Izvinite, ovde tuku!

Zašto je poljskim migrantima sve teži život u Velikoj Britaniji?

Piše  ZORAN  MILOŠEVIĆ

Dramatičan porast broja napada „huligana“ na Poljake koji rade u Velikoj Britaniji doveo je početkom septembra do toga da je iz Varšave u London hitno poslata „jaka“ vladina delegacija, na čelu sa ministrom unutrašnjih poslova ove države Marijušem Blašćakom, ministrom pravde Zbignjevom Zebrom i ministrom spoljnih poslova Vitoldom Vašćikovskim, s ciljem da „dobiju ubedljiva uveravanja da će Poljacima biti osiguran bezbedan život“. Javnost nije obaveštena da li su se pregovarači išta dogovorili i da li su Poljaci dobili uveravanja da će njihovi sunarodnici biti zaštićeni. Po svemu sudeći, nije i ništa rešeno, jer se nasilje nad Poljacima nastavilo.

[restrictedarea]

POLONOFOBIJA U HARLOU Upravo ovih dana mediji pišu da su maloletni Britanci usred bela dana u nevelikom britanskom gradiću Harlou (grofovija Kent) prebili dva Poljaka. Lekari su konstatovali teške telesne povrede. Policija je, međutim, saopštila da ovaj incident ne zaslužuje posebnu pažnju, da je jedan od mnoštva sličnih događaja kada se na ulici posvađaju ljudi. Međutim, poljska zajednica ne deli ovo mišljenje. Naime, Poljaci tvrde da se suočavaju sa svakodnevnom mržnjom i nasiljem Britanaca. Uz to dodaju, kako prenosi portal lenta.ru, da mržnju šire britanski mediji i političari. Ova tvrdnja poljske zajednice u Velikoj Britaniji otvorila je pitanje problema života poljskih radnika u ovoj zemlji, odnosno zahteva odgovor na pitanje zašto je njihov život postao tako komplikovan?

Gradić Harlou je već drugi put za mesec dana tema medija. Naime, 27. avgusta 2016. godine nepoznati napadači napali su na ulazu u piceriju 40-godišnjeg Arkadijuša Južvika, koji živi u ovom mestu. Poljak je izjavio da ga je napala banda maloletnika, a tako su ga prebili da je izgubio svest, da bi dva dana kasnije podlegao povredama.

Lokalna poljska zajednica izdala je saopštenje u kome je napisala da je Južvik „žrtva britanske polonofobije“. Brat umrlog Radek pretpostavlja da su ga napali jer je govorio poljski (koristio je mobilni telefon) u momentu ulaska u piceriju. Poljska zajednica je, zbog toga, 3. septembra organizovala u centru Harloua „marš ćutanja“ u znak protesta protiv etničke mržnje.

U najkraćem, javnost Britanije ubeđena je da su Poljaci paraziti, neradnici i da treba da se vrate u Poljsku (grafit koji se može sresti na zidovima različitih gradova Britanije je „Odlazite, poljski paraziti!“).

 

EU PROŠIRENJE MRŽNJE Interesantno je da je mržnja prema Poljacima u Britaniji počela da se širi tek od 2004. godine, kada je ova država postala članica Evropske unije. Tokom prethodnih 100 godina Poljaci su u Britaniji živeli potpuno spokojno, čak su imali i određene simpatije javnosti jer su poljski piloti ratovali za Britaniju, dok su se mornari i pešadinci borili protiv nacista tokom Drugog svetskog rata pod komandom britanskog generala Aleksandera, pruživši zaista značajan doprinos odbrani ostrva i britanskih kolonija. No sve se promenilo 2004. kada su poljski radnici bukvalno preplavili Britaniju. Do 2014. broj Poljaka u Britaniji uvećao se dva puta, od 500.000 na milion ljudi. Trenutno samo Indija ima veću dijasporu u Britaniji od Poljaka.

Te 2004. godine policija je zabeležila prvih 28 incidenata u kojima su Britanci napali Poljake, a 2007. već je bilo 42 takva napada. Posle 2010. broj se drastično povećao i zadržao se na oko 1.000 napada godišnje (tako je bilo svih godina između 2010. i 2015). Po napadima na Poljake vodi jugoistočna grofovija Hartfordšir, dok je na drugom mestu Severna Irska.

Sociološka istraživanja kažu da 71 odsto Poljaka biva izloženo diskriminaciji u Velikoj Britaniji (u različitim oblicima i intenzitetu). Možda svu dramu problema može da ilustruje mreža supermarketa „Lidl“, koji je radnicima zabranio da između sebe, na poslu ili ručku, govore poljski (iako su oni većina), pod pretnjom otkaza.

Posle referenduma o izlasku Britanije iz Evropske unije broj „incidenata“ u kojima po pravilu mladi, maloletni Britanci napadaju Poljake i koji zbog toga manje-više ostaju nekažnjeni, porastao je višestruko. Da ovde ima i izvesnog sistema govori i slanje na kućne adrese svim Poljacima letka „Izaći iz Evropske unije znači proterati sve parazite iz Poljske!“. Ovaj letak je stavljan i na automobile (kao držači služili su brisači), a deljen je i po osnovnim i srednjim školama.

Britanski sociolozi i politikolozi, opet, smatraju da iza svega, ipak, stoje britanski radnici, koji Poljake doživljavaju kao Amerikanci Meksikance. Poljaci su predstavnici strane kulture koji pretenduju na njihova radna mesta, a pri tom ne žele da se asimiluju i rade za smešno male nadnice, čime obaraju cenu rada Britancima. Takođe, Poljaci su spremni da rade od jutra do mraka, čime inspirišu poslodavce da produžavaju radno vreme i Britancima. Poljaci u Britaniji rade više od 60 sati nedeljno, ne uzimaju bolovanja i ne traže slobodne dane i odmor. Razumljivo je, dakle, da poslodavci rado uzimaju Poljake za minimalnu satnicu (7,2 funte, dok u poljskoj ona iznosi 0,5 funti). To je dovelo do toga da se čitave privredne grane baziraju na poljskoj radnoj snazi, na primer građevinska industrija, navodi portal euromag.

 

ISTOČNE USTAŠE No, čudno je da ostrvske radnike (proletere) podržava inteligencija, koja takođe širi mržnju prema Poljacima. U britanskoj intelektualnoj javnosti formiran je lik Poljske i Poljaka kao ekstremno rimokatoličke, šovinističko-nacionalističke i antisemitske nacije, koja se može porediti samo s Hrvatima na Balkanu. Čak je i poznati glumac Stiven Fraj u jednom od svojih intervjua 2009. godine naglasio da su Britanci „zabrinuti dugom istorijom desnog rimokatolicizma u Poljskoj“, pozvavši da se „ne zaboravi gde se nalazi Aušvic“.

Značajnu ulogu i širenju stereotipa o Poljacima kao „istočnim ustašama“ imaju i britanski mediji, koji postojano kritikuju Poljake i Poljsku za ultranacionalizam, kolaboracionizam u godinama nacističke okupacije, stalno podsećajući javnost na ulogu Poljaka u Holokaustu i antisemitizmu uopšte. Situacija je takva da su predstavnici poljske zajednice došli do ubeđenja da je njih, za razliku od crnaca, muslimana i Azijaca, moguće tući i napadati nekažnjeno i bez optužbi za rasizam.

Da ironija bude veća, i sami Poljaci potvrđuju stereotipe koje su britanski mediji proširili o njima. Naime, već pomenuti ministar spoljnih poslova Poljske Vitold Vašćikovski, koji traži garancije za bezbednost Poljaka od Londona, izjavio je da će njegova zemlja primiti izbeglice iz Sirije samo ako su hrišćani. Ima li, dakle, bolje potvrde da su Britanci u svojim optužbama prema Poljacima u pravu? Ako se ovome doda da poljski šovinisti demonstriraju (Gdanjskom, na primer) uz parole „Sa imigrantima ćemo kao Hitler s Jevrejima!“ (septembar 2015), pri čemu sociološka istraživanja u Poljskoj pokazuju da više od polovine ondašnje omladine podržava neonacističke vrednosti, zagovarajući na društvenim mrežama ponovno otvaranje logora Aušvic da bi imigrantima „izdali kartu u jednom smeru“…

Štrajk gastarbajtera

Da će borba Poljaka i Britanaca biti žestoka, svedoči najava organizovanja prvog štrajka gastarbajtera u Britaniji. Naime, poljska dijaspora u UK namerava da tokom jeseni organizuje seriju štrajkova, kojima želi da se izbori za promenu odnosa Britanaca i vlade prema njima. U pomoć su pozvali i druge imigrante. Ova akcija je rezultat niza diskusija među Poljacima u Britaniji koji ne žele da ih iko više optužuje za ekonomske probleme Ujedinjenog Kraljevstva. Štrajkači će nositi crvene majice s natpisom „Prestanite da nas optužujete!“. Britance plaši što među Poljacima ima vrlo obrazovanih ljudi, uz to brojnih, te da mogu privući na štrajk i druge zajednice. Takođe, pomoć su obećali i radnici iz Poljske koji planiraju da dođu na proteste. Organizator je list „Poljski ekspres“, a na Fejsbuku je formirao odgovarajuću grupu koja se bavi organizacijom odlaska na proteste u Britaniji.

 

[/restrictedarea]