Pečat nedelje

Nameštene ankete, namešteno glasanje

Desetak dana uoči predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama – održaće se 8. novembra – neke od anketa pokazuju da se Hilari Klinton nalazi na pet i više procenata prednosti u odnosu na Donalda Trampa, dok druge, poput „L. A. tajmsa“, koji je na prošlim predsedničkim izborima bio najtačniji i IBD/TIPP-a, koji je u proseku bio najprecizniji u poslednja tri izborna ciklusa, pokazuju mnogo drugačiju sliku – prema „L. A. tajmsu“ Tramp ima procenat veću podršku od Klintonove, dok IBD/TIPP kaže da kandidatkinja ima samo jedan odsto prednosti u odnosu na kandidata republikanaca, što u svakom slučaju pokazuje da je situacija daleko nepredvidljivija nego što to saopštavaju ankete većine mejnstrim medija u SAD.

Ali pitanje je koliko se ovim anketama uopšte može verovati. Ne samo zato što su isti ovi stručnjaci već žestoko omanuli prilikom ovogodišnjeg referenduma o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije – promašili su za čak 6 do 8 odsto, najavivši pobedu pristalica ostanka – već i zato što je „Vikiliks“ ovih dana, objavljujući iz dana u dan mejlove Džona Podeste, šefa izbornog štaba Hilari Klinton, otkrio i da su demokrate u Americi 2008. godine, uoči izbora na kojima je Barak Obama došao na vlast, učestvovale u nameštanju rezultata anketa kako bi one pokazale da je njihov kandidat u prednosti, i nema razloga da se pomisli kako se od te prakse u međuvremenu odustalo. Ukratko, reč je o klasičnoj prevari lakovernih konzumenata vesti – uzorci iz biračkog tela, bazirani na ishodima anketa, podešavani su tako da rezultat ode u korist kandidatu Demokratske partije, od anketiranja većeg procenta demokrata nego što ih realno ima, preko prekomernog fokusiranja na manjine (crnci, Latinoamerikanci), tradicionalno naklonjene demokratama, do namernog targetiranja grupa među „nezavisnim“ biračima za koje se pretpostavlja da naginju demokratama, a ne republikancima. Cilj ovakve manipulacije anketama, razume se, sastoji se u ohrabrivanju demokrata i obeshrabrivanju republikanaca „naučnim dokazima“ da su izgubili i pre nego što je glasanje otpočelo.

U prošlom broju „Pečata“ pisali smo o razlozima za ozbiljne sumnje da se glasovima u Americi manipuliše i da je izborna krađa sasvim moguća. U međuvremenu, istraga zbog manipulacija biračkim spiskovima u državi Indijana otkrila je – dosad – 4.566 duplih registracija (jedan čovek – dva glasa) i brojne druge neregularnosti među kojima je najzanimljiviji podatak da je u birački spisak u ovoj američkoj saveznoj državi upisano preko 2.500 ljudi koji bi – da su još živi, jel’ – imali preko 110 godina…

A sumnje u izborne neregularnosti – na koje Donald Tramp upozorava uveliko, i 41 odsto Amerikanaca mu veruje – svoju potvrdu počele su da dobijaju u Teksasu, gde je takozvano „rano glasanje“ već otpočelo. Na društvenim mrežama, naime, pojavili su se snimci glasanja, korišćenjem tač-skrin ekrana umesto papira i olovke, na kojima se vidi kako kompjuter automatski, svojevoljno, glasove za republikanske kandidate upisuje kao glasove za demokrate. Po svemu sudeći, nije reč o izolovanim slučajevima, jer ove srede objavljena je vest da je okrug Čejmbers u Teksasu, upravo zbog ove vrste uočenih (ne)pravilnosti, doneo hitnu odluku o prelasku s kompjuterskog glasanja na klasično, olovkom i papirom. Tako da ostaje samo da se pitamo koliko će još sličnih slučajeva biti zabeleženo i nezabeleženo do 8. novembra. A tu je i podatak da se dve od tri kompanije na čijim će se kompjuterima glasati na predsedničkim izborima u SAD nalaze na spisku krupnih donatora Fondacije Klintonovih…

[restrict]

Poljska ruši spomenike crvenoarmejcima

Usvajanjem nacrta amandmana na zakon o zabrani propagiranja komunizma i drugih totalitarnih sistema kroz nazive zgrada i objekata od javnog značaja senat Poljske je otvorio vrata za rušenje oko 500 spomenika podignutih u čast crvenoarmejcima.
Autori zakona, predstavnici vladajuće partije „Pravo i pravda“, navode da mnogi spomenici te vrste u zemlji „promovišu totalitarni sistem, imaju negativan uticaj na društvo i omogućuju da pristalice totalitarizma šire svoje stavove“. Takođe, oni ističu da su takvi spomenici „posvećeni događajima i licima koji su imali negativan uticaj na istoriju Poljske“.
Zakon se pored spomenika i obeliska odnosi i na imena škola, obdaništa, bolnica, kulturnih institucija, skulptura, statua, kamenih ploča i spomen-ploča. Činjenica da se Poljska 1944. obavezala međunarodnim sporazumom da će sarađivati s ruskom stranom o svim pitanjima vezanim za zaštitu memorijalnih mesta i grobalja nije uticala na izradu teksta zakona. U samom dokumentu zakona čak stoji da on nije u suprotnosti s potpisanim sporazumom.

IZBEGLICI 360.000 EVRA POMOĆI GODIŠNJE

Sirijski izbeglica identifikovan samo kao Gazija A, koji je u Nemačku došao sa četiri žene i 23 dece, živi od socijalne pomoći koja godišnje iznosi 360.000 evra. Priča o ovom Sirijcu i njegovoj porodici pojavila se u nemačkim medijima, pre svega u Rajn cajtungu, zbog toga što ima četiri žene, a Nemačka ne priznaje poligamiju, te je Gazija morao da izabere „zvaničnu suprugu“, dok su nemačke vlasti ostale tri priznale kao njegove „partnerke“. Reagujući na ovu priču, jedan nemački finansijski menadžer napravio je proračun koliko država godišnje izdvaja za pomenutu porodicu i došao do brojke od oko 360.000 evra godišnje, odnosno oko 30.000 evra mesečno. Izbeglica je dnevniku Bild objasnio da mora da živi od socijalne pomoći jer za posao nema vremena. „Praktično sam uvek sa svojom porodicom, ali da nije tako, rado bih se zaposlio“, rekao je on.

VALONIJA ODBACILA ULTIMATUM EU

Valonija, jedna od tri belgijske federalne jedinice, odbacila je ultimatum Evropske unije da prekine s protivljenjem sporazumu o slobodnoj trgovini EU i Kanade – CETA. Lider frankofonog belgijskog regiona Pol Magnet izjavio je da Valonija neće dozvoliti da se na nju vrši pritisak da pristane na trgovinski sporazum. „Svaki put kada pokušate da nametnete ultimatum, to mirnu i demokratsku diskusiju čini nemogućom“, rekao je on na sastanku u Briselu i dodao da „ni o čemu neće odlučivati pod ultimatumima ili pritiscima“. Magnet je izjavio da se načelno ne protivi ovom dokumentu, ali da neće prihvatiti sporazum koji „dovodi u opasnost socijalne i ekološke standarde, kao i zaštitu javnih službi“, kao i da „apsolutno ne prihvata nikakve privatne arbitražne mehanizme“, čime je mislio na uvođenje tajnovitog korporacionog sudskog sistema koji bi velikim kompanijama omogućio da tuže države zbog politika koje ugrožavaju njihov profit. Belgiji je EU dala rok do prošlog ponedeljka da reši unutrašnje neslaganje kojim se onemogućava usvajanje sporazuma predviđeno za četvrtak, 27. oktobar. Da bi bio usvojen, sporazum mora imati pristanak svih 28 članica EU, a Belgija ga ne može podržati bez odobrenja Valonije. Valonija, koja ima oko 3,6 miliona stanovnika, odbija da prihvati ovaj sporazum iz straha da bi priliv kanadskih mesnih proizvoda ugrozio egzistenciju lokalnih farmera.

ZLI PUTIN S BRITANSKIH NASLOVNICA

Tri najuticajnija britanska nedeljnika odlučila su da u svojim ovonedeljnim brojevima na naslovnu stranu stave predsednika Rusije Vladimira Putina u najnegativnijem mogućem kontekstu. „Ekonomist“ se odlučio za zatamnjenu fotografiju Putina sa đavolskim crvenim zenicama u obliku borbenog aviona. „Spektejtor“ je izabrao karikaturu sovjetskog plakata iz Drugog svetskog rata sa ženom koja predstavlja Rusiju uz natpis „Majka Rusija zove“. U „Spektejterovoj“ verziji Majka Rusija je Putin koji drži tablet s logom televizijske mreže RT. „Nju stejtsmen“ je objavio naslov „Braća u krvi“ uz karikaturu gde Putin i sirijski lider Bašar Asad, obojica krvavi, jašu raketu.

SAD UZDRŽANE NA GLASANJU O KUBI

Sjedinjene Države su prvi put bile uzdržane tokom glasanja na sednici Generalne skupštine UN o rezoluciji kojom se poziva na okončanje sankcija Kubi. SAD su se u poslednje 24 godine svakog puta protivile ukidanju ovih sankcija. Generalna skupština je usvojila rezoluciju s 191 glasom za, a osim SAD uzdržan je bio i Izrael, koji se rezoluciji protivio i prošle godine. Kuba i SAD su počeli da normalizuju odnose 2014. godine. Predsednik SAD Barak Obama je načinio korake ka otopljavanju odnosa s Kubom, ali samo Kongres može potpuno ukinuti sankcije toj zemlji. Ipak, američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Samanta Pauer kaže da to što je njena zemlja bila uzdržana tokom glasanja ne znači da je potpuno saglasna s politikom kubanske vlade. „Veoma smo zabrinuti zbog ozbiljnog kršenja ljudskih prava“, rekla je Samanta Pauer. Ministar spoljnih poslova Kube Bruno Rodrigez opisao je potez Amerike kao „pozitivan korak ka budućem poboljšanju odnosa SAD i Kube“.

KINESKA BANKA U SRBIJI

Kineska državna banka „Benk of Čajna“, peta najveća na svetu, otvoriće svoj ogranak u Srbiji koji će početi s radom početkom sledeće godine. Banka će finansirati kineske i domaće kompanije koje će zajednički nastupati i na trećim tržištima. Osnivač nove banke na teritoriji Srbije je „Benk of Čajna Hungari ltd“, i ona je prošle nedelje preko pravnih zastupnika podnela zahtev Narodnoj banci Srbije za davanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke.

PEČAT NA SAJMU INFORMISANJA

Drugi sajam informisanja, komunikacija i marketinga – MEDIA MARKET 2016. otvoren je u sredu, u okviru 61. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Naš list – nedeljnik „Pečat“ – i ove godine učestvuje na ovoj medijskoj smotri, na kojoj će, na svom štandu u hali 3 Beogradskog sajma, publici predstaviti svoja izdanja.
Ovogodišnji MEDIA MARKET formalno je otvoren panel-diskusijom na temu „Zašto su tabloidi pobedili“, a u njoj su učestvovali: Dušan Vukajlović, glavni urednik lista „Alo“, Dragan Vučićević, glavni urednik „Informera“, Dragoljub Petrović, glavni urednik lista „Danas“, kao i Milan Bečejić, zamenik glavnog urednika „Ekspresa“. Moderator je bila Ljiljana Smajlović, predsednica UNS. Početak panela, verovatno u skladu s naslovom, odvijao se u znaku veoma burne rasprave, bezmalo sukoba, Dragana Vučićevića i Dragoljuba Petrovića koji su zauzeli vrlo suprotstavljene pozicije i zastupali nepomirljivo različite, pa i kontroverzne stavove: Vučićević o pitanju uspešnosti i društvenog uticaja lista, a Petrović o omalovažavanju svih onih koji ne čitaju list koji on uređuje. Čini se da je panel u jednom trenutku „spasio“, ili usmerio u mirnijem pravcu, Milan Bečejić ponavljajući pomirljivu sentencu: „U Srbiji je više medija nego novinara.“
Ponovimo i da će „Pečatova“, u prošlom broju najavljena, panel-diskusija na temu „Kraj unipolarnog svetskog poretka i spoljnopolitička orijentacija Srbije“ biti održana u subotu, 29. oktobra, u 13 časova u hali 3 Beogradskog sajma.
U razgovoru će učestvovati Aleksandar Vulin (ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja u Vladi Republike Srbije), Nenad Popović, predsednik SNP, publicista Ljubomir Kljakić i analitičar Dragomir Anđelković. Moderatori će biti „Pečatov“ glavni i odgovorni urednik Milorad Vučelić i novinar Filip Rodić.
Pozivamo vas da nas posetite na MEDIA MARKETU 2016, a posebno – da prisustvujete ovoj panel-diskusiji, posvećenoj jednoj od, u ovom trenutku, najvažnijih geopolitičkih, ali i unutrašnjopolitičkih i životnih tema našeg društva.

[/restrict]

I ove godine uz Pančevački džez festival

Ljubitelji džez muzike imaće priliku i ove godine da uživaju u Pančevačkom džez festivalu koji se održava od 3. do 6. novembra u Kulturnom centru u Pančevu. Kompanija NIS podržava ovu značajnu kulturnu manifestaciju u okviru programa „Zajednici zajedno“.

Na ovogodišnjem festivalu učestvovaće prestižni svetski i domaći džez umetnici. NIS tradicionalno podržava ovaj muzički festival sa ciljem da doprinese razvoju i promociji kulturnih vrednosti i razvoju grada Pančeva u skladu sa svojim korporativnim sloganom „Budućnost na delu“.

Program „Zajednici zajedno“ osmišljen je sa ciljem unapređenja kvaliteta života i razvoja lokalnih zajednica u kojima NIS posluje. Kompanija već osmu godinu zaredom uspešno realizuje i podržava društveno odgovorne projekte u 11 gradova i opština: Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Pančevo, Zrenjanin, Kikinda, Novi Bečej, Žitište, Kanjiža i Srbobran. I ove godine, uprkos teškoj situaciji na svetskom naftnom tržištu, kompanija nije smanjila ulaganja u lokalnu zajednicu i izdvojila je ukupno 110,5 miliona dinara.