samo građani imaju pravo da odlučuju o svojoj sudbini a ne neke ambasade ili stranci.

Analitičari ocenjuju da je kampanja više okrenuta na blaćenje političkog protivnika, a manje na obećanja građanima. „Imajući u vidu da su i dosadašnji izbori obilovali crnom kampanjom, a da pri tom nije bilo nekih većih afera, sigurno je da će i na ovim izborima preovladati takav tip kampanje“, ističe politikolog Mitko Gadžovski.

I analitičar Alajdin Demiri smatra da će na ovim izborima na sceni izbiti, uslovno rečeno, „političko podzemlje“, pa će građani biti suočeni sa blaćenjem političkih rivala. „Prošlost je crna pa će svi pokušati da igraju na tom terenu“, ističe on.

Demiri, analizirajući suočavanja lidera najvećih partija VMRO-DPMNE, SDSM, Demokratske unije za integracije i Demokratske partije Albanaca Nikole Gruevskog, Zorana Zaeva, Alija Ahmetija i Menduha Tačija, naglašava da se za svakog od njih može napraviti negativna kampanja.

„To znači da su svi lideri, na jedan ili na drugi način, optuženi. S jedne strane se priča o Zaevu i njegovoj aboliciji, a s druge strane je Gruevski i njegove afere iz prisluškivanih razgovora. Kod Ahmetija se priča o njegovom šurovanju i sudskom procesu u slučaju ’Mađar telekom’ u SAD, a o Tačiju se može govoriti kao o saradniku bivšeg direktora Uprave za bezbednost i kontraobaveštavanje Saše Mijalkova“, naglašava Alajdin Demiri.

Trenutna predviđanja su nepouzdana s obzirom na to da u makedonskoj javnosti nema relevantnih istraživanja i procena izbornih rezultata. Spekuliše se da je neopredeljenih između 20 i 40 odsto. Procene koje dolaze iz partijskih agencija i instituta sugerišu da će rezultati izbora biti prilično izjednačeni, pod uslovom da u međuvremenu ne bude dramatičnih događaja. Sva je prilika da će decembarsko glasanje, umesto raspleta, biti „okidač“ za novu fazu političke krize.            

[/restrict]