Излог књиге

ljubomir-eric-sigmund-frojd-zivot-sa-strahom-od-smrti-ericЉубомир Ерић
СИГМУНД ФРОЈД: ЖИВОТ СА СТРАХОМ ОД СМРТИ
„Архипелаг“ и „New Moment“, Београд, 2016

Ова књига представља живот и дело великог мислиоца (2016. обележава се 160 година од његовог рођења) и узбудљиве тренутке његове стваралачке и животне авантуре, свакако једне од најузбудљивијих у модерним временима. Фројдова биографија јесте капитална књига за нашу савремену културу, а ово је први том у великој Ерићевој синтези о чувеном оснивачу психоанализе. Посреди је целовита, интригантна и одлично написана биографија прве половине живота Сигмунда Фројда, у периоду од 1856. до 1902. године.
Представљајући раног Фројда, Ерић пише о његовој породици, детињству и одрастању, студијама и пријатељствима, уласку у медицину и научни свет, лекарској пракси и животним љубавима, све до почетка бављења страхом, самоанализом и психологијом снова. Ерић представља и како Фројд постепено препознаје своје кључне теме, како се упорно и страсно бори за своје научне идеје и како понекад врло споро, али увек упорно крчи свој пут у науци, долазећи до коперниканског обрта у разумевању човековог унутрашњег живота. Посебно место у биографији раног Фројда припада пријатељима и научницима с којима је делио многе идеје, али и долазио до драматичних сукоба и раскида: од француског неуропатолога Жан-Мартена Шаркоа, преко Јозефа Бројера, с којим долази до случаја Ане О. и открића психоанализе, и Вилхелма Флиса који је годинама Фројдов утицајни пријатељ и лични лекар.
У завршници првог тома ове биографије описује се период у коме Фројд пише знаменито „Тумачење снова“, књигу коју је највише волео, и „Психопатологију свакодневног живота“.

janicarСаша Еди Ђорђевић
ЈАНИЧАР
„Evro Book“, Београд, 2016

Ову потресну причу о најдраматичнијем периоду српске историје аутор је сместио у годину 1521, када је Смедеревски санџак био је један од најсевернијих крајева моћног Османског царства, полазна тачка за продор у само срце Европе. Тежак али махом миран живот сељана тог краја промениће се из корена када дојаше чета елитних турских војника, јаничара, наплати данак у крви и одведе групу сасвим младих дечака у Истанбул. Том приликом ће се раздвојити и два рођена брата, Стефан и Гојко, чије ће животне приче поћи различитим током све док се једнога дана поново не укрсте на неочекиван начин…

krst-na-krizuРатко Дмитровић
КРСТ НА КРИЖУ
Компанија „Новости“, Београд, 2016

Књига Ратка Дмитровића Крст на крижу антологија је текстова који, како је приметио академик Василије Крестић, бројним аутентичним доказима разобличавају болесну мржњу хрватског друштва према Србима и према свему што је српско. У разобличавању злочина које су Хрвати чинили Србима, и које још увек чине, у овим прилозима за боље разумевање српско-хрватских односа, писац је разложан, професионално одговоран, без страсти и емоција. Богата доказима ова књига има отрежњујућу и освешћујућу улогу. Она читаоца подучава. Она може и да послужи као приручник за упознавање зла које нам у дужем временском периоду чине Хрвати.

savremenikСАВРЕМЕНИК
„Апостроф“, Београд, 2016

Нови троброј часописа „Савременик“ доноси бројне занимљиве прилоге домаћих угледних књижевника и књижевних критичара. У рубрикама Поезија/Проза, Тумачења, Критика и Плус штампани су одабрани текстови, критике и есеји. Посебан део часописа посвећен је збирки поезије Слободанке Луковић „Певање у два гласа“, која је у целости штампана и која, како наводи Срба Игњатовић, иде у ред песничких потхвата каквих у нашој литератури нема превише. „Реч је, наиме, о вишеструко сложеној, и то дводелној, а на свој начин целовитој књизи, односно замашном лирском пројекту по свој прилици насталом као плод истрајног и филигрански надахнутог стваралачког рада.“

vetarНенад Трајковић
ВЕТАР СА ЈЕЗИКА
Уметничка академија „Исток“, Књажевац, 2016

Збирка поезије за коју је песник, есејиста и књижевни критичар Ненад Трајковић добио Награду „Раде Томић“ за 2015. песничко је сведочанство о искуствима и искушењима сензибилног субјекта у нашем времену. Место душе у овој књизи, како је у рецензији исткао проф. др Саша Радојчић, припада самој песми. Трајковић је рефлексивни песник, а његова поезија портретише себе саму.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *