ГОДИНА ВЕЛИКИХ ПРОМЕНА

Печат године: Шта је обележило 2016?

Пад Берлинског зида 1989. године у потоњим је интерпретацијама описан као симбол геополитичке промене која се тада догодила, резултујући успостављањем Новог светског поретка америчке глобалне хегемоније. Тај свет, неспутане моћи Сједињених Америчких Држава и глобалне неолибералне елите, руши се пред нашим очима, а година која је за нама обиловала је симболичким панданима рушења Берлинског зида, од брегзита у Великој Британији, преко доласка Доналда Трампа на власт у САД, до ослобађања Алепа у Сирији и успостављања нове равнотеже снага на Блиском истоку у коме Русија игра кључну улогу. Управо ови догађаји 2016. чине годином великих глобалних промена. Србија ју је преживела без знатнијих унутрашњих потреса, и сада је пред њом задатак да текућу промену глобалног односа снага не преспава као што је – како се често, и не сасвим тачно истиче – преспавала пад Берлинског зида. Тим више што ова промена може да буде у нашу корист, само ако будемо умели да је искористимо...
[restrict]

ЈАНУАР

Рогозин у Београду
Нова 2016. година у Србији је политички започела вишедневном посетом Дмитрија Рогозина, потпредседника руске владе задуженог за војну индустрију.
Најупечатљивији моменат Рогозинове посете догодио се на прес-конференцији коју је одржао с премијером Србије Александром Вучићем, када му је пред новинарима уручио макету руског ракетног система С-300, уз пропратно објашњење: „Да је Београд имао такав ’поклон’ пре 17 година, сада не би имао срушене зграде. То је сигурно. Систем С-300 има не само физичко дејство на непријатеља већ и снажан психолошки ефекат…“
Много значајније је, међутим, што је овом Рогозиновом посетом започета конкретизација договора о опремању српске војске руским наоружањем – потпредседник руске владе тада је и јавно потврдио да је од својих српских саговорника добио списак жеља када је о наоружању и војној опреми реч – који је почео и да се операционализује касније током године. „Сарадња Србије и Русије дубља је и обухватнија него што је била поодавно, и све је дубља и свеобухватнија. И то се нашим западним пријатељима, који Русију држе под санкцијама и на нишану свог антиракетног штита, нимало не допада“, коментарисао је тада „Печат“.

Пресуда Оливеру Ивановићу
Еулексово судско веће у Косовској Митровици, две године после изненадног хапшења, осудило је Оливера Ивановића, лидера Грађанске иницијативе СДП, на девет година затвора због наводног ратног злочина над Албанцима 1999. године.
На ову, првостепену пресуду Ивановићева одбрана је уложила жалбу Апелационом суду у Приштини, који своју коначну пресуду још није донео.

Злато за ватерполисте
На Европском првенству у ватерполу, одржаном у Београду, репрезентација Србије освојила је трећу узастопну златну медаљу. У финалу, одржаном у „Комбанк арени“ пред рекордним бројем гледалаца, Србија је победила Црну Гору (10:8), а Европска пливачка федерација (ЛЕН) је за најкориснијег играча турнира прогласила нашег репрезентативца Андрију Прлаиновића.
Бронзану медаљу освојила је Мађарска.

Нуклеарне пробе Пјонгјанга
северна Кореја извршила је 6. јануара још једну пробу нуклеарног оружја, за коју тврди да је била детонација хидрогенске бомбе. Девет месеци касније, 9. септембра, поновили су експеримент и детонирали до тада најјачу нуклеарну направу у својој историји. Овај, пети по реду нуклеарни тест, изазвао је потрес јачине 5,3 степена Рихтерове скале. Северна Кореја је извршила прву нуклеарну пробу 2006, детониравши бомбу снаге један килотон. Бомба активирана десет година касније, у септембру 2016, имала је јачину 30 килотона, два пута више од бомбе бачене на Хирошиму 1945. године.

ССП са Косовом
Европски парламент ратификовао је Споразум о стабилизацији и придруживању с Косовом, чиме је овај уговор између самопроглашене државе и Европске уније и формално ступио на снагу. Косовски министар за европске интеграције Беким Чолаку оценио је да ће ССП утицати на „убрзавање сна о учлањењу Косова у Европску унију“, премда треба додати и да Косово овим документом није третирано као све остале државе које су га потписале, већ са звездицом и пропратном фуснотом у којој се говори о Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација и саветодавно мишљење Међународног суда правде у Хагу.

Сексуални напади у Немачкој
Немачка је у 2016. годину ушла с укусом горчине пошто се појавила вест да су групе младића „арапског изгледа“ сексуално нападале и пљачкале жене у Келну и још неким немачким градовима током новогодишње ноћи. Највећи скандал, у ствари, избио је због тога што су медији ово објавили тек неколико дана након догађаја, када је већ постало јасно да инцидент неће моћи да се заташка. Захваљујући лавини покренутој овим сазнањем, открило се да су се слични инциденти догађали широм Европе дуги низ година, али да су вешто прикривани од очију јавности.

Погубљење шиитског шеиха
Власти Саудијске Арабије погубиле су 2. јануара угледног шиитског шеиха Нимра ел Нимра и још 46 људи осуђених за тероризам, што је изазвало озбиљне протесте шиитске заједнице широм Блиског истока који кулминирају паљењем саудијске амбасаде у Техерану. Дан касније Арабија, Бахреин и Судан прекидају дипломатске односе с Ираном.

Епидемија зика вируса
Крајем јануара двадесет држава у Америци и десет у Африци, Азији и Пацифику извештавају о случајевима инфекције вирусом зика који се шири убодом комараца. Епицентар епидемије су Бразил (3.893 случаја, од чега 49 са смртним исходом), Колумбија и Панама. Вирус напада нервни систем пацијената, а сматра се одговорним и за деформитете код новорођенчади, пре свега за микроцефалију, због чега се становништво ових земаља позива на „контролу рађања“.

ФЕБРУАР

Састанак патријарха руског и папе
Први пут од раскола 1054, на Куби су се 12. фебруара састали поглавари Руске православне цркве и Римокатоличке цркве. Патријарх Кирил и папа Франциско потписали су, након двочасовног састанка, заједничку декларацију у којој су посебну пажњу посветили избегличкој кризи, али и сукобима у Украјини и расколу међу православним верницима у тој земљи који „треба да буде превазиђен на основу канонских норми“, а не унијаћењем.

Погибија српских дипломата
У америчком ваздушном нападу на логор Исламске државе у либијском граду Сабарти 19. фебруара убијено је двоје српских дипломата отетих у новембру 2015. Пентагон је званично изразио сумњу да су службеници амбасаде Србије у Либији Слађана Станковић и Јовица Степић убијени у ваздушном нападу.

Смењен Гашић
Два месеца пошто је изговорио непристојан коментар на рачун новинарке Б92 („Што волим ове новинарке које овако лако клекну“), у Скупштини Србије смењен је министар одбране Братислав Гашић.
„Свако ко жени каже да клекне – тера је суштински у сигурну кућу, чак иако није имао никакву сличну намеру, а знам да Братислав Гашић не само да није имао никакву сличну намеру већ му то није било ни накрај памети. Без обзира на то, Братислав Гашић је, по мом мишљењу, управо то урадио“, образложио је премијер Вучић мотиве за разрешење свог блиског сарадника.

Скот у Србији
У Србију је стигао нови амерички амбасадор у нашој земљи Кајл Скот, кога су поједини овдашњи медији, пошто су добили такву инструкцију из америчке амбасаде, одмила почели да зову Скат.
Реч је о дипломати који је током своје каријере већ службовао на Балкану, и то у време када су на овом полуострву Сједињене Америчке Државе биле нарочито активне – у Хрватској у првој половини деведесетих година прошлог века, у Мађарској од 1999. до 2003, дакле, укључујући и период у коме је из амбасаде САД у Будимпешти активно припреман 5. октобар – а пажње је вредан и податак, откривен у „Викиликсовим“ депешама америчке дипломатије, да је током свог службовања Скот био задужен за осетљиву и поверљиву дужност одређивања степена тајности депеша које су одашиљане у Вашингтон, што значи да је имао овлашћење да рукује најтајнијим и најстроже чуваним документима којима врло ограничен круг људи има приступ. На позицију амбасадора у Београду, иначе, дошао је с места изасланика Стејт департмента у немачком „Маршал фонду“, који је финансијер бројних овдашњих невладиних организација и независних медија.

Нови НАТО споразум
Скупштина Србије је, са само једним гласом против (Милана Петрића, посланика Српске народне партије), усвојила још један споразум са НАТО-ом, Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Организације НАТО за подршку и набавку (НСПО) о сарадњи у области логистичке подршке.
Захваљујући овом споразуму, како је „Печат“ писао, „НАТО ће у Србији спроводити сопствену контраобавештајну заштиту, и то са одобрењем Србије, и то у оквиру српских тајних служби“.
Због продубљивања сарадње Србије и НАТО-а у Београду је, у организацији „Заветника“, одржан велики протест на коме се, према проценама, окупило око 10.000 људи.

Председник Тачи
Хашим Тачи, звани „Змија“, изабран је за новог председника Косова упркос покушајима тамошње опозиције да спречи његов избор и насилним демонстрацијама које су се током гласања у Скупштини Косова одвијале пред зградом парламента.
Иако посланици „Српске листе“ нису гласали за Тачија – нису гласали ни против њега – самим својим присуством на седници обезбедили су кворум а тиме, практично, и избор Хашима Тачија за председника Косова.

МАРТ

Затварање балканске руте
Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да се затвара такозвана балканска мигрантска рута којом је до тог тренутка преко Србије, на путу ка централној и западној Европи, прешло више од милион блискоисточних миграната. Затварање руте уследило је после одлуке Словеније да више не прима мигранте без валидних виза и пасоша. „Имајући у виду нови режим који је применила чланица Европске уније, Србија не може дозволити да постане сабирни центар за избеглице, тако да ће све мере усаглашавати са Европском унијом и реципрочно их примењивати на својим јужним и источним границама, према Македонији и Бугарској“, саопштио је МУП.

Николић код Путина
Председник Србије Томислав Николић боравио је у дводневној посети Москви, током које се састао и са председником Русије Владимиром Путином.
Николић је, током разговора, свом руском колеги захвалио на подршци коју је Русија пружила Србији ветом на британску резолуцију у Савету безбедности о Сребреници и спречавањем уласка Косова у Унеско, а двојица председника сагласила су се и да „Србија треба да задржи војну неутралност“.

Посета Обаме Куби
Председник САД Барак Обама постао је 20. марта први председник ове земље који је посетио Хавану у последњих скоро 90 година. Током тродневне посете Обама се сусрео са кубанским лидером Раулом Кастром и изјавио да би сада две земље могле да „закопају“ непријатељства започета након Кубанске револуције шездесетих година прошлог века и заложио се и за веће политичке и медијске слободе на том карипском острву. Посету је обележило и одбијање кубанског лидера да прихвати Обамин загрљај и његово склањање Обамине руке са свог рамена.

Пресуда Радовану Караџићу
Хашки трибунал осудио је (у првом степену) бившег председника Републике Српске Радована Караџића на 40 година затвора због наводних злочина током рата у Босни и Херцеговини.
Пресуда је – и то засигурно није било случајно – изречена 24. марта, на годишњицу почетка НАТО агресије на Србију.
Предвидљиво, пресуду Радовану Караџићу непријатељи Републике Српске искористили су да би упутили увијене или сасвим отворене позиве да Република Српска буде укинута. Насупрот томе, из Бањалуке и, што је кудикамо важније, из званичног Београда уследиле су реакције којима је наглашена пуна подршка Републици Српској и дејтонском поретку БиХ.
И Русија је на Караџићеву пресуду реаговала критиком, оцењујући је као „једну у серији изузетно оштрих пресуда против Срба, донетих наспрам ослобађајућих пресуда осталим учесницима у грађанском рату у бившој Југославији, попут Анте Готовине, Рамуша Харадинаја и Насера Орића“, додајући и да је „чудан дан“ изабран за њено изрицање (дан почетка НАТО агресије што је „злочин који је Трибунал одбио да истражи“) и да овај суд „наставља да изграђује мит о српском народу као једином кривцу“.

Повлачење Русије из Сирије
Председник Русије Владимир Путин саопштио је 14. марта да су руске снаге оствариле већину циљева због којих су биле послате у Сирију и да ће највећи део њих бити повучен. Упркос овоме дејства руске авијације су настављена, а средином новембра руске снаге ојачане су поморском борбеном групом коју предводи носач авиона „Адмирал Кузњецов“.

Слободан човек
Војислав Шешељ је након изрицања ове пресуде слободан човек, саопштио је председавајући судског већа Хашког трибунала, француски судија Жан-Клод Антонети одлуку да лидер Српске радикалне странке буде ослобођен по свим тачкама оптужнице.
Шешељ је изрицање пресуде дочекао на (привременој) слободи, на коју је пуштен 12. новембра 2014, а исход своје хашке епопеје – која је започела његовим добровољним одласком у Хаг још 24. фебруара 2003. године – прокоментарисао је подсећањем да се и даље залаже за Велику Србију, али и да је пресуда очекивана, јер „разбио сам им све лажне сведоке, и све фалсификоване доказе разобличио“.
Треба додати, ипак, да овај исход није и сасвим коначан. Тужилаштво је, наиме, уложило жалбу на првостепену пресуду, и коначна се тек очекује.

Терористички напади у Бриселу
Престоницу Белгије и Европске уније уздрмале су 22. марта две снажне експлозије на међународном аеродрому „Завентем“ и у метро станици Малбек, која се налази у близини европских институција. У експлозијама, за које је одговорност преузела Исламска држава, убијено је 38 људи, док их је више од 300 рањено. Иза напада стајала је иста терористичка ћелија која је организовала и смртоносне нападе у Паризу новембра 2015. године.

Ослобођење Палмире
Сиријске снаге успеле су да 27. марта ослободе антички град Палмиру од снага Исламске државе. Током једногодишње бруталне окупације бисера античке културе, исламистички терористи починили су у овом граду бројна зверства, укључујући и уништење многих древних споменика које је Унеско прогласио светским културним наслеђем.

АПРИЛ

Кинези у Смедереву
Спасена је Железара Смедерево. Влада Србије и кинеска компанија „Хестил“, највећи произвођач челика у Азији чији су приходи у 2015. години износили 43,7 милијарди долара, потписали су купопродајни уговор за Железару Смедерево по цени од 46 милиона евра. „Хестил“ се, што је још значајније, уговором обавезао на куповину свих делова смедеревске Железаре, те на додатно улагање од најмање 300 милиона евра, као и да ће задржати свих 5.000 радника смедеревске фабрике којој је, после повлачења америчког „Ју-ес стила“ и захтева Европске уније да се укину државне субвенције, претило затварање.

Рушење у Савамали
У постизборној ноћи 24. на 25. април, док су очи јавности биле уперене у Републичку изборну комисију, непознате особе с фантомкама на главама и палицама у рукама извршиле су препад на део Савамале на коме ће се градити Београд на води и противправно лишиле слободе ноћног чувара у једној од фирми у Херцеговачкој улици и неколицину случајних пролазника, после чега су багери порушили низ тамошњих објеката. Док је трајало рушење, нису реаговале ни полиција ни комунална полиција. Ко је рушио у Савамали? Беневолентан однос полиције и комуналне полиције и инспекцијских служби, и још беневолентнији однос градских челника када се сазнало шта се догодило током ноћи, сумњу су одмах – и логично – усмерили на некога из власти, што ће касније јавно признати и премијер Вучић. Истрага овог случаја, међутим, и даље траје, а званично осумњичених још нема.

Криза у Македонији
аболицијом свих политичара умешаних у аферу прислушкиваних разговора, коју је 12. априла прогласио председник Македоније Ђорђе Иванов, обновљена је политичка криза у овој земљи. Опозиција предвођена лидером Социјалдемократске уније Македоније Зораном Заевом захтева оставку владе коју предводи ВМРО-ДПМНЕ премијера Николе Груевског. Иако је 27. маја Иванов поништио аболицију, протести опозиције названи Шарена револуција су настављени. Услед политичке кризе, 11. децембра одржани су ванредни парламентарни избори у овој земљи, на којима су две водеће странке оствариле готово равномерне резултате (ВМРО-ДПМНЕ 51 мандат, СДСМ 49 мандата), тако да ће о томе ко ће формирати владу одлучивати албанске странке.

Избори у Србији
У Србији су 24. априла одржани ванредни парламентарни и редовни покрајински и локални избори.
Убедљиво највише гласова освојила је листа коју је предводила Српска напредна странка, освојивши око 90.000 гласова више него на изборима одржаним две године раније, односно преко четврт милиона гласова више од свих осталих који су успели да пређу цензус заједно. Ипак, зато што је цензус од пет одсто прешло више листа него 2014, СНС и партнери освојили су много мање посланичких места у новом сазиву Скупштине Србије, 131 уместо 158.
У парламент су ушли и СПС са Јединственом Србијом (10,95 одсто гласова, 29 посланика), Српска радикална странка (8,1 одсто, 22 посланика), Демократска странка и „Доста је било“ (по 6,02 одсто гласова, односно 16 посланика), као и коалиције ДСС/Двери и Чеда/Борис/Чанак (тик изнад цензуса, по 13 посланичких места) и листе мањинских странака.
На априлским изборима као да је коначно пресуђено носиоцима тековина 5. октобра. Тада поражене снаге, СПС, СРС и СНС који је у међувремену настао из СРС-а, заједно су освојиле више од две трећине гласова српских бирача, преко 67 одсто.
СНС је у Војводини тријумфовао убедљивије него што му се предвиђало – освојио је скоро 45 одсто гласова и 63 од 120 посланичких мандата у покрајинском парламенту, док је (дотад владајући) ДС потучен убедљиво – демократама је припало свега 7,24 одсто гласова.
Изборе је обележио и упад представника опозиције (изузев радикала) у Републичку изборну комисију током изборне ноћи, коме је пак претходила тајна посета америчког амбасадора Кајла Скота Демократској странци. Неколико дана касније, због тврдњи о изборној крађи које касније нису доказане, нити је после ико на њима наставио да инсистира, одржан је и заједнички протест демократске опозиције Србије у коме су учествовали и ЛДП и „Двери“ и Демократска странка и (тадашњи) врх Демократске станке Србије…

Панамски папири
Објављивањем 11,5 милиона докумената панамске адвокатске фирме „Мосак Фонсека“ 3. априла започета је афера „Панамски папири“ у оквиру које је откривено како су бројни светски богаташи скривали своје богатство, прали новац и избегавали порезе. Иако је афера погодила многе бивше и садашње државнике, пословне људе и спортисте, медијски фокус био је на руским држављанима, посебно оним блиским председнику Владимиру Путину.

МАЈ

Паткица
Иницијатива „Не да(ви)мо Београд“ одржала је прво у низу протестних окупљања због ноћног рушења у Савамали. Повремени протести од тада су настављени, али се енергија у међувремену испумпала, чему су можда допринела и сазнања да је жута паткица, као симбол протеста, увезена из иностранства, баш као и новац за организацију ових протеста.

Црна Гора у НАТО
У Бриселу је 19. маја потписан Протокол о приступању Црне Горе НАТО-у који, да би ступио на снагу, треба да ратификују све чланице Алијансе. Готово известан улазак најмање балканске државе у НАТО, доживео је, међутим, 15. децембра коперникански обрт када је амерички Сенат одбио ратификацију Протокола. Претпоставља се да би разлог за ово могао бити негативан став новоизабраног америчког председника Доналда Трампа према НАТО, као и жеља долазеће администрације да успостави партнерски однос са Русијом која је „незадовољна“ иницијативом да се Црна Гора придружи Алијанси.

Митинг и контрамитинг у Бањалуци
Република Српска избегла је опасност унутрашњег сукоба. Митинзи, које су у Бањалуци паралелно организовали опозиција („Ослободимо Српску“) и актуелна власт на челу с председником Српске Милорадом Додиком („Срцем за Српску. Стоп издаји“), окончани су мирно и без инцидената. „Овакав исход значи да смо добили битку против свих оних који нам желе да изгубимо рат“, коментарисао је „Печат“ коначни резултат митинга и контрамитинга којима су претходили (узалудни) позиви патријарха српског Иринеја упућени опозицији да одустане од протеста, и упозорења српског државног врха о информацијама да „може доћи до немира“, те да би „будућност и опстанак Републике Српске били доведени у питање било каквим сукобима или физичким обрачунима“. Драматична ситуација, на крају, окончана је на најбољи могући начин.

Косово у УЕФА
Прегласавањем и директним кршењем сопственог статута, Европска фудбалска унија (УЕФА) примила је Фудбалски савез Косова у своје пуноправно чланство.
За одлуку о пријему Косова у УЕФА – за шта је била довољна проста већина гласова – на тајном гласању је гласало 28 чланица, 24 су биле против, док су два гласа била неважећа.
Косово је постало 55. члан УЕФА иако члан 5, став 1 Статута УЕФА експлицитно наводи да је чланство у Уједињеним нацијама неопходан услов за чланство у овој фудбалској организацији: „Чланство у УЕФА отворено је за националне фудбалске савезе који се налазе на европском континенту, у држави која је призната од стране Уједињених нација као независна држава.“
Гласању и прегласавању, иначе, претходио је (пропали) покушај да се овај члан Статута УЕФА измени, што ће рећи да је наша јужна покрајина у европску фудбалску асоцијацију угурана чистим (пара)правним насиљем.

Путинова посета Светој Гори
Председник Русије Владимир Путин је 28. маја, поводом хиљадугодишњице присуства руског монаштва на Светој Гори, посетио Атон, где су га чланови Светог китона (врховног органа самоуправе Атона) поставили да седи на престолу који је раније био резервисам искључиво за византијске цареве.

Председнички избори у Аустрији
После тесне победе кандидата Зелених Александера ван дер Белена над кандидатом Слободарске партије Норбертом Хофером (50,3:49,7 посто) у другом кругу председничких избора у Аустрији 22. маја, појавиле су се сумње у регуларност изборног процеса, па је Уставни суд 1. јула одлучио да изборе поништи. На поновљеном гласању одржаном 4. децембра победу је опет однео Ван дер Белен, овога пута убедљивије, резултатом 53,8:46,2 одсто.

ЈУН

Нолетов Ролан Гарос
Победом над Ендијем Маријем у финалу, Новак Ђоковић је освојио последњи гренд слем трофеј који му је недостајао, париски Ролан Гарос. У том моменту све четири велике титуле (Мелбурн, Париз, Лондон и Њујорк) налазиле су се у рукама нашег тенисера, чиме је он постао први играч у тзв. опен ери тениса коме је то успело.
У другом делу године, нажалост, срећа се окренула против Ђоковића, и оне је сезону завршио на другом месту на АТП листи, иза Британца Марија.

Си Ђинпинг у Београду
Уз почасну паљбу топова, у Београду је дочекан председик Кине Си Ђинпинг. Кинеска и српска делегација потписале су 22 међудржавна споразума, међу њима и изјаву председника Сија и Николића о успостављању свеобухватног стратешког партнерства Србије и Кине којом се Србија додатно позиционирала у кинеском мегапројекту „Један појас – један пут“.

Руски хеликоптери
Руско-српска војна сарадња, о којој се говорило од почетка 2016. године, почела је да добија и конкретну форму. У Београд су стигла два руска транспортна хеликоптера Ми-17, што је прва таква набавка за нашу војску после чак 36 година. Куповином ова два хеликоптера наши капацитети увећани су скоро дупло, будући да је до тада Војска Србије имала на располагању само један хеликоптер Ми-17 и два употребљива Ми-8.

БРЕГЗИТ
На референдуму о чланству Велике Британије у Европској унији 23. јуна већина од готово 52 посто грађана одлучила се за напуштање европског блока. По објављивању резултата, премијер Дејвид Камерон поднео је оставку, а у Даунинг стриту 10 га је заменила Тереза Меј. Према регулативама ЕУ, Британија би из блока требало да изађе до марта 2019. године. Резултати овог референдума изазвали су тектонске поремећаје у читавој ЕУ, али и шире, уз најаве бројних политичара из других држава да би, у случају доласка на власт, кренули путем Лондона.

Терористички напади у Турској
Турску су током 2016. потресли бројни терористички напади међу којима је најсмртоноснији био атак на истанбулски аеродром 28. јуна у којем је погинуло 42, а рањено 239 људи. Други велики напад одиграо се 10. децембра у Истанбулу, недалеко од фудбалског стадиона након утакмице, и у њему је убијено 38 људи, највећим делом полицајаца, док их је 166 рањено. Одговорност за тероризам у Турској на смену су преузимали курдски сепаратисти и Исламска држава чији је присталица 20. децембра убио и руског амбасадора у овој земљи Андреја Карлова.

Куда иде светско православље
Осми васељенски сабор одржан је на Криту о празнику Свете Тројице, када је Дух свети сишао на апостоле, и када је настала Црква божја какву и данас знамо. Позивајући на свеправославно јединство, патријарх цариградски Вартоломеј је у више наврата инсистирао на томе да тај сабор мора да се одржи, између осталог, „да бисмо доказали инославнима како смо спремни за тако важан догађај и кадри да га организујемо“. Атонски монаси, као и четири помесне цркве, између осталих и Руска православна црква, пружили су снажан отпор одржавању овако замишљеног Сабора. Сам значај Сабора  различито су оцениле Цариградска и Московска патријаршија.

ЈУЛ

Србија као војни логор
Влада Србије је крајње штуром информацијом преко медија обавестила грађане да ће САД на основу билатералног споразума испоручити Србији два заточеника из америчког војног логора Гвантанамо. Они су у војном логору провели дужи период након процене америчких служби да представљају претњу по америчке интересе. Ради се о лицима која су годинама била лишена слободе без икакве судске одлуке чиме им је одузето међународно загарантовано право из домена habeas corpus-а.
Док је министар Александар Вулин овај чин оценио као допринос Србије у затварању мучилиштва чиме је она учинила и велику услугу највећој сили света, и амбасадор Скот поздравио акцију Владе, поједини аналитичари су указали на опасност коју са собом носи оваква одлука будући да су двојица странаца оптужена за тероризам, али и на то да је реч о антиуставном преседану којим се суспендују људска права, а у интересу и на захтев НАТО.

Државни удар у Турској
У Турској је, у ноћи између 15. и 16. јула, покушан државни удар против председника Реџепа Тајипа Ердогана, који се завршио неуспехом, али је однео више од 300 живота. Ердоган је за пуч оптужио свог архинепријатеља Фетулаха Гулена и припаднике његове исламистичке организације, као и САД. До удара је дошло недуго после извињења Анкаре Русији због обарања бомбардера изнад Сирије и обнављања односа две земље. Турске власти су после удара спровеле масовне чистке у војсци, судству, просвети и другим државним институцијама и направиле заокрет у спољној политици удаљавајући се од НАТО и приближавајући се „источном блоку“, пре свега Русији, али и Кини и Ирану. Такође, промењен је и однос Анкаре према сиријској кризи и председнику Башару Асаду.

Рехабилитован отац Ендехазије
Жупанијски суд у Загребу поништио је пресуду којом је хрватски надбискуп из времена НДХ Алојзије Степинац 1946. проглашен за ратног злочинца и осуђен на 16 година затвора. Одлуком судије Ивана Турудића контроверзни католички свештеник, духовни отац Ендехазије, у којој је убијено милион људи, највише Срба, и који је упркос томе унет у римокатолички календар као „блаженик“, после 70 година ослобођен је оптужби за сарадњу са окупатором, насилно католичење православаца и помагање усташком режиму.

Самит нато-а у Варшави
НАТО лидери окупили су се 8. и 9. јула у пољској престоници како би се договорили о јачању источног крила Алијансе спрам онога што се перципира као „руска претња“. Након самита генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг поручио је да су се лидери Алијансе сагласили да одрже јединствену политику одвраћања и дијалога са Русијом. „Главна порука гласи да је Алијанса уједињена и да наступамо заједно“, рекао је Столтенберг.

Блокада руских спортиста
Међународни олимпијски комитет 24. јула одлучио је да руским спортистима забрани учешће на летњим олимпијским играма у Бразилу, осим ако не успеју да докажу да нису користили недозвољена средства за допинг, што никада раније није спроведено у односу ни на једну другу земљу. Због овога је од учешћа на олимпијади морало да одустане 111 руских такмичара.

Терористички напад у Ници
Током прославе француског националног празника 14. јула, терориста веран Исламској држави улетео је камионом у масу окупљену на Променади Енглеза у Ници и убио 86 људи, а ранио 434 особе. После овог напада ванредно стање уведено после покоља од 15. новембра 2015. продужено је до краја јануара 2017. године.

Кнез Лазар – овде да ту и остане
На Видовдан, у северној Митровици, откривен је споменик кнезу Лазару изливен од 136 бронзаних комада, који левом руком показује ка Газиместану, а десном се ослања на мач. Ваљда погођен чињеницом да је на месту где је подигнут споменик стало све што је православна, европска цивилизација имала последњих 1000 година, Рамуш Харадинај је изјавио да је битка на Косову један од најважнијих датума у историји Косова и Балкана, те да би требало на Газиместану подићи споменик Албанцима страдалим у Косовском боју.  

АВГУСТ

Формирана влада
После три месеца од одржавања ванредних парламентарних избора формирана је Влада, као комбинација, како је изјавио мандатар Александар Вучић, искуства и вештине. У састав Владе ушло је осам нових лица, а дугачки експозе Вучић је посветио економским и привредним питањима, нагласивши да су најважнији приоритети нове владе очување стабилности државе и повећање животног стандарда грађана.

Обележавање „Олује” и дефиле усташа
Достојанствена државна манифестација поводом обележавања 21. годишњице „Олује“, Дана сећања на страдале и прогнане Србе из Хрватске 1995, одржана је у присуству државног врха Србије и Републике Српске, у београдском насељу Бусије. Код Цркве Светих Кирила и Методија у Бусијама пред 30.000 грађана патријарх Иринеј је служио парастос жртвама подсетивши присутне да су такву голготу у историји доживели само Јермени, Јевреји и Срби од усташа. У Книну пак на државној прослави „Олује“ текао је злослутни дефиле усташа, који су у директном ТВ преносу уз величање НДХ и званичног поздрава Ендехазије „За дом спремни“, уз безброј инцидената спалили заставу Србије. „Слава свим јунацима ’Олује’“, поручила је  председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић. Усташко пировање на прослави „Олује“ надовезало се на рехабилитацију Степинца, ослобађајућу пресуду убици српског народа Бранимиру Главашу, те подизању споменика хрватском имигранту и терористи Миру Барешићу, убици некадашњег југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића.

Штит на Еуфрату
Турска војска започела је 24. августа операцију „Штит на Еуфрату“ са циљем да створи безбедносни коридор на територији Сирије дуж границе са Турском. Од августа до децембра, према наводима Анкаре, у операцији је убијено више од хиљаду припадника Исламске државе и „ослобођено2 225 насеља, укључујући и Џарбулус и Дабик. Током ове операције, међутим, дошло је и до повремених сукоба са легалним сиријским снагама, укључујући и сиријски ваздушни напад на турске положаје у близини места Ал Баб 24. новембра у којем су убијена три турска војника, док их је десетак рањено.

Суд ослободио Милошевића
Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) у Хагу установио је да покојни председник Србије Слободан Милошевић, који је последњих пет година живота провео у хашкој тамници бранећи себе и Србију од оптужби за ратне злочине, није био одговоран за злочине почињене током рата у Босни од 1992. до 1995. године. Деценију после његове смрти судско веће Хашког трибунала у својој пресуди Радовану Караџићу једногласно је закључило да Слободан Милошевић није био део „заједничког злочиначког подухвата“ усмереног против Муслимана и Хрвата током рата у Босни, те је у тишини сахранило тај налаз на 1303. страници пресуде Караџићу која садржи 2590 страна.

Србија у злату
Србија је на 31. олимпијади постигла историјски успех, највећи до сада, освојивши укупно осам медаља – две златне, четири сребрне и две бронзане. Уз податак који можда представља светски рекорд, а подвиг је несумњиво: од 103 наших спортиста који су се такмичили у Рију, њих више од пола, 53, вратило се с медаљама. После повратка из Рио де Жанеира српски олимпијци дочекани су баш како су и заслужили: величанствено. На свечаном дочеку пред Скупштином Србије, преко 20 хиљада људи уз песму и скандирање сачекало је повратак наших олимпијаца.
Србији је по броју освојених медаља припало 32. место на свету; нимало лоше за државу која се, по броју становника, налази много ниже на ранг-листи, на 94. месту на свету.

СЕПТЕМБАР

Дан победе у РС
Референдумом на коме је за наставак прослављања 9. јануара као Дана Републике Српске гласало импозантних 99,81 одсто грађана, Република Српска је одбранила уставно уређење БиХ од даље ерозије коју изазивају одлуке Уставног суда БиХ. Одлука о референдуму је донета после одлуке Уставног суда БиХ да прогласи неуставном одредбу Закона о празницима којом је 9. јануар, дан на који је српски народ 1992. манифестовао своју сувереност, проглашен за Дан Републике. Референдумом грађани Српске су показали како се односе према  9. јануару, симболу међународно признате и ратом осведочене суверености РС.

Вартоломеј у Јасеновцу
У оквиру планиране посете Загребу и учешћа на конференцији о Холокаусту, патријарх васељенски и цариградски Вартоломеј посетио је Јасеновац где је са патријархом српским Иринејом, поводом обележавања 75 година од страдања Светих мученика јасеновачких, служио свету архијерејску литургију у Храму рођења Светог Јована Крститеља. Васељенски патријарх Вартоломеј рекао је да су древни српски православци и јасеновачки новомученици „хероји и свеци православља“.
„Будите под крошњом српских мученика, тог дрвета благословених Срба“, изјавио је цариградски патријарх и позвао православне Србе да иду путем својих очева, јунака и светаца.

Парламентарни избори у Русији
Партија Јединствена Русија, коју предводи руски премијер Дмитриј Медведев, извојевала је убедљиву победу на руским парламентарним изборима 18. септембра освојивши 343 од укупно 450 посланичких мандата. Поред Јединствене Русије у Думу су ушле и Комунистичка партија Генадија Зјуганова са 42 мандата, Либерално-демократска партија Владимира Жириновског са 39 посланичких места и Кремљу блиска Праведна Русија Сергеја Миронова са 23 мандата. Ниједна прозападна странка није успела да пређе цензус.

ОКТОБАР

Избори у знаку државног удара
Парламентарни избори у Црној Гори прошли су у знаку оптужби и оспоравања да је у изборној ноћи припреман атентат на шефа владе. Многи су оспоравали преврат, уз тврдње да је пласиран ради додатне мобилизације Ђукановићевог бирачког тела и поправљања резултата његове партије, али да је ипак некакав преврат спреман, далеко озбиљнији него што је о томе известила црногорска штампа, и да у њему има „елемената иностраности“ потврдио је премијер Александар Вучић ослањајући се на податке наших безбедносних служби.

Победа у Сребреници
Нешто што се сматрало готово немогућим – догодило се. Младен Грујичић, кандидат за градоначелника који је имао подршку свих српских странака, победио је на локалним изборима бошњачког кандидата и дотадашњег начелника општине Сребреница Ћамила Дураковића. Резултати локалних избора у БиХ означили су потпуни тријумф Милорада Додика.

Косовски ултиматум
Технички бриселски преговори о спровођењу споразума о телекомуникацијама између Београда и Приштине претворили су се у „тежак и озбиљан ултиматум“, односно „папир о којем нема преговора“, како је рекао премијер Александар Вучић. Споразум је потписан следећег месеца и њиме је, како је навео Марко Ђурић, сачувана комплетна имовина „Телекома Србије“. Овим споразумом Косово је добило свој позивни број.

Феномен Дутерте
Председник Филипина Родриго Дутерте, који је победио на председничким изборима 9. маја, а на дужност ступио 30. јуна, направио је политички заокрет своје земље ушавши у отворени сукоб са америчком администрацијом и усмеривши је на сарадњу са Русијом и Кином што је кулминирало 20. октобра посетом Пекингу током које је Дутерте отворено изјавио да жели дистанцу са Вашингтоном и приближавање Москви и Пекингу. Његову спољну политику највише карактеришу изјаве неретко окарактерисане као „неодмерене“ у односу на САД, али и на остатак „међународне заједнице“ која га критикује због сурове борбе против криминала на унутрашњем плану, а због чега је веома омиљен међу својим сународницима. Једна од последњих за њега карактеристичних изјава била је честитка у којој је филипинским криминалцима пожелео „срећан последњи Божић“.

Избор генералног секретара УН
Савет безбедности УН изабрао је 6. октобра Португалца Антонија Гутереша за новог генералног секретара светске организације. Гутереш је изабран пошто га је подржало 13 чланица Савета безбедности, док су две биле уздржане, а другопласирани је био кандидат Србије Вук Јеремић са освојених осам позитивних гласова, пет негативних и два неутрална.

Рат у Јемену
Рат у Јемену, који се води између хуситских побуњеника и присталица свргнутог председника Мансура Хадија, којег подржава међународна коалиција предвођена Саудијском Арабијом, настављен је и у 2016. години у знаку честих саудијских грешака и напада на цивилно становништво. Од марта 2015. живот је изгубило скоро седам хиљада људи, док их је рањено више од 35.000. Највише жртава страдало је управо од саудијских ваздушних удара. Један од најгорих био је напад на сахрану у Сани у којој је 8. октобра убијено више од 150 цивила.

Офанзива на Мосул
Ирачке снаге, у сарадњи са курдским борцима и САД, започеле су 17. октобра операцију ослобађања Мосула од Исламске државе. Иако је било предвиђено да здружене снаге протерају терористе муњевитом акцијом, операција се одужила и Вашингтон је крајем новембра саопштио да ће за потпуно ослобађање града бити потребно још неколико месеци. Операција у Мосулу изазвала је контроверзе на међународној сцени, јер је Запад оптуживао Сирију и Русију за „варварство“ у операцијама за ослобођење Алепа, док се, истовремено, њихова операција у Ираку претворила у „средњовековну кланицу у којој масовно страда цивилно становништво“. За разлику од збивања у Алепу, ситуација у Мосулу је у медијском мраку и информације о томе шта се збиља тамо дешава су реткост.

Споразум о „Турском току“
Председници Русије и Турске Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган потписали су 10. октобра у Истанбулу споразум о гасоводу „Турски ток“, што је круна помирења две земље након кризе проузроковане турским обарањем руског бомбардера изнад Сирије. Споразум подразумева изградњу два крака магистралног гасовода по дну Црног мора, капацитета од по 15,75 милијарди кубних метара гаса. Један крак је намењен за испоруку гаса непосредно на турско тржиште, а други за испоруку гаса транзитом преко Турске у европске земље.

НОВЕМБАР

Правна заштита хашке „истине“
Србија је усвојила Закон о изменама и допунама Кривичног законика којим је прописана казна затвора од шест месеци до пет година за онога ко јавно одобрава, негира или умањује геноцид, злочин против човечности или ратне злочине.
Овим противуставним законом укинута је слобода научног и новинарског рада будући да ће тужиоци против свих оних који буду јавно оповргавали хашку „пресуђену ствар“ о наводних 7.000–8.000 убијених муслимана у Сребреници, моћи да подигну оптужнице. Но слобода говора биће ограничена само на изражавање сумње везане за западну верзију догађаја у Сребреници, али не и за одобравање НАТО агресије.

Вежба „Словенско братство“
Трилатерална војна вежба у којој су учествовали припадници војске Русије, Белорусије и Србије почела је на аеродромима и полигонима Војске Србије, а коначна реализација вежбе одржана је на аеродрому Ковин и полигону Пасуљанске ливаде. Вежба „Словенско братство 2016“ представља наставак сарадње Ваздушно-десантних јединица оружаних снага Руске Федерације и Специјалне бригаде Војске Србије започете извођењем вежбе СРЕМ 2014, такође реализоване у Србији.

Трампов тријумф
Председнички кандидат Републиканске странке Доналд Трамп извојевао је 8. новембра победу над ривалком из редова демократа Хилари Клинтон упркос свим предвиђањима и препрекама. Његов успех озваничен је 19. децембра када је електорски колеџ подржао његов избор доделивши му 304 гласова, 34 више од неопходних 270. Трамп ће на функцију 45. председника САД званично ступити 20. јануара. Трампу, који је своју кампању за председника САД започео 16. јуна 2015, мало ко је предвиђао победу. На свом путу прво је прегазио естаблишмент Републиканске странке која га је невољно кандидовала крајем јула 2016, пошто је убедљиво победио на унутарстраначким изборима, а потом и свеукупан амерички естаблишмент, који се оштро противио могућности да овај човек постане председник САД. Његова победа изазвала је дубоке поделе у америчком друштву и талас демонстрација широм земље, које би требало да кулминирају на протестима заказаним за дан инаугурације. После брегзита, ово је био други снажан и неочекиван ударац за светски поредак.

Опомена Вучићу
У близини родитељске куће премијера Александра Вучића, у Јајинцима, надомак Београда, пронађен је сандук са ручним ракетним бацачем, бомбама и муницијом. Ово оружје отворило је питање ко би желео да угрози живот Александра Вучића, и навело озбиљне аналитичаре да се запитају да ли је ово последња претња.

Српска помоћ Сирији
Са аеродрома „Константин Велики“ у Нишу одлетео је руски транспортни авион „Иљушин“ са хуманитарном помоћи коју је сакупила Србија за становнике Алепа. Помоћ је испратио и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин.

Победе проруских кандидата
Неочекивани изборни резултати, карактеристични за читаву 2016. годину, настављени су после Трамповог успеха 13. новембра победама проруских кандидата Румена Радева и Игора Додона на председничким изборима у Бугарској, односно Молдавији. Радев, који се током кампање залагао за поновно зближавање Бугарске са традиционалним савезником Русијом, у другом кругу је са 59,4 одсто гласова поразио Цецку Цачеву, кандидаткињу владајуће прозападне странке ГЕРБ и председницу парламента. Додон, који се, такође залаже за зближавање са Русијом, али и федерализацију Молдавије као модел за мирну реинтеграцију одметнутог Придњестровља, победио је са 52,1 одсто гласова кандидаткињу либералне Партије за акцију и солидарност Мају Санду.

Ослобађање Алепа
Сиријска армија отпочела је 15. новембра операције за коначно ослобађање Алепа од терориста које су званично окончане 22. децембра, када је сиријска војска објавила да има пуну контролу над градом и када је Црвени крст саопштио да је окончана евакуација оних који су „желели да оду“, односно преосталих терористичких бораца и њихових породица. Ослобађање Алепа је најзначајнија победа сиријске војске у рату који траје од 2011. и сматра се прекретницом у сукобу, а неретко је поређен и са Стаљинградом из Другог светског рата. Западне земље овај тренутак су дочекале са тугом и наставиле су с оптужбама за ратне злочине на рачун Русије и Сирије.

ДЕЦЕМБАР

Лавров у Београду
Истог дана када су се француски председник Франсоа Оланд и немачка премијерка Ангела Меркел договорили о наставку ЕУ санкција, у Србију је стигао руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Он је боравио у билатералној посети Србији, током које је разговарао са највишим српским званичницима и присуствовао састанку Савета министара Организације за црноморску економску сарадњу. Председник Србије Томислав Николић је Лаврову уручио Орден српске заставе првог степена. Руски министар је изјавио да одликовање за њега представља велику част, као и за Министарство спољних послова Русије.

Избори у Македонији
Захваљујући разлици од 15 хиљада гласова владајућа ВМРО-ДПМНЕ дугогодишњег премијера Николе Груевског, на превременим парламентарним изборима у Македонији, освојила је два мандата више у односу на опозициону СДСМ. Иако су изборе и власт и опозиција оценили као референдумско изјашњавање о судбини земље, политички рат између две главне партије је настављен.

Референдум у Италији
Грађани Италије одбацили су 4. децембра на референдуму уставне реформе које је предлагао премијер Матео Ренци чији је циљ био јачање централне власти и радикална промена парламента кроз ограничење моћи Сената. Референдум, који су многи сматрали судбинским, поделио је друштво – на владу и странке левог центра, уз банке и индустријалце, који тврде да би реформе помогле у модернизацији земље, и опозицију предвођену Покретом пет звезда, који упозоравају да би уставне промене угрозиле демократију јер би превелика моћ била концентрисана у канцеларији премијера. После неуспеха Ренци је поднео оставку.

Одлазак музичких легенди
Годину 2016. обележила је и смрт изненађујуће много легендарних музичара. Први је свет у 69. години 10. јануара напустио „краљ уметничких трансформација“ Дејвид Боуви, који се уметношћу, пре свега музичком, али и другим њеним облицима бавио пуне 52 године, практично допоследњег дана. Ништа мање значајан у музичком свету Роџерс Нелсон, познатији под уметничким именом Принс, умро је 21. априла у 57. години, а затим и „старац“ Леонард Коен, који је преминуо 7. новембра у 82. години живота. На дан католичког Божића, што је врло симболично јер му је једна од најчувенијих песама била „Last Christmas“ (Последњи Божић), умро је и 53 године стар Џорџ Мајкл. Свет су у 2016. напустили и чувени италијански писац и мислилац Умберто Еко, легендарни амерички боксер Мухамед Али и истакнути израелски политичар, добитник Нобелове Награде за мир Шимон Перес.

Смрт револуционарног симбола
Лидер Кубанске револуције, једна од најзначајнијих личности 20. века и историје уопште, Фидел Кастро умро је у свом дому у Хавани 25. новембра и сахрањен је 4. децембра. Човек који је читав живот посветио борби за равноправност људи и слободу, свој револуционарни пут започео је непосредно по завршетку школовања 1952. планирајући да се кандидује на изборима које је генерал Фулгенцио Батиста отказао после државног удара. Схвативши да је парламентарни живот постао немогућ и да се за своје идеале мора борити с пушком у руци, Кастро је са групом следбеника отпочео револуцију 1953. неуспелим нападом на касарну Монкада. Пошто је поразио Батисту, на власт долази 1959. године и на њој остаје до 2008, када место председника препушта свом млађем брату и саборцу Раулу. Иако се повукао из активног бављења политиком, Кастро је до последњег дана задржао утицај на светском нивоу не само изношењем ставова о бројним светским питањима него и деловањем у бројним кључним догађајима као што је сусрет патријарха руског и папе.

Руски мигови на српском небу
Русија је Србији спремила озбиљан пакет наоружања. Као подршку, поклања Србији шест авиона Миг-29, при чему ће нас све три фазе модернизације коштати између 180 и 230 милиона евра, епилог је састанка српског премијера Александра Вучића са руским министром одбране Сергејем Шојгуом.
[/restrict]