ZONA SUMRAKA

Piše FILIP RODIĆ

Na „Media marketu“ (nepostojano „J“) u okviru ovogodišnjeg Sajma knjiga održana je tribina „Zašto su pobedili tabloidi“, što se pokazalo kao uzaludan posao, jer je tokom trajanja ove manifestacije svima koji su prošli halom 3 bilo jasno zbog čega je to tako – zbog agresivnosti, beskrupuloznosti, pa i bahatosti koje su demonstrirane na licu mesta

Kada čujem reč kultura, hvatam se za svoj revolver“, rečenica je koja je često pogrešno pripisivana nacističkom vođi Hermanu Geringu, a u stvari potiče iz predstave „Šlageter“ Hansa Josta iz 1933. u kojoj dva mladića diskutuju o tome da li se treba posvetiti obrazovanju, ili se boriti u trenutku kada ti je zemlja u opasnosti. U situaciji u kojoj se Srbija sada nalazi, ova rečenica se može shvatiti na dva načina. Prvi je da je kultura kod nas spala na toliko niske grane da njeno pominjanje kod ljudi koji još slede prave vrednosti izaziva bes. Drugi je da je najveći deo naroda toliko ubijen u pojam da je postao alergičan na kulturu, te reaguje na isti način, ali iz sasvim suprotnih motiva, želeći da se oružano obračuna sa zastupnikom kulture. Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu uopšte, ali posebno u njegovom medijskom delu, imali smo prilike da se susretnemo sa oba pomenuta koncepta, oba pravca.

[restrict] Na „Media marketu“ (čiji su naziv neki shvatili bukvalno – market = pijaca) imali smo, s jedne strane, pristojnost koja je i kvalitativno i kvantitativno (po broju štandova) dominirala, bez obzira na uređivačku politiku medija, i, s druge strane, bahatost (iako s daleko manje predstavnika, uspela je da se nametne i kidnapuje čitavu manifestaciju). Među ovima drugima nije, doduše, ni bilo potrebe da se pomene reč „kultura“ kako bi nekome došlo da se lati svog revolvera. Atmosfera je bila takva da je, u duhu srpskog naroda i njegovog senzibiliteta u vezi sa slavljima, čudo da se niko nije latio pištolja i pucao makar u vazduh, jer uz lumpovanje ništa ne ide bolje od nekoliko rafala. A kako drugačije nego lumpovanjem nazvati ono što se dešavalo na štandovima pojedinih tabloida? Zar lumpovanje nije red rakije, red suvog mesa, red piva, praćenih nastupima pevačica i pevača, te inih „televizijskih lica“ koji se s kulturom mogu povezati jedino vrhunskom intelektualnom akrobacijom koja bi ih predstavila kao „avangardne umetničke instalacije“ što prevazilaze domete aktuelne kritičke javnosti i čija će punoća moći da se shvati tek u budućnosti? A sve ovo začinjeno besplatnim manikirom.
Na „Media marketu“ ove godine vodio se istinski rat, ali ne onaj koji bi očekivao upućeniji čitalac. Na suprotstavljenim stranama nisu bili politički i ideološki sasvim različiti „Vreme“ i „Pečat“, ili interesno zakrvljeni „Informer“ i „Kurir“. Ne, nije se radilo o suprotstavljanju politika, o ratu ideja, radilo se o pristojnosti i bahatosti, o razlici između urednika i „urednika“. Radilo se o tome da dok su jedni pokušavali da vode smisleni razgovor o najširem spektru političkih, društvenih, medijskih i drugih tema, drugi su se nametali preglasnim scenskim nastupima kakvi se na tom prostoru obično organizuju mimo drugih kulturnih dešavanja, isključivo kao koncerti. U demokratiji se, kažu, sloboda jednog pojedinca proteže sve do granice kada počinje da ugrožava slobodu drugog. Na ovogodišnjem „Media marketu“ ta granica je brutalno pogažena, pošto je slobodu onih koji su govorili na tribinama pogazila sloboda onih koji su pevali na koncertnim binama, pošto je slobodu onih koji su hteli da čuju reč stručnjaka ugrozila sloboda onih koji su došli da čuju pesmu amatera. Pošto je običaj, da ne kažemo zakon, da kada u jednom društvu neko ugrožava tuđu slobodu interveniše država, tako je i u ovom mikrokosmosu trebalo da interveniše „nadležni organ“, odnosno Odbor Beogradskog sajma knjiga predvođen dr Zoranom Avramovićem ili neko drugi. Ali nije. Zašto? Ovaj problem ne treba da rešavaju „Pečat“ ili UNS. Ovim problemom moraju da se pozabave organizatori ove manifestacije, nekada s međunarodnim ugledom, u prvom redu već pomenuti Avramović i njegove kolege iz Odbora, ali i Ministarstvo kulture i informisanja predvođeno Vladanom Vukosavljevićem pod čiju nadležnost spadaju i vašar knjiga i medijska pijaca. Za ovakvo stanje samo delimičnu odgovornost snose oni koji se ponašaju agresivno i bahato. Glavna odgovornost je na onima koji su im dozvolili da to kontinuirano rade. Da bi vašar ponovo postao respektabilan sajam, a mediji se s pijace vratili u neki adekvatniji prostor, neophodno je da osobe izabrane narodnom voljom preuzmu obavezu i zaista organizuju manifestacije koje će biti u skladu sa svojom svrhom. A koncerte već ima ko da organizuje. [/restrict]