Путуј, игумане, и не питај за манастир

Драгомир Антонић 

Обичај је у Срба, бар је некад био, да се када нешто јавно предвидиш, а твоја се предвиђања потом изјалове, извиниш онима који су те стрпљиво слушали. Уз извињење подразумевало се и уздржавање од предвиђања будућих догађаја.

[restrict]

РЕЛЕВАНТНЕ АНКЕТЕ Код Срба се то правило поштовало. Сваком се може десити да погреши. Људски је. Жели човек у једном тренутку да покаже да је паметнији или да више зна од других, па лупи „као Максим по дивизији“. Онај који би погрешио неко време се не би појављивао међ људима, него би се, како кажу у Чачку, „покрио поњавом по глави и заћутао“. Док се прогноза не заборави, или се не деси нови догађај који би бацио у засенак претходне прогнозе. Некад било – сад се приповеда.

Данас је све другачије. Укључите телевизор, купите дневне новине, не морате ни читати, јер већ на насловној страни све видите. Исте личности различитих титула: аналитичари, репортери, дипломате у пензији, есејисти, свакодневно предвиђају и објашњавају.

Прошле недеље, до Светог Нестора, који пада одмах по Митровдану, грмели су и о томе шта свету доноси победа Хилари Клинтон. Те биће ово, те биће оно, све релевантне анкете предвиђају убедљиву победу наречене сподобе, само ваља сачекати да се њена победа и званично објави. Онда је један дан до Светог Арсенија Сремца трајао шок, јер се десило све супротно од прогноза „славних мудросера“. Уместо да се покрију по глави и заћуте, исти већ од Светих Врача (ако желите да знате који су дани у новембру месецу у питању, погледајте Српски народни календар за 2016/7524. годину) почеше изнова да торочу.

Ове недеље знају какву ће политику водити новоизабрани председник САД Доналд Трамп. Шта то значи за цео свет, шта за евроунијате, шта за Кину, Русију и наравно Србију. Празнослове заборављајући шта су јуче говорили. Све што су јуче рекли показало се погрешним, али су зато данас свезнајући. Као да су се умили богојављенском водицом пре Богојављења. Исти, који сем личног уверења да су паметни и све знају, никакве друге потврде о сопственом знању немају, сад тврде да победа Доналда Трампа Србији и Србима ништа добро донети неће.

 

КАКВЕ ТО ВЕЗЕ ИМА СА СРБИЈОМ? За Србију и Србе не знам, јер ваљда нешто зависи и од нас самих, али за поменуте љубитеље страног новца, невладине плаћенике, посетиоце америчке, енглеске, немачке амбасаде, фондација, евроунијатских канцеларија и разноразних агенција, знам да долазе лошији дани. Страх који их је захватио је очигледан. Кукају како ће Руси завладати Србијом, да ће демократије нестати, јер за Бога милога, нису сигурни да ће новац поново пристизати за ружење Србије и српског народа. Стварно ми се срце цепа што ће невладини дембели остати без прихода. Бар неко време.

Уплашенима се придружио и Давежпорт. Човек на илегалном раду у Србији. Радна дозвола му је по аутоматизму престала оног тренутка кад је држава која га је делегирала напустила евроунијатску организацију. Замислите да фудбалска репрезентација Аустрије напусти европско првенство у фудбалу, а вођа пута остане да седи у почасној ложи и тражи да на крају додељује медаље. Не можете да замислите?! Оно што је у фудбалу немогуће у евроунијтској дипломатији је могуће. Да није можда господин Давежпорт затражио азил у Србији? Није ми јасно по ком правном основу он борави у Србији и још нам издаје наређења шта би требало радити. Њега разумем. Четрдесет хиљада евра плус бенефиције је сума коју нигде не би могао добити, али какве то везе има са Србијом. Његова влада не може међу собом да се договори кад ће, где ће и како ће из евроунијатске мафијашке организације, а он би да нама држи предавања. Давежпорту, иди кући. Немој да си пакостан. Изгубио си.

Наши дивни и мудри преци би рекли: „Путуј, игумане, не брини за манастир“! Што се тиче пакости и слоге, има чика Јова Змај песму која се тако зове. У питању су деца која сложно праве Снешка Белића, али појави се дечак по имену Давић Јова, па из чисте пакости сруши Снешка. Песма се завршава строфом:

„Поскочише сложна деца, бежи, струже Давић Јова,

за њим лете груде снега – јаче село од сватова!“

У понедељак је Крсна слава у православних Срба – Аранђеловдан. Ово је Крсно име проф. др Радована Караџића, првог председника Републике Српске. Заточеник је у хашком казамату. Њему, његовој породици, желим да идућу славу проведу заједно на слободи. Свим заточеним Србима, као и свим свечарима који славе Аранђеловдан – честитам славу. Будите поносни што сте Срби. Није лако, али је лепо.          

[/restrict]