Nemojte ih rađati!

Piše Mara Knežević Kern

U kojoj vezi su klimatske promene s predlozima za sterilizaciju čovečanstva

Propagandna mašina zadužena za proizvodnju panike zbog klimatskog otopljavanja – pojačana uoči klimatskog samita u Kopenhagenu 2009 – kompromitovana je objavljivanjem tajnih mejlova Univerziteta Istočna Engleska (UEA), iz kojih se, prema tvrdnjama novinara Džejmsa Delingpola, vidi da je „globalno otopljavanje“ proizvod naučne teorije zavere, a skandal je nazvan Klimagejt.

U međuvremenu, s obzirom na to da se zagrevanje Planete nije odvijalo prema kompjuterskim modelima Al Gorovih uslužnih naučnih laboratorija, termin klimatsko otopljavanje je diskretno zamenjen terminom klimatske promene, kojim su prikriveni pravi uzroci neočekivanih tornada, poplava, snegova kad im vreme nije, grada veličine teniske lopte… Klimatski haos, za koji mnogi optužuju eksperimente s klimatskim inženjeringom, postaje alibi za bestijalne predloge što prevazilaze i rane radove Džona Holdrena o tajnoj, masovnoj sterilizaciji stanovništva.

[restrictedarea]

POLA DETETA – IDEALNA MERA Tokom predavanja na temu „Etika male porodice“ održanog na Univerzitetu Džejms Medison (Zapadna Virdžinija), profesor filozofije Travis Rieder pred studentima – sistematski zastrašivanim predstojećom kataklizmom izazvanom „klimatskim promenama“ – iznosi najnovije „naučno“ vjeruju: „Jedini način da zaštitimo decu od predstojećih patnji je da ih više ne rađamo.“

Simptomatično je da se, nakon prvog ešelona klimatologa i ekologa, angažovanih u „borbi protiv klimatskih promena“, u propagandnu mašinu uključuju bioetičari, koji apeluju na svest i savest generacije budućih roditelja, ubeđujući ih da njihovo potomstvo „očekuju nezamislive patnje“. Rieder tvrdi da je pola deteta po ženi idealna mera za podnošljiv priliv stanovništva, pa se izvinjava što je njegova žena rodila dete oduzimajući pola deteta nekom drugom, ali se nada da će taj drugi biti na visini zadatka i odustati od svoje polovine. Uostalom, „usvajanje dece je etički prihvatljivije od rađanja novih nesrećnika“, pa će i njegova mala porodica biti uvećana na taj način, ukoliko supružnici osete potrebu za tim.

Na pitanja studenata koliko ćemo smanjiti emisiju SO₂ uz promenu načina ishrane i stila života, Rieder odgovara: „Za 80 godina života uštedećemo 488 metričkih tona, ali ako se ograničimo na jedno ili nijedno dete onda je to 9441 metrička tona. Iz publike su pitali: „Šta ako bi baš to nerođeno dete rešilo problem klimatskih promena?“, Rieder odgovara: „Nije etički rađati decu da bi rešavala probleme… Moramo promeniti kulturni obrazac i preuzeti brigu za budućnost bez žrtvovanja (rađanja) potomstva.“

Ovo je bilo samo jedno od 16 predavanja u organizaciji neprofitne organizacije „Dostižna budućnost“, koja nastoji da ubedi ljude da je „klimatska kriza reproduktivna kriza“. Svestan da se ovakva politika ne može uspešno sprovesti milom, Rieder predlaže uvođenje progresivnog karbonskog poreza na decu, kojim bi se parovi odvraćali od stvaranja potomstva. A na pitanje vezano za ekonomski razvoj nacija s drastično smanjenom populacijom, Rieder ima spreman odgovor: „To bi se lako rešilo otvaranjem vrata klimatskim izbeglicama – populacioni inženjering je jedino rešenje problema.“

 

KLIMATSKA TRAUMA „Dostižnu budućnost“ (Conceivable Future) 2014. pokrenule su dve žene –  Megan Kalman i Džozefina Feroreli – s motom da „klimatske promene nisu samo intelektualni već i emotivni problem“. One tvrde da je naša tragična budućnost izvesna i „mnogo gora od onoga što bi nam moglo prirediti nuklearno oružje“. Predviđanja ovih proročica baziraju se na proračunima iz majstorske radionice Pola Martoa i Majkla Šlaksa u njihovom pamfletu „Reprodukcija i karbonski otisak pojedinaca“. Njihov proračun neodoljivo podseća na „stručnu“ raspravu vođenu na italijanskoj TV, tokom koje se razvio ostrašćeni dijalog oko pitanja: koliko anđela može da stane na vrh čiode?

Iako bizarna i krajnje morbidna, tema je poprimila privid naučne rasprave, vođene globalno od strane  multidisciplinarnih agenata zaduženih za sprovođenje Agende 21. Rebeka Kukla, profesor filozofije na Univerzitetu Džordžtaun, podržava ovu ideju priznajući da će „ovu taksu lakše plaćati bogati, dok bi siromašni morali da se odreknu dece“. Ona pri tom nameće sopstveni, politički korektan stav: „Nikad nisam mogla da razumem potrebu da se ima sopstveno dete. Ta tema je tabu i ja je otvaram, pitajući da li je moralno ispuniti sopstvene potrebe za rađanjem pored toliko napuštene dece?“

Zagovornici klimatskog sudnjeg dana svakodnevno izbacuju nove termine za bolest civilizacije prouzrokovanu „klimatskim promenama“. Jedna od dijagnoza je „klimatska trauma“, što obuhvata niz simptoma kao što su anksioznost, depresija, posttraumatski stres… Iako su zagovornici doktrine šoka svojim fabrikovanim, zastrašujućim predviđanjima namerno uveli ljude u stanje šoka, oni preuzimaju ulogu savetodavaca po principu: izmisli problem, zastraši, donesi rešenje.

 

JALOVE MATERICE – REŠENJE PROBLEMA U timu za dezinformacije su i „zabrinuti“ psiholozi što ne mogu da se odluče „da li umanjiti problem radi umirenja nacije ili otvoreno reći šta nas čeka“. Klimatske promene – za koje u nauci nema definicije zato što se radi o političkom projektu – koriste se kao lažna zastava za depopulacionu politiku „zlatne milijarde“, uz najneverovatnije argumente kao što je izjava Rebeke Kukla: „Dobrovoljan doprinos kolektivnoj akciji koja traži od pojedinca da se žrtvuje za zajednički dugoročni interes jedini je racionalan odgovor u potrazi za rešenjem. Uspostavljanje takve ravnoteže nije samo politički, socijalni i ekološki imperativ već i preduslov za mentalno zdravlje.“

Dr Vilijam Brigs, profesor statistike na Univerzitetu Kornel, specijalizovan za nauku o atmosferi, medicinsku nauku, ekologiju i filozofiju, optužuje naučnike i političare okupljene oko COP21 i ostalih klimatskih samita za promociju lažne opasnosti od SO₂ i podseća na to da nijedno njihovo predviđanje nije ispunjeno a po njima bismo već goreli u paklu: „Iako modeli klimatologa decenijama nisu ni približno ostvareni, a temperatura nikako ne raste kako su predvideli, oni nastavljaju mantru o apokalipsi i sudnjem danu ne bi li postigli krajnji cilj – brisanje viška stanovništva sa lica Zemlje. Jalove materice su jedino rešenje za klimatske promene – sve glasnije uzvikuju filozofi, pritekli u pomoć klimatolozima u udruženom zločinačkom poduhvatu protiv čovečanstva.“

Dr Briks navodi imena glasogovornika nove klimatske paradigme, među njima Travis Rieder, što svoje teorije objavljuju čovečanstvu u časopisu „Socijalna teorija i praksa“ pod naslovom Populacioni inženjering i borba protiv klimatskih promena (Population Engineering and the Fight against Climate Change).

 

KLIMATSKE PROMENE – MORALNI PROBLEM Dr Briks insistira na neutemeljenosti njihovih isfabrikovanih teorija, rađenih na osnovu pretpostavki i kompjuterskih modela: „Svi filozofski argumenti počinju nečim što zovemo premisa – pretpostavka koja mora biti prihvaćena kako bi se moglo ići dalje. Prvo: oni polaze od „nesumnjive“ tvrdnje da su klimatske promene jedna od najkontroverznijih moralnih problema s kojima se zajednica suočava, u smislu urgentnosti, globalne rasprostranjenosti i obima nastale štete. Drugo: stanovništvo po njima igra važnu ulogu u određivanju koliko će se klimatske prilike pogoršavati… Radi se o besmislenim tvrdnjama od kojih nije moguće početi ozbiljan razgovor, bez podsećanja na Aristotelovo upozorenje da se ’i najmanji stepen odstupanja od istine  kasnije hiljadu puta umnožava’. Ukoliko ipak želite da imate unuke, preispitajte ozbiljno njihove na silu konstruisane modele.“

Brigs podseća na klimatske promene nastale pre nego što su mogli da se uvide problemi sa SO₂ – poplave su 1931. ubile preko dva miliona Kineza, a današnji požari u Kaliforniji daleko su manje rasprostranjeni od onih iz 1920. Strašne poplave su se dogodile 1936. kad je i toplotni talas ubio 12.000 Amerikanaca – te godine je zabeležena i najviša maksimalna temperatura. Iako je tornado – i tada – zadavao probleme stanovništvu (čak su i priče za decu o tome govorile), zastrašuju nas sudnjim danom i apokalipsom. A ko će biti najranjiviji prema tom scenariju od dece. Stoga su zloupotrebili decu nudeći im zaštitu: „Nemojte ih rađati! Produžavajući vrstu stvaramo novu ličnost koja će emitovati gasove staklene bašte, a problem usložnjava činjenica što će i ta bića želeti da produže vrstu…“

 

[/restrictedarea]