GODINA VELIKIH PROMENA

Pečat godine: Šta je obeležilo 2016?

Pad Berlinskog zida 1989. godine u potonjim je interpretacijama opisan kao simbol geopolitičke promene koja se tada dogodila, rezultujući uspostavljanjem Novog svetskog poretka američke globalne hegemonije. Taj svet, nesputane moći Sjedinjenih Američkih Država i globalne neoliberalne elite, ruši se pred našim očima, a godina koja je za nama obilovala je simboličkim pandanima rušenja Berlinskog zida, od bregzita u Velikoj Britaniji, preko dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, do oslobađanja Alepa u Siriji i uspostavljanja nove ravnoteže snaga na Bliskom istoku u kome Rusija igra ključnu ulogu. Upravo ovi događaji 2016. čine godinom velikih globalnih promena. Srbija ju je preživela bez znatnijih unutrašnjih potresa, i sada je pred njom zadatak da tekuću promenu globalnog odnosa snaga ne prespava kao što je – kako se često, i ne sasvim tačno ističe – prespavala pad Berlinskog zida. Tim više što ova promena može da bude u našu korist, samo ako budemo umeli da je iskoristimo...
[restrict]

JANUAR

Rogozin u Beogradu
Nova 2016. godina u Srbiji je politički započela višednevnom posetom Dmitrija Rogozina, potpredsednika ruske vlade zaduženog za vojnu industriju.
Najupečatljiviji momenat Rogozinove posete dogodio se na pres-konferenciji koju je održao s premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, kada mu je pred novinarima uručio maketu ruskog raketnog sistema S-300, uz propratno objašnjenje: „Da je Beograd imao takav ’poklon’ pre 17 godina, sada ne bi imao srušene zgrade. To je sigurno. Sistem S-300 ima ne samo fizičko dejstvo na neprijatelja već i snažan psihološki efekat…“
Mnogo značajnije je, međutim, što je ovom Rogozinovom posetom započeta konkretizacija dogovora o opremanju srpske vojske ruskim naoružanjem – potpredsednik ruske vlade tada je i javno potvrdio da je od svojih srpskih sagovornika dobio spisak želja kada je o naoružanju i vojnoj opremi reč – koji je počeo i da se operacionalizuje kasnije tokom godine. „Saradnja Srbije i Rusije dublja je i obuhvatnija nego što je bila poodavno, i sve je dublja i sveobuhvatnija. I to se našim zapadnim prijateljima, koji Rusiju drže pod sankcijama i na nišanu svog antiraketnog štita, nimalo ne dopada“, komentarisao je tada „Pečat“.

Presuda Oliveru Ivanoviću
Euleksovo sudsko veće u Kosovskoj Mitrovici, dve godine posle iznenadnog hapšenja, osudilo je Olivera Ivanovića, lidera Građanske inicijative SDP, na devet godina zatvora zbog navodnog ratnog zločina nad Albancima 1999. godine.
Na ovu, prvostepenu presudu Ivanovićeva odbrana je uložila žalbu Apelacionom sudu u Prištini, koji svoju konačnu presudu još nije doneo.

Zlato za vaterpoliste
Na Evropskom prvenstvu u vaterpolu, održanom u Beogradu, reprezentacija Srbije osvojila je treću uzastopnu zlatnu medalju. U finalu, održanom u „Kombank areni“ pred rekordnim brojem gledalaca, Srbija je pobedila Crnu Goru (10:8), a Evropska plivačka federacija (LEN) je za najkorisnijeg igrača turnira proglasila našeg reprezentativca Andriju Prlainovića.
Bronzanu medalju osvojila je Mađarska.

Nuklearne probe Pjongjanga
severna Koreja izvršila je 6. januara još jednu probu nuklearnog oružja, za koju tvrdi da je bila detonacija hidrogenske bombe. Devet meseci kasnije, 9. septembra, ponovili su eksperiment i detonirali do tada najjaču nuklearnu napravu u svojoj istoriji. Ovaj, peti po redu nuklearni test, izazvao je potres jačine 5,3 stepena Rihterove skale. Severna Koreja je izvršila prvu nuklearnu probu 2006, detoniravši bombu snage jedan kiloton. Bomba aktivirana deset godina kasnije, u septembru 2016, imala je jačinu 30 kilotona, dva puta više od bombe bačene na Hirošimu 1945. godine.

SSP sa Kosovom
Evropski parlament ratifikovao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Kosovom, čime je ovaj ugovor između samoproglašene države i Evropske unije i formalno stupio na snagu. Kosovski ministar za evropske integracije Bekim Čolaku ocenio je da će SSP uticati na „ubrzavanje sna o učlanjenju Kosova u Evropsku uniju“, premda treba dodati i da Kosovo ovim dokumentom nije tretirano kao sve ostale države koje su ga potpisale, već sa zvezdicom i propratnom fusnotom u kojoj se govori o Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Seksualni napadi u Nemačkoj
Nemačka je u 2016. godinu ušla s ukusom gorčine pošto se pojavila vest da su grupe mladića „arapskog izgleda“ seksualno napadale i pljačkale žene u Kelnu i još nekim nemačkim gradovima tokom novogodišnje noći. Najveći skandal, u stvari, izbio je zbog toga što su mediji ovo objavili tek nekoliko dana nakon događaja, kada je već postalo jasno da incident neće moći da se zataška. Zahvaljujući lavini pokrenutoj ovim saznanjem, otkrilo se da su se slični incidenti događali širom Evrope dugi niz godina, ali da su vešto prikrivani od očiju javnosti.

Pogubljenje šiitskog šeiha
Vlasti Saudijske Arabije pogubile su 2. januara uglednog šiitskog šeiha Nimra el Nimra i još 46 ljudi osuđenih za terorizam, što je izazvalo ozbiljne proteste šiitske zajednice širom Bliskog istoka koji kulminiraju paljenjem saudijske ambasade u Teheranu. Dan kasnije Arabija, Bahrein i Sudan prekidaju diplomatske odnose s Iranom.

Epidemija zika virusa
Krajem januara dvadeset država u Americi i deset u Africi, Aziji i Pacifiku izveštavaju o slučajevima infekcije virusom zika koji se širi ubodom komaraca. Epicentar epidemije su Brazil (3.893 slučaja, od čega 49 sa smrtnim ishodom), Kolumbija i Panama. Virus napada nervni sistem pacijenata, a smatra se odgovornim i za deformitete kod novorođenčadi, pre svega za mikrocefaliju, zbog čega se stanovništvo ovih zemalja poziva na „kontrolu rađanja“.

FEBRUAR

Sastanak patrijarha ruskog i pape
Prvi put od raskola 1054, na Kubi su se 12. februara sastali poglavari Ruske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve. Patrijarh Kiril i papa Francisko potpisali su, nakon dvočasovnog sastanka, zajedničku deklaraciju u kojoj su posebnu pažnju posvetili izbegličkoj krizi, ali i sukobima u Ukrajini i raskolu među pravoslavnim vernicima u toj zemlji koji „treba da bude prevaziđen na osnovu kanonskih normi“, a ne unijaćenjem.

Pogibija srpskih diplomata
U američkom vazdušnom napadu na logor Islamske države u libijskom gradu Sabarti 19. februara ubijeno je dvoje srpskih diplomata otetih u novembru 2015. Pentagon je zvanično izrazio sumnju da su službenici ambasade Srbije u Libiji Slađana Stanković i Jovica Stepić ubijeni u vazdušnom napadu.

Smenjen Gašić
Dva meseca pošto je izgovorio nepristojan komentar na račun novinarke B92 („Što volim ove novinarke koje ovako lako kleknu“), u Skupštini Srbije smenjen je ministar odbrane Bratislav Gašić.
„Svako ko ženi kaže da klekne – tera je suštinski u sigurnu kuću, čak iako nije imao nikakvu sličnu nameru, a znam da Bratislav Gašić ne samo da nije imao nikakvu sličnu nameru već mu to nije bilo ni nakraj pameti. Bez obzira na to, Bratislav Gašić je, po mom mišljenju, upravo to uradio“, obrazložio je premijer Vučić motive za razrešenje svog bliskog saradnika.

Skot u Srbiji
U Srbiju je stigao novi američki ambasador u našoj zemlji Kajl Skot, koga su pojedini ovdašnji mediji, pošto su dobili takvu instrukciju iz američke ambasade, odmila počeli da zovu Skat.
Reč je o diplomati koji je tokom svoje karijere već službovao na Balkanu, i to u vreme kada su na ovom poluostrvu Sjedinjene Američke Države bile naročito aktivne – u Hrvatskoj u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka, u Mađarskoj od 1999. do 2003, dakle, uključujući i period u kome je iz ambasade SAD u Budimpešti aktivno pripreman 5. oktobar – a pažnje je vredan i podatak, otkriven u „Vikiliksovim“ depešama američke diplomatije, da je tokom svog službovanja Skot bio zadužen za osetljivu i poverljivu dužnost određivanja stepena tajnosti depeša koje su odašiljane u Vašington, što znači da je imao ovlašćenje da rukuje najtajnijim i najstrože čuvanim dokumentima kojima vrlo ograničen krug ljudi ima pristup. Na poziciju ambasadora u Beogradu, inače, došao je s mesta izaslanika Stejt departmenta u nemačkom „Maršal fondu“, koji je finansijer brojnih ovdašnjih nevladinih organizacija i nezavisnih medija.

Novi NATO sporazum
Skupština Srbije je, sa samo jednim glasom protiv (Milana Petrića, poslanika Srpske narodne partije), usvojila još jedan sporazum sa NATO-om, Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije NATO za podršku i nabavku (NSPO) o saradnji u oblasti logističke podrške.
Zahvaljujući ovom sporazumu, kako je „Pečat“ pisao, „NATO će u Srbiji sprovoditi sopstvenu kontraobaveštajnu zaštitu, i to sa odobrenjem Srbije, i to u okviru srpskih tajnih službi“.
Zbog produbljivanja saradnje Srbije i NATO-a u Beogradu je, u organizaciji „Zavetnika“, održan veliki protest na kome se, prema procenama, okupilo oko 10.000 ljudi.

Predsednik Tači
Hašim Tači, zvani „Zmija“, izabran je za novog predsednika Kosova uprkos pokušajima tamošnje opozicije da spreči njegov izbor i nasilnim demonstracijama koje su se tokom glasanja u Skupštini Kosova odvijale pred zgradom parlamenta.
Iako poslanici „Srpske liste“ nisu glasali za Tačija – nisu glasali ni protiv njega – samim svojim prisustvom na sednici obezbedili su kvorum a time, praktično, i izbor Hašima Tačija za predsednika Kosova.

MART

Zatvaranje balkanske rute
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da se zatvara takozvana balkanska migrantska ruta kojom je do tog trenutka preko Srbije, na putu ka centralnoj i zapadnoj Evropi, prešlo više od milion bliskoistočnih migranata. Zatvaranje rute usledilo je posle odluke Slovenije da više ne prima migrante bez validnih viza i pasoša. „Imajući u vidu novi režim koji je primenila članica Evropske unije, Srbija ne može dozvoliti da postane sabirni centar za izbeglice, tako da će sve mere usaglašavati sa Evropskom unijom i recipročno ih primenjivati na svojim južnim i istočnim granicama, prema Makedoniji i Bugarskoj“, saopštio je MUP.

Nikolić kod Putina
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić boravio je u dvodnevnoj poseti Moskvi, tokom koje se sastao i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Nikolić je, tokom razgovora, svom ruskom kolegi zahvalio na podršci koju je Rusija pružila Srbiji vetom na britansku rezoluciju u Savetu bezbednosti o Srebrenici i sprečavanjem ulaska Kosova u Unesko, a dvojica predsednika saglasila su se i da „Srbija treba da zadrži vojnu neutralnost“.

Poseta Obame Kubi
Predsednik SAD Barak Obama postao je 20. marta prvi predsednik ove zemlje koji je posetio Havanu u poslednjih skoro 90 godina. Tokom trodnevne posete Obama se susreo sa kubanskim liderom Raulom Kastrom i izjavio da bi sada dve zemlje mogle da „zakopaju“ neprijateljstva započeta nakon Kubanske revolucije šezdesetih godina prošlog veka i založio se i za veće političke i medijske slobode na tom karipskom ostrvu. Posetu je obeležilo i odbijanje kubanskog lidera da prihvati Obamin zagrljaj i njegovo sklanjanje Obamine ruke sa svog ramena.

Presuda Radovanu Karadžiću
Haški tribunal osudio je (u prvom stepenu) bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na 40 godina zatvora zbog navodnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Presuda je – i to zasigurno nije bilo slučajno – izrečena 24. marta, na godišnjicu početka NATO agresije na Srbiju.
Predvidljivo, presudu Radovanu Karadžiću neprijatelji Republike Srpske iskoristili su da bi uputili uvijene ili sasvim otvorene pozive da Republika Srpska bude ukinuta. Nasuprot tome, iz Banjaluke i, što je kudikamo važnije, iz zvaničnog Beograda usledile su reakcije kojima je naglašena puna podrška Republici Srpskoj i dejtonskom poretku BiH.
I Rusija je na Karadžićevu presudu reagovala kritikom, ocenjujući je kao „jednu u seriji izuzetno oštrih presuda protiv Srba, donetih naspram oslobađajućih presuda ostalim učesnicima u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, poput Ante Gotovine, Ramuša Haradinaja i Nasera Orića“, dodajući i da je „čudan dan“ izabran za njeno izricanje (dan početka NATO agresije što je „zločin koji je Tribunal odbio da istraži“) i da ovaj sud „nastavlja da izgrađuje mit o srpskom narodu kao jedinom krivcu“.

Povlačenje Rusije iz Sirije
Predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je 14. marta da su ruske snage ostvarile većinu ciljeva zbog kojih su bile poslate u Siriju i da će najveći deo njih biti povučen. Uprkos ovome dejstva ruske avijacije su nastavljena, a sredinom novembra ruske snage ojačane su pomorskom borbenom grupom koju predvodi nosač aviona „Admiral Kuznjecov“.

Slobodan čovek
Vojislav Šešelj je nakon izricanja ove presude slobodan čovek, saopštio je predsedavajući sudskog veća Haškog tribunala, francuski sudija Žan-Klod Antoneti odluku da lider Srpske radikalne stranke bude oslobođen po svim tačkama optužnice.
Šešelj je izricanje presude dočekao na (privremenoj) slobodi, na koju je pušten 12. novembra 2014, a ishod svoje haške epopeje – koja je započela njegovim dobrovoljnim odlaskom u Hag još 24. februara 2003. godine – prokomentarisao je podsećanjem da se i dalje zalaže za Veliku Srbiju, ali i da je presuda očekivana, jer „razbio sam im sve lažne svedoke, i sve falsifikovane dokaze razobličio“.
Treba dodati, ipak, da ovaj ishod nije i sasvim konačan. Tužilaštvo je, naime, uložilo žalbu na prvostepenu presudu, i konačna se tek očekuje.

Teroristički napadi u Briselu
Prestonicu Belgije i Evropske unije uzdrmale su 22. marta dve snažne eksplozije na međunarodnom aerodromu „Zaventem“ i u metro stanici Malbek, koja se nalazi u blizini evropskih institucija. U eksplozijama, za koje je odgovornost preuzela Islamska država, ubijeno je 38 ljudi, dok ih je više od 300 ranjeno. Iza napada stajala je ista teroristička ćelija koja je organizovala i smrtonosne napade u Parizu novembra 2015. godine.

Oslobođenje Palmire
Sirijske snage uspele su da 27. marta oslobode antički grad Palmiru od snaga Islamske države. Tokom jednogodišnje brutalne okupacije bisera antičke kulture, islamistički teroristi počinili su u ovom gradu brojna zverstva, uključujući i uništenje mnogih drevnih spomenika koje je Unesko proglasio svetskim kulturnim nasleđem.

APRIL

Kinezi u Smederevu
Spasena je Železara Smederevo. Vlada Srbije i kineska kompanija „Hestil“, najveći proizvođač čelika u Aziji čiji su prihodi u 2015. godini iznosili 43,7 milijardi dolara, potpisali su kupoprodajni ugovor za Železaru Smederevo po ceni od 46 miliona evra. „Hestil“ se, što je još značajnije, ugovorom obavezao na kupovinu svih delova smederevske Železare, te na dodatno ulaganje od najmanje 300 miliona evra, kao i da će zadržati svih 5.000 radnika smederevske fabrike kojoj je, posle povlačenja američkog „Ju-es stila“ i zahteva Evropske unije da se ukinu državne subvencije, pretilo zatvaranje.

Rušenje u Savamali
U postizbornoj noći 24. na 25. april, dok su oči javnosti bile uperene u Republičku izbornu komisiju, nepoznate osobe s fantomkama na glavama i palicama u rukama izvršile su prepad na deo Savamale na kome će se graditi Beograd na vodi i protivpravno lišile slobode noćnog čuvara u jednoj od firmi u Hercegovačkoj ulici i nekolicinu slučajnih prolaznika, posle čega su bageri porušili niz tamošnjih objekata. Dok je trajalo rušenje, nisu reagovale ni policija ni komunalna policija. Ko je rušio u Savamali? Benevolentan odnos policije i komunalne policije i inspekcijskih službi, i još benevolentniji odnos gradskih čelnika kada se saznalo šta se dogodilo tokom noći, sumnju su odmah – i logično – usmerili na nekoga iz vlasti, što će kasnije javno priznati i premijer Vučić. Istraga ovog slučaja, međutim, i dalje traje, a zvanično osumnjičenih još nema.

Kriza u Makedoniji
abolicijom svih političara umešanih u aferu prisluškivanih razgovora, koju je 12. aprila proglasio predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, obnovljena je politička kriza u ovoj zemlji. Opozicija predvođena liderom Socijaldemokratske unije Makedonije Zoranom Zaevom zahteva ostavku vlade koju predvodi VMRO-DPMNE premijera Nikole Gruevskog. Iako je 27. maja Ivanov poništio aboliciju, protesti opozicije nazvani Šarena revolucija su nastavljeni. Usled političke krize, 11. decembra održani su vanredni parlamentarni izbori u ovoj zemlji, na kojima su dve vodeće stranke ostvarile gotovo ravnomerne rezultate (VMRO-DPMNE 51 mandat, SDSM 49 mandata), tako da će o tome ko će formirati vladu odlučivati albanske stranke.

Izbori u Srbiji
U Srbiji su 24. aprila održani vanredni parlamentarni i redovni pokrajinski i lokalni izbori.
Ubedljivo najviše glasova osvojila je lista koju je predvodila Srpska napredna stranka, osvojivši oko 90.000 glasova više nego na izborima održanim dve godine ranije, odnosno preko četvrt miliona glasova više od svih ostalih koji su uspeli da pređu cenzus zajedno. Ipak, zato što je cenzus od pet odsto prešlo više lista nego 2014, SNS i partneri osvojili su mnogo manje poslaničkih mesta u novom sazivu Skupštine Srbije, 131 umesto 158.
U parlament su ušli i SPS sa Jedinstvenom Srbijom (10,95 odsto glasova, 29 poslanika), Srpska radikalna stranka (8,1 odsto, 22 poslanika), Demokratska stranka i „Dosta je bilo“ (po 6,02 odsto glasova, odnosno 16 poslanika), kao i koalicije DSS/Dveri i Čeda/Boris/Čanak (tik iznad cenzusa, po 13 poslaničkih mesta) i liste manjinskih stranaka.
Na aprilskim izborima kao da je konačno presuđeno nosiocima tekovina 5. oktobra. Tada poražene snage, SPS, SRS i SNS koji je u međuvremenu nastao iz SRS-a, zajedno su osvojile više od dve trećine glasova srpskih birača, preko 67 odsto.
SNS je u Vojvodini trijumfovao ubedljivije nego što mu se predviđalo – osvojio je skoro 45 odsto glasova i 63 od 120 poslaničkih mandata u pokrajinskom parlamentu, dok je (dotad vladajući) DS potučen ubedljivo – demokratama je pripalo svega 7,24 odsto glasova.
Izbore je obeležio i upad predstavnika opozicije (izuzev radikala) u Republičku izbornu komisiju tokom izborne noći, kome je pak prethodila tajna poseta američkog ambasadora Kajla Skota Demokratskoj stranci. Nekoliko dana kasnije, zbog tvrdnji o izbornoj krađi koje kasnije nisu dokazane, niti je posle iko na njima nastavio da insistira, održan je i zajednički protest demokratske opozicije Srbije u kome su učestvovali i LDP i „Dveri“ i Demokratska stranka i (tadašnji) vrh Demokratske stanke Srbije…

Panamski papiri
Objavljivanjem 11,5 miliona dokumenata panamske advokatske firme „Mosak Fonseka“ 3. aprila započeta je afera „Panamski papiri“ u okviru koje je otkriveno kako su brojni svetski bogataši skrivali svoje bogatstvo, prali novac i izbegavali poreze. Iako je afera pogodila mnoge bivše i sadašnje državnike, poslovne ljude i sportiste, medijski fokus bio je na ruskim državljanima, posebno onim bliskim predsedniku Vladimiru Putinu.

MAJ

Patkica
Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ održala je prvo u nizu protestnih okupljanja zbog noćnog rušenja u Savamali. Povremeni protesti od tada su nastavljeni, ali se energija u međuvremenu ispumpala, čemu su možda doprinela i saznanja da je žuta patkica, kao simbol protesta, uvezena iz inostranstva, baš kao i novac za organizaciju ovih protesta.

Crna Gora u NATO
U Briselu je 19. maja potpisan Protokol o pristupanju Crne Gore NATO-u koji, da bi stupio na snagu, treba da ratifikuju sve članice Alijanse. Gotovo izvestan ulazak najmanje balkanske države u NATO, doživeo je, međutim, 15. decembra kopernikanski obrt kada je američki Senat odbio ratifikaciju Protokola. Pretpostavlja se da bi razlog za ovo mogao biti negativan stav novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa prema NATO, kao i želja dolazeće administracije da uspostavi partnerski odnos sa Rusijom koja je „nezadovoljna“ inicijativom da se Crna Gora pridruži Alijansi.

Miting i kontramiting u Banjaluci
Republika Srpska izbegla je opasnost unutrašnjeg sukoba. Mitinzi, koje su u Banjaluci paralelno organizovali opozicija („Oslobodimo Srpsku“) i aktuelna vlast na čelu s predsednikom Srpske Miloradom Dodikom („Srcem za Srpsku. Stop izdaji“), okončani su mirno i bez incidenata. „Ovakav ishod znači da smo dobili bitku protiv svih onih koji nam žele da izgubimo rat“, komentarisao je „Pečat“ konačni rezultat mitinga i kontramitinga kojima su prethodili (uzaludni) pozivi patrijarha srpskog Irineja upućeni opoziciji da odustane od protesta, i upozorenja srpskog državnog vrha o informacijama da „može doći do nemira“, te da bi „budućnost i opstanak Republike Srpske bili dovedeni u pitanje bilo kakvim sukobima ili fizičkim obračunima“. Dramatična situacija, na kraju, okončana je na najbolji mogući način.

Kosovo u UEFA
Preglasavanjem i direktnim kršenjem sopstvenog statuta, Evropska fudbalska unija (UEFA) primila je Fudbalski savez Kosova u svoje punopravno članstvo.
Za odluku o prijemu Kosova u UEFA – za šta je bila dovoljna prosta većina glasova – na tajnom glasanju je glasalo 28 članica, 24 su bile protiv, dok su dva glasa bila nevažeća.
Kosovo je postalo 55. član UEFA iako član 5, stav 1 Statuta UEFA eksplicitno navodi da je članstvo u Ujedinjenim nacijama neophodan uslov za članstvo u ovoj fudbalskoj organizaciji: „Članstvo u UEFA otvoreno je za nacionalne fudbalske saveze koji se nalaze na evropskom kontinentu, u državi koja je priznata od strane Ujedinjenih nacija kao nezavisna država.“
Glasanju i preglasavanju, inače, prethodio je (propali) pokušaj da se ovaj član Statuta UEFA izmeni, što će reći da je naša južna pokrajina u evropsku fudbalsku asocijaciju ugurana čistim (para)pravnim nasiljem.

Putinova poseta Svetoj Gori
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 28. maja, povodom hiljadugodišnjice prisustva ruskog monaštva na Svetoj Gori, posetio Aton, gde su ga članovi Svetog kitona (vrhovnog organa samouprave Atona) postavili da sedi na prestolu koji je ranije bio rezervisam isključivo za vizantijske careve.

Predsednički izbori u Austriji
Posle tesne pobede kandidata Zelenih Aleksandera van der Belena nad kandidatom Slobodarske partije Norbertom Hoferom (50,3:49,7 posto) u drugom krugu predsedničkih izbora u Austriji 22. maja, pojavile su se sumnje u regularnost izbornog procesa, pa je Ustavni sud 1. jula odlučio da izbore poništi. Na ponovljenom glasanju održanom 4. decembra pobedu je opet odneo Van der Belen, ovoga puta ubedljivije, rezultatom 53,8:46,2 odsto.

JUN

Noletov Rolan Garos
Pobedom nad Endijem Marijem u finalu, Novak Đoković je osvojio poslednji grend slem trofej koji mu je nedostajao, pariski Rolan Garos. U tom momentu sve četiri velike titule (Melburn, Pariz, London i Njujork) nalazile su se u rukama našeg tenisera, čime je on postao prvi igrač u tzv. open eri tenisa kome je to uspelo.
U drugom delu godine, nažalost, sreća se okrenula protiv Đokovića, i one je sezonu završio na drugom mestu na ATP listi, iza Britanca Marija.

Si Đinping u Beogradu
Uz počasnu paljbu topova, u Beogradu je dočekan predsedik Kine Si Đinping. Kineska i srpska delegacija potpisale su 22 međudržavna sporazuma, među njima i izjavu predsednika Sija i Nikolića o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva Srbije i Kine kojom se Srbija dodatno pozicionirala u kineskom megaprojektu „Jedan pojas – jedan put“.

Ruski helikopteri
Rusko-srpska vojna saradnja, o kojoj se govorilo od početka 2016. godine, počela je da dobija i konkretnu formu. U Beograd su stigla dva ruska transportna helikoptera Mi-17, što je prva takva nabavka za našu vojsku posle čak 36 godina. Kupovinom ova dva helikoptera naši kapaciteti uvećani su skoro duplo, budući da je do tada Vojska Srbije imala na raspolaganju samo jedan helikopter Mi-17 i dva upotrebljiva Mi-8.

BREGZIT
Na referendumu o članstvu Velike Britanije u Evropskoj uniji 23. juna većina od gotovo 52 posto građana odlučila se za napuštanje evropskog bloka. Po objavljivanju rezultata, premijer Dejvid Kameron podneo je ostavku, a u Dauning stritu 10 ga je zamenila Tereza Mej. Prema regulativama EU, Britanija bi iz bloka trebalo da izađe do marta 2019. godine. Rezultati ovog referenduma izazvali su tektonske poremećaje u čitavoj EU, ali i šire, uz najave brojnih političara iz drugih država da bi, u slučaju dolaska na vlast, krenuli putem Londona.

Teroristički napadi u Turskoj
Tursku su tokom 2016. potresli brojni teroristički napadi među kojima je najsmrtonosniji bio atak na istanbulski aerodrom 28. juna u kojem je poginulo 42, a ranjeno 239 ljudi. Drugi veliki napad odigrao se 10. decembra u Istanbulu, nedaleko od fudbalskog stadiona nakon utakmice, i u njemu je ubijeno 38 ljudi, najvećim delom policajaca, dok ih je 166 ranjeno. Odgovornost za terorizam u Turskoj na smenu su preuzimali kurdski separatisti i Islamska država čiji je pristalica 20. decembra ubio i ruskog ambasadora u ovoj zemlji Andreja Karlova.

Kuda ide svetsko pravoslavlje
Osmi vaseljenski sabor održan je na Kritu o prazniku Svete Trojice, kada je Duh sveti sišao na apostole, i kada je nastala Crkva božja kakvu i danas znamo. Pozivajući na svepravoslavno jedinstvo, patrijarh carigradski Vartolomej je u više navrata insistirao na tome da taj sabor mora da se održi, između ostalog, „da bismo dokazali inoslavnima kako smo spremni za tako važan događaj i kadri da ga organizujemo“. Atonski monasi, kao i četiri pomesne crkve, između ostalih i Ruska pravoslavna crkva, pružili su snažan otpor održavanju ovako zamišljenog Sabora. Sam značaj Sabora  različito su ocenile Carigradska i Moskovska patrijaršija.

JUL

Srbija kao vojni logor
Vlada Srbije je krajnje šturom informacijom preko medija obavestila građane da će SAD na osnovu bilateralnog sporazuma isporučiti Srbiji dva zatočenika iz američkog vojnog logora Gvantanamo. Oni su u vojnom logoru proveli duži period nakon procene američkih službi da predstavljaju pretnju po američke interese. Radi se o licima koja su godinama bila lišena slobode bez ikakve sudske odluke čime im je oduzeto međunarodno zagarantovano pravo iz domena habeas corpus-a.
Dok je ministar Aleksandar Vulin ovaj čin ocenio kao doprinos Srbije u zatvaranju mučilištva čime je ona učinila i veliku uslugu najvećoj sili sveta, i ambasador Skot pozdravio akciju Vlade, pojedini analitičari su ukazali na opasnost koju sa sobom nosi ovakva odluka budući da su dvojica stranaca optužena za terorizam, ali i na to da je reč o antiustavnom presedanu kojim se suspenduju ljudska prava, a u interesu i na zahtev NATO.

Državni udar u Turskoj
U Turskoj je, u noći između 15. i 16. jula, pokušan državni udar protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji se završio neuspehom, ali je odneo više od 300 života. Erdogan je za puč optužio svog arhineprijatelja Fetulaha Gulena i pripadnike njegove islamističke organizacije, kao i SAD. Do udara je došlo nedugo posle izvinjenja Ankare Rusiji zbog obaranja bombardera iznad Sirije i obnavljanja odnosa dve zemlje. Turske vlasti su posle udara sprovele masovne čistke u vojsci, sudstvu, prosveti i drugim državnim institucijama i napravile zaokret u spoljnoj politici udaljavajući se od NATO i približavajući se „istočnom bloku“, pre svega Rusiji, ali i Kini i Iranu. Takođe, promenjen je i odnos Ankare prema sirijskoj krizi i predsedniku Bašaru Asadu.

Rehabilitovan otac Endehazije
Županijski sud u Zagrebu poništio je presudu kojom je hrvatski nadbiskup iz vremena NDH Alojzije Stepinac 1946. proglašen za ratnog zločinca i osuđen na 16 godina zatvora. Odlukom sudije Ivana Turudića kontroverzni katolički sveštenik, duhovni otac Endehazije, u kojoj je ubijeno milion ljudi, najviše Srba, i koji je uprkos tome unet u rimokatolički kalendar kao „blaženik“, posle 70 godina oslobođen je optužbi za saradnju sa okupatorom, nasilno katoličenje pravoslavaca i pomaganje ustaškom režimu.

Samit nato-a u Varšavi
NATO lideri okupili su se 8. i 9. jula u poljskoj prestonici kako bi se dogovorili o jačanju istočnog krila Alijanse spram onoga što se percipira kao „ruska pretnja“. Nakon samita generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg poručio je da su se lideri Alijanse saglasili da održe jedinstvenu politiku odvraćanja i dijaloga sa Rusijom. „Glavna poruka glasi da je Alijansa ujedinjena i da nastupamo zajedno“, rekao je Stoltenberg.

Blokada ruskih sportista
Međunarodni olimpijski komitet 24. jula odlučio je da ruskim sportistima zabrani učešće na letnjim olimpijskim igrama u Brazilu, osim ako ne uspeju da dokažu da nisu koristili nedozvoljena sredstva za doping, što nikada ranije nije sprovedeno u odnosu ni na jednu drugu zemlju. Zbog ovoga je od učešća na olimpijadi moralo da odustane 111 ruskih takmičara.

Teroristički napad u Nici
Tokom proslave francuskog nacionalnog praznika 14. jula, terorista veran Islamskoj državi uleteo je kamionom u masu okupljenu na Promenadi Engleza u Nici i ubio 86 ljudi, a ranio 434 osobe. Posle ovog napada vanredno stanje uvedeno posle pokolja od 15. novembra 2015. produženo je do kraja januara 2017. godine.

Knez Lazar – ovde da tu i ostane
Na Vidovdan, u severnoj Mitrovici, otkriven je spomenik knezu Lazaru izliven od 136 bronzanih komada, koji levom rukom pokazuje ka Gazimestanu, a desnom se oslanja na mač. Valjda pogođen činjenicom da je na mestu gde je podignut spomenik stalo sve što je pravoslavna, evropska civilizacija imala poslednjih 1000 godina, Ramuš Haradinaj je izjavio da je bitka na Kosovu jedan od najvažnijih datuma u istoriji Kosova i Balkana, te da bi trebalo na Gazimestanu podići spomenik Albancima stradalim u Kosovskom boju.  

AVGUST

Formirana vlada
Posle tri meseca od održavanja vanrednih parlamentarnih izbora formirana je Vlada, kao kombinacija, kako je izjavio mandatar Aleksandar Vučić, iskustva i veštine. U sastav Vlade ušlo je osam novih lica, a dugački ekspoze Vučić je posvetio ekonomskim i privrednim pitanjima, naglasivši da su najvažniji prioriteti nove vlade očuvanje stabilnosti države i povećanje životnog standarda građana.

Obeležavanje „Oluje” i defile ustaša
Dostojanstvena državna manifestacija povodom obeležavanja 21. godišnjice „Oluje“, Dana sećanja na stradale i prognane Srbe iz Hrvatske 1995, održana je u prisustvu državnog vrha Srbije i Republike Srpske, u beogradskom naselju Busije. Kod Crkve Svetih Kirila i Metodija u Busijama pred 30.000 građana patrijarh Irinej je služio parastos žrtvama podsetivši prisutne da su takvu golgotu u istoriji doživeli samo Jermeni, Jevreji i Srbi od ustaša. U Kninu pak na državnoj proslavi „Oluje“ tekao je zloslutni defile ustaša, koji su u direktnom TV prenosu uz veličanje NDH i zvaničnog pozdrava Endehazije „Za dom spremni“, uz bezbroj incidenata spalili zastavu Srbije. „Slava svim junacima ’Oluje’“, poručila je  predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović. Ustaško pirovanje na proslavi „Oluje“ nadovezalo se na rehabilitaciju Stepinca, oslobađajuću presudu ubici srpskog naroda Branimiru Glavašu, te podizanju spomenika hrvatskom imigrantu i teroristi Miru Barešiću, ubici nekadašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj Vladimira Rolovića.

Štit na Eufratu
Turska vojska započela je 24. avgusta operaciju „Štit na Eufratu“ sa ciljem da stvori bezbednosni koridor na teritoriji Sirije duž granice sa Turskom. Od avgusta do decembra, prema navodima Ankare, u operaciji je ubijeno više od hiljadu pripadnika Islamske države i „oslobođeno2 225 naselja, uključujući i Džarbulus i Dabik. Tokom ove operacije, međutim, došlo je i do povremenih sukoba sa legalnim sirijskim snagama, uključujući i sirijski vazdušni napad na turske položaje u blizini mesta Al Bab 24. novembra u kojem su ubijena tri turska vojnika, dok ih je desetak ranjeno.

Sud oslobodio Miloševića
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu ustanovio je da pokojni predsednik Srbije Slobodan Milošević, koji je poslednjih pet godina života proveo u haškoj tamnici braneći sebe i Srbiju od optužbi za ratne zločine, nije bio odgovoran za zločine počinjene tokom rata u Bosni od 1992. do 1995. godine. Deceniju posle njegove smrti sudsko veće Haškog tribunala u svojoj presudi Radovanu Karadžiću jednoglasno je zaključilo da Slobodan Milošević nije bio deo „zajedničkog zločinačkog poduhvata“ usmerenog protiv Muslimana i Hrvata tokom rata u Bosni, te je u tišini sahranilo taj nalaz na 1303. stranici presude Karadžiću koja sadrži 2590 strana.

Srbija u zlatu
Srbija je na 31. olimpijadi postigla istorijski uspeh, najveći do sada, osvojivši ukupno osam medalja – dve zlatne, četiri srebrne i dve bronzane. Uz podatak koji možda predstavlja svetski rekord, a podvig je nesumnjivo: od 103 naših sportista koji su se takmičili u Riju, njih više od pola, 53, vratilo se s medaljama. Posle povratka iz Rio de Žaneira srpski olimpijci dočekani su baš kako su i zaslužili: veličanstveno. Na svečanom dočeku pred Skupštinom Srbije, preko 20 hiljada ljudi uz pesmu i skandiranje sačekalo je povratak naših olimpijaca.
Srbiji je po broju osvojenih medalja pripalo 32. mesto na svetu; nimalo loše za državu koja se, po broju stanovnika, nalazi mnogo niže na rang-listi, na 94. mestu na svetu.

SEPTEMBAR

Dan pobede u RS
Referendumom na kome je za nastavak proslavljanja 9. januara kao Dana Republike Srpske glasalo impozantnih 99,81 odsto građana, Republika Srpska je odbranila ustavno uređenje BiH od dalje erozije koju izazivaju odluke Ustavnog suda BiH. Odluka o referendumu je doneta posle odluke Ustavnog suda BiH da proglasi neustavnom odredbu Zakona o praznicima kojom je 9. januar, dan na koji je srpski narod 1992. manifestovao svoju suverenost, proglašen za Dan Republike. Referendumom građani Srpske su pokazali kako se odnose prema  9. januaru, simbolu međunarodno priznate i ratom osvedočene suverenosti RS.

Vartolomej u Jasenovcu
U okviru planirane posete Zagrebu i učešća na konferenciji o Holokaustu, patrijarh vaseljenski i carigradski Vartolomej posetio je Jasenovac gde je sa patrijarhom srpskim Irinejom, povodom obeležavanja 75 godina od stradanja Svetih mučenika jasenovačkih, služio svetu arhijerejsku liturgiju u Hramu rođenja Svetog Jovana Krstitelja. Vaseljenski patrijarh Vartolomej rekao je da su drevni srpski pravoslavci i jasenovački novomučenici „heroji i sveci pravoslavlja“.
„Budite pod krošnjom srpskih mučenika, tog drveta blagoslovenih Srba“, izjavio je carigradski patrijarh i pozvao pravoslavne Srbe da idu putem svojih očeva, junaka i svetaca.

Parlamentarni izbori u Rusiji
Partija Jedinstvena Rusija, koju predvodi ruski premijer Dmitrij Medvedev, izvojevala je ubedljivu pobedu na ruskim parlamentarnim izborima 18. septembra osvojivši 343 od ukupno 450 poslaničkih mandata. Pored Jedinstvene Rusije u Dumu su ušle i Komunistička partija Genadija Zjuganova sa 42 mandata, Liberalno-demokratska partija Vladimira Žirinovskog sa 39 poslaničkih mesta i Kremlju bliska Pravedna Rusija Sergeja Mironova sa 23 mandata. Nijedna prozapadna stranka nije uspela da pređe cenzus.

OKTOBAR

Izbori u znaku državnog udara
Parlamentarni izbori u Crnoj Gori prošli su u znaku optužbi i osporavanja da je u izbornoj noći pripreman atentat na šefa vlade. Mnogi su osporavali prevrat, uz tvrdnje da je plasiran radi dodatne mobilizacije Đukanovićevog biračkog tela i popravljanja rezultata njegove partije, ali da je ipak nekakav prevrat spreman, daleko ozbiljniji nego što je o tome izvestila crnogorska štampa, i da u njemu ima „elemenata inostranosti“ potvrdio je premijer Aleksandar Vučić oslanjajući se na podatke naših bezbednosnih službi.

Pobeda u Srebrenici
Nešto što se smatralo gotovo nemogućim – dogodilo se. Mladen Grujičić, kandidat za gradonačelnika koji je imao podršku svih srpskih stranaka, pobedio je na lokalnim izborima bošnjačkog kandidata i dotadašnjeg načelnika opštine Srebrenica Ćamila Durakovića. Rezultati lokalnih izbora u BiH označili su potpuni trijumf Milorada Dodika.

Kosovski ultimatum
Tehnički briselski pregovori o sprovođenju sporazuma o telekomunikacijama između Beograda i Prištine pretvorili su se u „težak i ozbiljan ultimatum“, odnosno „papir o kojem nema pregovora“, kako je rekao premijer Aleksandar Vučić. Sporazum je potpisan sledećeg meseca i njime je, kako je naveo Marko Đurić, sačuvana kompletna imovina „Telekoma Srbije“. Ovim sporazumom Kosovo je dobilo svoj pozivni broj.

Fenomen Duterte
Predsednik Filipina Rodrigo Duterte, koji je pobedio na predsedničkim izborima 9. maja, a na dužnost stupio 30. juna, napravio je politički zaokret svoje zemlje ušavši u otvoreni sukob sa američkom administracijom i usmerivši je na saradnju sa Rusijom i Kinom što je kulminiralo 20. oktobra posetom Pekingu tokom koje je Duterte otvoreno izjavio da želi distancu sa Vašingtonom i približavanje Moskvi i Pekingu. Njegovu spoljnu politiku najviše karakterišu izjave neretko okarakterisane kao „neodmerene“ u odnosu na SAD, ali i na ostatak „međunarodne zajednice“ koja ga kritikuje zbog surove borbe protiv kriminala na unutrašnjem planu, a zbog čega je veoma omiljen među svojim sunarodnicima. Jedna od poslednjih za njega karakterističnih izjava bila je čestitka u kojoj je filipinskim kriminalcima poželeo „srećan poslednji Božić“.

Izbor generalnog sekretara UN
Savet bezbednosti UN izabrao je 6. oktobra Portugalca Antonija Gutereša za novog generalnog sekretara svetske organizacije. Gutereš je izabran pošto ga je podržalo 13 članica Saveta bezbednosti, dok su dve bile uzdržane, a drugoplasirani je bio kandidat Srbije Vuk Jeremić sa osvojenih osam pozitivnih glasova, pet negativnih i dva neutralna.

Rat u Jemenu
Rat u Jemenu, koji se vodi između husitskih pobunjenika i pristalica svrgnutog predsednika Mansura Hadija, kojeg podržava međunarodna koalicija predvođena Saudijskom Arabijom, nastavljen je i u 2016. godini u znaku čestih saudijskih grešaka i napada na civilno stanovništvo. Od marta 2015. život je izgubilo skoro sedam hiljada ljudi, dok ih je ranjeno više od 35.000. Najviše žrtava stradalo je upravo od saudijskih vazdušnih udara. Jedan od najgorih bio je napad na sahranu u Sani u kojoj je 8. oktobra ubijeno više od 150 civila.

Ofanziva na Mosul
Iračke snage, u saradnji sa kurdskim borcima i SAD, započele su 17. oktobra operaciju oslobađanja Mosula od Islamske države. Iako je bilo predviđeno da združene snage proteraju teroriste munjevitom akcijom, operacija se odužila i Vašington je krajem novembra saopštio da će za potpuno oslobađanje grada biti potrebno još nekoliko meseci. Operacija u Mosulu izazvala je kontroverze na međunarodnoj sceni, jer je Zapad optuživao Siriju i Rusiju za „varvarstvo“ u operacijama za oslobođenje Alepa, dok se, istovremeno, njihova operacija u Iraku pretvorila u „srednjovekovnu klanicu u kojoj masovno strada civilno stanovništvo“. Za razliku od zbivanja u Alepu, situacija u Mosulu je u medijskom mraku i informacije o tome šta se zbilja tamo dešava su retkost.

Sporazum o „Turskom toku“
Predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan potpisali su 10. oktobra u Istanbulu sporazum o gasovodu „Turski tok“, što je kruna pomirenja dve zemlje nakon krize prouzrokovane turskim obaranjem ruskog bombardera iznad Sirije. Sporazum podrazumeva izgradnju dva kraka magistralnog gasovoda po dnu Crnog mora, kapaciteta od po 15,75 milijardi kubnih metara gasa. Jedan krak je namenjen za isporuku gasa neposredno na tursko tržište, a drugi za isporuku gasa tranzitom preko Turske u evropske zemlje.

NOVEMBAR

Pravna zaštita haške „istine“
Srbija je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika kojim je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina za onoga ko javno odobrava, negira ili umanjuje genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratne zločine.
Ovim protivustavnim zakonom ukinuta je sloboda naučnog i novinarskog rada budući da će tužioci protiv svih onih koji budu javno opovrgavali hašku „presuđenu stvar“ o navodnih 7.000–8.000 ubijenih muslimana u Srebrenici, moći da podignu optužnice. No sloboda govora biće ograničena samo na izražavanje sumnje vezane za zapadnu verziju događaja u Srebrenici, ali ne i za odobravanje NATO agresije.

Vežba „Slovensko bratstvo“
Trilateralna vojna vežba u kojoj su učestvovali pripadnici vojske Rusije, Belorusije i Srbije počela je na aerodromima i poligonima Vojske Srbije, a konačna realizacija vežbe održana je na aerodromu Kovin i poligonu Pasuljanske livade. Vežba „Slovensko bratstvo 2016“ predstavlja nastavak saradnje Vazdušno-desantnih jedinica oružanih snaga Ruske Federacije i Specijalne brigade Vojske Srbije započete izvođenjem vežbe SREM 2014, takođe realizovane u Srbiji.

Trampov trijumf
Predsednički kandidat Republikanske stranke Donald Tramp izvojevao je 8. novembra pobedu nad rivalkom iz redova demokrata Hilari Klinton uprkos svim predviđanjima i preprekama. Njegov uspeh ozvaničen je 19. decembra kada je elektorski koledž podržao njegov izbor dodelivši mu 304 glasova, 34 više od neophodnih 270. Tramp će na funkciju 45. predsednika SAD zvanično stupiti 20. januara. Trampu, koji je svoju kampanju za predsednika SAD započeo 16. juna 2015, malo ko je predviđao pobedu. Na svom putu prvo je pregazio establišment Republikanske stranke koja ga je nevoljno kandidovala krajem jula 2016, pošto je ubedljivo pobedio na unutarstranačkim izborima, a potom i sveukupan američki establišment, koji se oštro protivio mogućnosti da ovaj čovek postane predsednik SAD. Njegova pobeda izazvala je duboke podele u američkom društvu i talas demonstracija širom zemlje, koje bi trebalo da kulminiraju na protestima zakazanim za dan inauguracije. Posle bregzita, ovo je bio drugi snažan i neočekivan udarac za svetski poredak.

Opomena Vučiću
U blizini roditeljske kuće premijera Aleksandra Vučića, u Jajincima, nadomak Beograda, pronađen je sanduk sa ručnim raketnim bacačem, bombama i municijom. Ovo oružje otvorilo je pitanje ko bi želeo da ugrozi život Aleksandra Vučića, i navelo ozbiljne analitičare da se zapitaju da li je ovo poslednja pretnja.

Srpska pomoć Siriji
Sa aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu odleteo je ruski transportni avion „Iljušin“ sa humanitarnom pomoći koju je sakupila Srbija za stanovnike Alepa. Pomoć je ispratio i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin.

Pobede proruskih kandidata
Neočekivani izborni rezultati, karakteristični za čitavu 2016. godinu, nastavljeni su posle Trampovog uspeha 13. novembra pobedama proruskih kandidata Rumena Radeva i Igora Dodona na predsedničkim izborima u Bugarskoj, odnosno Moldaviji. Radev, koji se tokom kampanje zalagao za ponovno zbližavanje Bugarske sa tradicionalnim saveznikom Rusijom, u drugom krugu je sa 59,4 odsto glasova porazio Cecku Cačevu, kandidatkinju vladajuće prozapadne stranke GERB i predsednicu parlamenta. Dodon, koji se, takođe zalaže za zbližavanje sa Rusijom, ali i federalizaciju Moldavije kao model za mirnu reintegraciju odmetnutog Pridnjestrovlja, pobedio je sa 52,1 odsto glasova kandidatkinju liberalne Partije za akciju i solidarnost Maju Sandu.

Oslobađanje Alepa
Sirijska armija otpočela je 15. novembra operacije za konačno oslobađanje Alepa od terorista koje su zvanično okončane 22. decembra, kada je sirijska vojska objavila da ima punu kontrolu nad gradom i kada je Crveni krst saopštio da je okončana evakuacija onih koji su „želeli da odu“, odnosno preostalih terorističkih boraca i njihovih porodica. Oslobađanje Alepa je najznačajnija pobeda sirijske vojske u ratu koji traje od 2011. i smatra se prekretnicom u sukobu, a neretko je poređen i sa Staljingradom iz Drugog svetskog rata. Zapadne zemlje ovaj trenutak su dočekale sa tugom i nastavile su s optužbama za ratne zločine na račun Rusije i Sirije.

DECEMBAR

Lavrov u Beogradu
Istog dana kada su se francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka premijerka Angela Merkel dogovorili o nastavku EU sankcija, u Srbiju je stigao ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je boravio u bilateralnoj poseti Srbiji, tokom koje je razgovarao sa najvišim srpskim zvaničnicima i prisustvovao sastanku Saveta ministara Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je Lavrovu uručio Orden srpske zastave prvog stepena. Ruski ministar je izjavio da odlikovanje za njega predstavlja veliku čast, kao i za Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Izbori u Makedoniji
Zahvaljujući razlici od 15 hiljada glasova vladajuća VMRO-DPMNE dugogodišnjeg premijera Nikole Gruevskog, na prevremenim parlamentarnim izborima u Makedoniji, osvojila je dva mandata više u odnosu na opozicionu SDSM. Iako su izbore i vlast i opozicija ocenili kao referendumsko izjašnjavanje o sudbini zemlje, politički rat između dve glavne partije je nastavljen.

Referendum u Italiji
Građani Italije odbacili su 4. decembra na referendumu ustavne reforme koje je predlagao premijer Mateo Renci čiji je cilj bio jačanje centralne vlasti i radikalna promena parlamenta kroz ograničenje moći Senata. Referendum, koji su mnogi smatrali sudbinskim, podelio je društvo – na vladu i stranke levog centra, uz banke i industrijalce, koji tvrde da bi reforme pomogle u modernizaciji zemlje, i opoziciju predvođenu Pokretom pet zvezda, koji upozoravaju da bi ustavne promene ugrozile demokratiju jer bi prevelika moć bila koncentrisana u kancelariji premijera. Posle neuspeha Renci je podneo ostavku.

Odlazak muzičkih legendi
Godinu 2016. obeležila je i smrt iznenađujuće mnogo legendarnih muzičara. Prvi je svet u 69. godini 10. januara napustio „kralj umetničkih transformacija“ Dejvid Bouvi, koji se umetnošću, pre svega muzičkom, ali i drugim njenim oblicima bavio pune 52 godine, praktično doposlednjeg dana. Ništa manje značajan u muzičkom svetu Rodžers Nelson, poznatiji pod umetničkim imenom Prins, umro je 21. aprila u 57. godini, a zatim i „starac“ Leonard Koen, koji je preminuo 7. novembra u 82. godini života. Na dan katoličkog Božića, što je vrlo simbolično jer mu je jedna od najčuvenijih pesama bila „Last Christmas“ (Poslednji Božić), umro je i 53 godine star Džordž Majkl. Svet su u 2016. napustili i čuveni italijanski pisac i mislilac Umberto Eko, legendarni američki bokser Muhamed Ali i istaknuti izraelski političar, dobitnik Nobelove Nagrade za mir Šimon Peres.

Smrt revolucionarnog simbola
Lider Kubanske revolucije, jedna od najznačajnijih ličnosti 20. veka i istorije uopšte, Fidel Kastro umro je u svom domu u Havani 25. novembra i sahranjen je 4. decembra. Čovek koji je čitav život posvetio borbi za ravnopravnost ljudi i slobodu, svoj revolucionarni put započeo je neposredno po završetku školovanja 1952. planirajući da se kandiduje na izborima koje je general Fulgencio Batista otkazao posle državnog udara. Shvativši da je parlamentarni život postao nemoguć i da se za svoje ideale mora boriti s puškom u ruci, Kastro je sa grupom sledbenika otpočeo revoluciju 1953. neuspelim napadom na kasarnu Monkada. Pošto je porazio Batistu, na vlast dolazi 1959. godine i na njoj ostaje do 2008, kada mesto predsednika prepušta svom mlađem bratu i saborcu Raulu. Iako se povukao iz aktivnog bavljenja politikom, Kastro je do poslednjeg dana zadržao uticaj na svetskom nivou ne samo iznošenjem stavova o brojnim svetskim pitanjima nego i delovanjem u brojnim ključnim događajima kao što je susret patrijarha ruskog i pape.

Ruski migovi na srpskom nebu
Rusija je Srbiji spremila ozbiljan paket naoružanja. Kao podršku, poklanja Srbiji šest aviona Mig-29, pri čemu će nas sve tri faze modernizacije koštati između 180 i 230 miliona evra, epilog je sastanka srpskog premijera Aleksandra Vučića sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom.
[/restrict]