Излог књиге

Историја филмаДејвид Паркинсон
ИСТОРИЈА ФИЛМА
„Дерета“, Београд, 2014

У овој динамичној, поучној и савременој анализи седме уметности Дејвид Паркинсон приказује развој покретних слика од најранијих представа сенки до дигиталне кинематографије 21. века. Покривајући кључне елементе и личности који су допринели уметничком и техничком развоју филма, књига пружа сажет преглед светске кинематографије. Почев од њеног научног порекла, ово дело процењује достигнућа филмских стваралаца широм света, међу којима су Д. В. Грифит и зачетници класичног наративног филма, уметници немог филма, редитељи „златног доба“ Холивуда, италијански неореалисти и аутори француског новог таласа.
Ново поглавље пружа увид у формални и технолошки развој од средине 1990-их година до данас, описујући експерименте са тродимензионалношћу, препород анимације и демократизацију кинематографије након дигиталне револуције. Паркинсон такође истиче најбоља дела из свих крајева света, од Србије и Чешке до Ирана и Израела, од Индије и Јужне Африке до Кине, Кореје и Мексика. Уз ажурирани речник појмова, индекс имена и библиографију, „Историја филма“ пружа потпуни преглед овог динамичног и популарног уметничког облика.

Боемска књигаДраган Мраовић
БОЕМСКА КЊИГА
„Дерета“, Београд, 2016

Велики део записа, песама и есеjистичких „минијатура“ које чине ову књигу настао је, како аутор признаје – у Скадарлији. Ова легендарна боемска четврт Београда „нема некадашњи сјај, јер је време развејало већину ликова из ових стихова, а градове, ’монмартре’ и ’скадарлије’ не чине зграде и улице већ људи“. „Нема више“, каже Мраовић, „врела љубави и уметности Монмартра у Паризу, као што нема ни Скадарлије која је имала светски дух у маленој Србији, у време када су је творили људи, а не роботи новог доба.“ Тим је драгоценија ова књига – мајушни траг у коме су заискрили скадарлијски бардови којих више нема и они којих ускоро више неће бити. Минуло време је било време умних боема, оних какве „мајка више не рађа“ (Александар Секулић), јер је ново доба – електронско, рационално, ужурбано…

Misambled omot PRINTРобер Мишамблед
ОРГАЗАМ И ЗАПАД – ИСТОРИЈА УЖИТКА ОД XVI ВЕКА ДО ДАНАС
„Академска књига“, Београд, 2015

Може ли се оргазам сјединити с историјом? Као индивидуална, готово неизрецива емоција, а истовремено и културна реалност, оргазам припада и измиче колективном искуству. Историја оргазма је историја притајеног тела, забрањене жудње, путености приклештене између табуа и моралних начела. Документи који сведоче о овом физичком, повремено либертинском искуству, леже дубоко закопани у архивама и библиотекама, што не умањује њихову невероватну бројност и задивљујућу снагу. Књига Робера Мишамбледа на видело дана износи сјајне изворе који нас позивају да на нов начин сагледамо прошлост, дуго времена „уштогљену“ услед душебрижничких одабира, не бисмо ли открили „позадину сценографије“ и схватили да сублимација еротских нагона није била само предмет религијског аскетизма него истински скривени покретач западног динамизма све до 1960-их. У погледу сензуалности, Енглеска и Француска кретале су се паралелним путевима, а данас Сједињене Америчке Државе чувају оштар печат овог заједничког репресивног модела. Њега је хедонистичка Европа недавно напустила у корист пластичне сексуалности чије су кориснице превасходно жене.

PLA KAT BJELANOVIC 2016Мирко Бјелановић
РАЗБИЈАЊЕ СФРЈ И ГРАЂАНСКИ РАТ У ХРВАТСКОЈ (1990–1995)
Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2016

У оквиру едиције „Грађански рат у Хрватској 1991–1995“ Удружење Срба из Хрватске објавило је и ово дело генерала у пензији Мирка Бјелановића.
Књига је произашла из ауторовог вишегодишњег изучавања узрока и последица разбијања СФРЈ и настанка грађанског рата у Хрватској. Досадашње прилоге аутор је објављивао у зборницима радова у издању Удружења Срба из Хрватске Београд и Српског културног друштва „Зора“, Книн-Београд. У књизи су и догађаји чији је аутор био сведок радећи у оперативно-стратегијским командама ЈНА, и то на простору и у времену настанка политичке кризе и почетка оружаних сукоба у Хрватској. Ти су догађаји кулминирали у прљави грађански рат са познатим тешким и трагичним последицама. У том рату српски народ је доживео стравичну судбину, сатанизован је и означен као највећи кривац. Од конститутивног народа у Хрватској сведен је на националну мањину са неизвесном будућношћу.
Овде су објављени и делови дневника који је аутор водио за време 152 дана проведена у блокираној Команди Војнопоморске области у Сплиту 1991. године.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.