ЗОНА СУМРАКА

Пише ФИЛИП РОДИЋ

На „Медиа маркету“ (непостојано „Ј“) у оквиру овогодишњег Сајма књига одржана је трибина „Зашто су победили таблоиди“, што се показало као узалудан посао, јер је током трајања ове манифестације свима који су прошли халом 3 било јасно због чега је то тако – због агресивности, бескрупулозности, па и бахатости које су демонстриране на лицу места

Када чујем реч култура, хватам се за свој револвер“, реченица је која је често погрешно приписивана нацистичком вођи Херману Герингу, а у ствари потиче из представе „Шлагетер“ Ханса Јоста из 1933. у којој два младића дискутују о томе да ли се треба посветити образовању, или се борити у тренутку када ти је земља у опасности. У ситуацији у којој се Србија сада налази, ова реченица се може схватити на два начина. Први је да је култура код нас спала на толико ниске гране да њено помињање код људи који још следе праве вредности изазива бес. Други је да је највећи део народа толико убијен у појам да је постао алергичан на културу, те реагује на исти начин, али из сасвим супротних мотива, желећи да се оружано обрачуна са заступником културе. На овогодишњем Сајму књига у Београду уопште, али посебно у његовом медијском делу, имали смо прилике да се сусретнемо са оба поменута концепта, оба правца.

[restrict] На „Медиа маркету“ (чији су назив неки схватили буквално – маркет = пијаца) имали смо, с једне стране, пристојност која је и квалитативно и квантитативно (по броју штандова) доминирала, без обзира на уређивачку политику медија, и, с друге стране, бахатост (иако с далеко мање представника, успела је да се наметне и киднапује читаву манифестацију). Међу овима другима није, додуше, ни било потребе да се помене реч „култура“ како би некоме дошло да се лати свог револвера. Атмосфера је била таква да је, у духу српског народа и његовог сензибилитета у вези са слављима, чудо да се нико није латио пиштоља и пуцао макар у ваздух, јер уз лумповање ништа не иде боље од неколико рафала. А како другачије него лумповањем назвати оно што се дешавало на штандовима појединих таблоида? Зар лумповање није ред ракије, ред сувог меса, ред пива, праћених наступима певачица и певача, те иних „телевизијских лица“ који се с културом могу повезати једино врхунском интелектуалном акробацијом која би их представила као „авангардне уметничке инсталације“ што превазилазе домете актуелне критичке јавности и чија ће пуноћа моћи да се схвати тек у будућности? А све ово зачињено бесплатним маникиром.
На „Медиа маркету“ ове године водио се истински рат, али не онај који би очекивао упућенији читалац. На супротстављеним странама нису били политички и идеолошки сасвим различити „Време“ и „Печат“, или интересно закрвљени „Информер“ и „Курир“. Не, није се радило о супротстављању политика, о рату идеја, радило се о пристојности и бахатости, о разлици између уредника и „уредника“. Радило се о томе да док су једни покушавали да воде смислени разговор о најширем спектру политичких, друштвених, медијских и других тема, други су се наметали прегласним сценским наступима какви се на том простору обично организују мимо других културних дешавања, искључиво као концерти. У демократији се, кажу, слобода једног појединца протеже све до границе када почиње да угрожава слободу другог. На овогодишњем „Медиа маркету“ та граница је брутално погажена, пошто је слободу оних који су говорили на трибинама погазила слобода оних који су певали на концертним бинама, пошто је слободу оних који су хтели да чују реч стручњака угрозила слобода оних који су дошли да чују песму аматера. Пошто је обичај, да не кажемо закон, да када у једном друштву неко угрожава туђу слободу интервенише држава, тако је и у овом микрокосмосу требало да интервенише „надлежни орган“, односно Одбор Београдског сајма књига предвођен др Зораном Аврамовићем или неко други. Али није. Зашто? Овај проблем не треба да решавају „Печат“ или УНС. Овим проблемом морају да се позабаве организатори ове манифестације, некада с међународним угледом, у првом реду већ поменути Аврамовић и његове колеге из Одбора, али и Министарство културе и информисања предвођено Владаном Вукосављевићем под чију надлежност спадају и вашар књига и медијска пијаца. За овакво стање само делимичну одговорност сносе они који се понашају агресивно и бахато. Главна одговорност је на онима који су им дозволили да то континуирано раде. Да би вашар поново постао респектабилан сајам, а медији се с пијаце вратили у неки адекватнији простор, неопходно је да особе изабране народном вољом преузму обавезу и заиста организују манифестације које ће бити у складу са својом сврхом. А концерте већ има ко да организује.

[/restrict]