Извините, овде туку!

Зашто је пољским мигрантима све тежи живот у Великој Британији?

Пише  ЗОРАН  МИЛОШЕВИЋ

Драматичан пораст броја напада „хулигана“ на Пољаке који раде у Великој Британији довео је почетком септембра до тога да је из Варшаве у Лондон хитно послата „јака“ владина делегација, на челу са министром унутрашњих послова ове државе Маријушем Блашћаком, министром правде Збигњевом Зебром и министром спољних послова Витолдом Вашћиковским, с циљем да „добију убедљива уверавања да ће Пољацима бити осигуран безбедан живот“. Јавност није обавештена да ли су се преговарачи ишта договорили и да ли су Пољаци добили уверавања да ће њихови сународници бити заштићени. По свему судећи, није и ништа решено, јер се насиље над Пољацима наставило.

[restrictedarea]

ПОЛОНОФОБИЈА У ХАРЛОУ Управо ових дана медији пишу да су малолетни Британци усред бела дана у невеликом британском градићу Харлоу (грофовија Кент) пребили два Пољака. Лекари су констатовали тешке телесне повреде. Полиција је, међутим, саопштила да овај инцидент не заслужује посебну пажњу, да је један од мноштва сличних догађаја када се на улици посвађају људи. Међутим, пољска заједница не дели ово мишљење. Наиме, Пољаци тврде да се суочавају са свакодневном мржњом и насиљем Британаца. Уз то додају, како преноси портал lenta.ru, да мржњу шире британски медији и политичари. Ова тврдња пољске заједнице у Великој Британији отворила је питање проблема живота пољских радника у овој земљи, односно захтева одговор на питање зашто је њихов живот постао тако компликован?

Градић Харлоу је већ други пут за месец дана тема медија. Наиме, 27. августа 2016. године непознати нападачи напали су на улазу у пицерију 40-годишњег Аркадијуша Јужвика, који живи у овом месту. Пољак је изјавио да га је напала банда малолетника, а тако су га пребили да је изгубио свест, да би два дана касније подлегао повредама.

Локална пољска заједница издала је саопштење у коме је написала да је Јужвик „жртва британске полонофобије“. Брат умрлог Радек претпоставља да су га напали јер је говорио пољски (користио је мобилни телефон) у моменту уласка у пицерију. Пољска заједница је, због тога, 3. септембра организовала у центру Харлоуа „марш ћутања“ у знак протеста против етничке мржње.

У најкраћем, јавност Британије убеђена је да су Пољаци паразити, нерадници и да треба да се врате у Пољску (графит који се може срести на зидовима различитих градова Британије је „Одлазите, пољски паразити!“).

 

ЕУ ПРОШИРЕЊЕ МРЖЊЕ Интересантно је да је мржња према Пољацима у Британији почела да се шири тек од 2004. године, када је ова држава постала чланица Европске уније. Током претходних 100 година Пољаци су у Британији живели потпуно спокојно, чак су имали и одређене симпатије јавности јер су пољски пилоти ратовали за Британију, док су се морнари и пешадинци борили против нациста током Другог светског рата под командом британског генерала Александера, пруживши заиста значајан допринос одбрани острва и британских колонија. Но све се променило 2004. када су пољски радници буквално преплавили Британију. До 2014. број Пољака у Британији увећао се два пута, од 500.000 на милион људи. Тренутно само Индија има већу дијаспору у Британији од Пољака.

Те 2004. године полиција је забележила првих 28 инцидената у којима су Британци напали Пољаке, а 2007. већ је било 42 таква напада. После 2010. број се драстично повећао и задржао се на око 1.000 напада годишње (тако је било свих година између 2010. и 2015). По нападима на Пољаке води југоисточна грофовија Хартфордшир, док је на другом месту Северна Ирска.

Социолошка истраживања кажу да 71 одсто Пољака бива изложено дискриминацији у Великој Британији (у различитим облицима и интензитету). Можда сву драму проблема може да илуструје мрежа супермаркета „Лидл“, који је радницима забранио да између себе, на послу или ручку, говоре пољски (иако су они већина), под претњом отказа.

После референдума о изласку Британије из Европске уније број „инцидената“ у којима по правилу млади, малолетни Британци нападају Пољаке и који због тога мање-више остају некажњени, порастао је вишеструко. Да овде има и извесног система говори и слање на кућне адресе свим Пољацима летка „Изаћи из Европске уније значи протерати све паразите из Пољске!“. Овај летак је стављан и на аутомобиле (као држачи служили су брисачи), а дељен је и по основним и средњим школама.

Британски социолози и политиколози, опет, сматрају да иза свега, ипак, стоје британски радници, који Пољаке доживљавају као Американци Мексиканце. Пољаци су представници стране културе који претендују на њихова радна места, а при том не желе да се асимилују и раде за смешно мале наднице, чиме обарају цену рада Британцима. Такође, Пољаци су спремни да раде од јутра до мрака, чиме инспиришу послодавце да продужавају радно време и Британцима. Пољаци у Британији раде више од 60 сати недељно, не узимају боловања и не траже слободне дане и одмор. Разумљиво је, дакле, да послодавци радо узимају Пољаке за минималну сатницу (7,2 фунте, док у пољској она износи 0,5 фунти). То је довело до тога да се читаве привредне гране базирају на пољској радној снази, на пример грађевинска индустрија, наводи портал euromag.

 

ИСТОЧНЕ УСТАШЕ Но, чудно је да острвске раднике (пролетере) подржава интелигенција, која такође шири мржњу према Пољацима. У британској интелектуалној јавности формиран је лик Пољске и Пољака као екстремно римокатоличке, шовинистичко-националистичке и антисемитске нације, која се може поредити само с Хрватима на Балкану. Чак је и познати глумац Стивен Фрај у једном од својих интервјуа 2009. године нагласио да су Британци „забринути дугом историјом десног римокатолицизма у Пољској“, позвавши да се „не заборави где се налази Аушвиц“.

Значајну улогу и ширењу стереотипа о Пољацима као „источним усташама“ имају и британски медији, који постојано критикују Пољаке и Пољску за ултранационализам, колаборационизам у годинама нацистичке окупације, стално подсећајући јавност на улогу Пољака у Холокаусту и антисемитизму уопште. Ситуација је таква да су представници пољске заједнице дошли до убеђења да је њих, за разлику од црнаца, муслимана и Азијаца, могуће тући и нападати некажњено и без оптужби за расизам.

Да иронија буде већа, и сами Пољаци потврђују стереотипе које су британски медији проширили о њима. Наиме, већ поменути министар спољних послова Пољске Витолд Вашћиковски, који тражи гаранције за безбедност Пољака од Лондона, изјавио је да ће његова земља примити избеглице из Сирије само ако су хришћани. Има ли, дакле, боље потврде да су Британци у својим оптужбама према Пољацима у праву? Ако се овоме дода да пољски шовинисти демонстрирају (Гдањском, на пример) уз пароле „Са имигрантима ћемо као Хитлер с Јеврејима!“ (септембар 2015), при чему социолошка истраживања у Пољској показују да више од половине ондашње омладине подржава неонацистичке вредности, заговарајући на друштвеним мрежама поновно отварање логора Аушвиц да би имигрантима „издали карту у једном смеру“…

Штрајк гастарбајтера

Да ће борба Пољака и Британаца бити жестока, сведочи најава организовања првог штрајка гастарбајтера у Британији. Наиме, пољска дијаспора у УК намерава да током јесени организује серију штрајкова, којима жели да се избори за промену односа Британаца и владе према њима. У помоћ су позвали и друге имигранте. Ова акција је резултат низа дискусија међу Пољацима у Британији који не желе да их ико више оптужује за економске проблеме Уједињеног Краљевства. Штрајкачи ће носити црвене мајице с натписом „Престаните да нас оптужујете!“. Британце плаши што међу Пољацима има врло образованих људи, уз то бројних, те да могу привући на штрајк и друге заједнице. Такође, помоћ су обећали и радници из Пољске који планирају да дођу на протесте. Организатор је лист „Пољски експрес“, а на Фејсбуку је формирао одговарајућу групу која се бави организацијом одласка на протесте у Британији.

 

[/restrictedarea]