Путин: Русија ће сасећи ракетне претње

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Повратак пројектилима средњег и малог домета копненог базирања за Русију би био најефикаснији начин елиминисања НАТО претњи и противракетне одбране, али тада више нико у Европи не би био безбедан

Бивша совјетска авио-база, изграђена 1952. покрај румунског места Девеселу, и званично је постала полигон за америчке ратне игре на истоку Европе. Од 12. маја када ју је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг пустио у рад, располаже са само три батерије америчке противракетне одбране (ПРО), односно са 24 ракете типа SM-3 (Standard Missile-3 IB) на борбеном дежурству. База Девеселу, као и исти такав објекат који је већ следећег дана, 13. маја, почео да се гради у Пољској и биће завршен за две године, претвориће се у много већу претњу по безбедност Руске Федерације. База се налази недалеко од Крајове у Румунији, 140 километара источно од српске границе, то јест нешто више од 300 километара ваздушном линијом од Београда. На тај начин је и српска престоница обухваћена „антиракетним кишобраном“ НАТО-а, што ипак не значи да смо безбеднији – зато што је и сама база Девеселу постала једно од најмање безбедних места на планети.

[restrictedarea]

НАЈАВЉЕНЕ КОНТРАМЕРЕ Сасвим је сигурно да ракете из Ирана и Северне Кореје неће више бити претња по европску безбедност – ако је ико озбиљан и на тренутак поверовао у званично објашњење за инсталирање америчког ПРО на Балкану. У овој фази, бар према званичним подацима, инсталирани SM-3 IB пројектили неће моћи да добаце до територије Русије, јер је Крим удаљен 700, а оне имају домет од 500 километара. Или бар Американци толико признају, имајући у виду да су ракете копненог базирања домета између 500 и 5.500 километара забрањене према Споразуму о елиминацији ракета средњег и малог домета (РСМД), који су 1987. у Вашингтону потписали лидери САД и СССР Роналд Реган и Михаил Горбачов.

Међутим, ово су једне од првих верзија SM-3 ракета, а у будућности се очекују њихове озбиљније модификације (са садашњих IB, у наредним годинама очекује се прелазак на IIB, а затим на IA и IIA). Тако ће им расти не само домет и брзина него и способност за пресретање маневришућих циљева, а укупан број ракета већ после 2019. године нарашће на 267 комада. Упркос НАТО заклињањима да тако моћан систем „није уперен“ против ње, Русија све ово доживљава као претњу, најављујући озбиљне контрамере. Између осталог, Руси страхују да би антиракетне базе у Пољској и Румунији могле да постану ракетне, јер користе исте лансере Мк-41: они могу да испаљују и крстареће пројектиле попут „томахавка“, које у случају копненог базирања спадају у забрањене јер имају домет преко 500 километара. Како упозоравају у Москви, ова замена може да се изврши практично преко ноћи и готово неприметно.

„Ако, користећи своје могућности у светским медијима, они (Американци, прим. аут.) још увек могу понеког да уведу у заблуду да то не прети Русији и да су то искључиво одбрамбени системи, онда присутне за овим столом, на овом састанку, нико не може да доведе у заблуду. Нема говора да је то одбрамбени систем, то је део нуклеарног стратешког потенцијала САД који је истурен на периферију. У овом случају, периферија је Источна Европа“, поручио је руски председник Владимир Путин на сусрету са шефовима руских безбедносних структура и војне индустрије, одржаним истог дана када су Столтенберг и пољски председник Анджеј Дуда полагали камен темељац за нову базу ПРО. Ако је и локација у јужној Румунији далеко од војне логике за одбрану од прокламованих иранских и корејских претњи, онда је тврдња да ракетна база удаљена 200 километара од руског Калињинграда такође није претња за Москву – чиста увреда здравог разума. Међутим, НАТО званичници остају при својим тврдњама.

„Људи који доносе ове одлуке морају да знају да су досад живели мирно, безбрижно и у безбедности. Сада, после размештања тих система ПРО, ми ћемо бити приморани да размислимо о томе да купирамо претње које настају по безбедност Руске Федерације“, подвукао је Путин. Американци су одмах уочили да је употребио израз „купирати претње“ и са новинарима поделили своју забринутост због тога. У руском језику реч „купирати“ има двоструко значење, али је основно „сасећи“ и „сузбити“. Друго значење се, исто као и у српском језику, односи на сечење (резање, подрезивање) репова и ушију, првенствено када се ради о псима и другим животињама. У обраћању шефовима безбедносних служби и армије, Путин се није упуштао у семантичке финесе, али је из контекста више него јасно да ће Русија сасецати ракетне претње.

Занимљиво је да је Путин – истичући да се Русија неће увлачити у трку у наоружању, али ни седети скрштених руку када равнотежа у свету може бити нарушена – у свом говору најмање три пута употребио реч „купирати“. „Ми ћемо радити веома пажљиво, не пробијајући планове за наоружавање армије и флоте који су били одређени пре неколико година. Али ћемо кориговати ове планове да бисмо купирали настале претње по безбедност Русије. Наравно, предузећемо све што је неопходно са наше стране да бисмо осигурали, очували стратешку равнотежу снага као најпоузданије гаранције од избијања великих војних сукоба, који се по својим последицама, безусловно, не могу ни поредити са конфликтима које познајемо у врућим тачкама планете. То не можемо да допустимо и нећемо допустити“, отворено је говорио руски председник.

УГРОЖЕНА „РАВНОТЕЖА СТРАХА“ Шта, заправо, све то значи и шта ће Русија да предузме? Бројни аналитичари су указали да би једна од последица могла да буде излазак Русије из руско-америчког споразума СТАРТ-3, који су априла 2010. у Прагу потписали председници Барак Обама и Дмитриј Медведев. То би, свакако, могло да се деси, али овај корак неће донети никакво решење. Напротив, могао би још више да подстакне трку у наоружању, имајући у виду да је Вашингтон за наредну деценију најавио амбициозни план изградње свог нуклеарног потенцијала, вредан више од 1.000 милијарди долара. На тај начин, руско једнострано напуштање споразума СТАРТ-3, војноиндустријски лоби САД дочекао би са шампањцем у рукама. Могуће је чак да су ракетне базе у Румунији и Пољској, осим што саме по себи траже екстра финансирање, зато и постављене да би испровоцирале нову, уносну трку у наоружању.

Они који проповедају „неопходност ПРО“, не само што тврде да то није претња за Русију већ уверавају да је то „чисто одбрамбени систем“. И заиста, зашто било ко може и да помисли да би „антиракетни штит“, како му тепају западни аналитичари, уопште могао да буде некаква претња? Али када Путин каже да „нема говора да је то одбрамбени систем, то је део нуклеарног стратешког потенцијала САД који је истурен на периферију“, онда то ипак заслужује детаљније објашњење.

Осим поменуте могућности да се, убацивањем крстарећих ракета у лансере „штит“ претвори у „мач“, опасност лежи у обновљеној концепцији „првог разоружавајућег нуклеарног удара“. Ову идеју су и Вашингтон и Москва разрађивали током Хладног рата, али је одбацивана јер је резултат увек био исти – „гарантовано узајамно уништење“. Ова логика је деценијама чувала свет од нуклеарне апокалипсе. „Равнотежа страха“ сада је угрожена појавом америчке противракетне одбране и зато Путин инсистира да баланс снага мора бити обновљен. Планови за „први нуклеарни удар“ извучени су из Пентагонових фиока упоредо са јачањем утицаја „неоконзервативаца“ у Вашингтону, односно ултрарадикалних кругова који заговарају „америчку изузетност“ и посебну мисију САД у свету. Њихов најистакнутији апологета данас је председнички кандидат Хилари Клинтон.

Дакле, ако би Америка изненада и без најаве напала Русију истовремено хиљадама крстарећих и нуклеарних ракета и на тај начин уништила највећи део стратешког потенцијала Москве, тада би амерички ПРО био довољан да обори већину преосталих пројектила. Штета од руских пројектила који би успели да се пробију до циљева у САД – како уверавају неоконзервативци – била за њих прихватљива! Зато је ПРО искључиво офанзивни концепт, јер се руски стратешки потенцијал (521 носач и 1.735 бојевих глава) не може уништити без изненадног и тоталног разоружавајућег напада. Кремљ не сме и неће да дозволи толико бујање америчке стратешке моћи, јер би Русија била или физички уништена, или политички и војно бачена на колена.

ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ СЦЕНАРИО Ако Американци наставе оваквим темпом, могући су неки од следећих сценарија. Најпре, да увуку Москву у скупу трку у наоружању, што су из Кремља више пута понављали да неће допустити, пошто би то пре или касније довело до колапса Русије. Друго, да у једном тренутку Вашингтон изгради толико масиван ракетни мач и противракетни штит, да заиста изведе први нуклеарни удар или да почне да уцењује његовим извођењем, што Москва такође не сме да дозволи. Трећи сценарио јесте да Русија „купира“ претње у Пољској и Румунији полетањем стратешких бомбардера Ту-22М3 са Крима, или употребом ненуклеарних система „Искандер-К“, односно крстарећих ракета „Калибар“. Када је реч о „Искандерима“, Русија би у том случају морала да повећа њихов домет са садашњих 500 километара, што би подразумевало и напуштање РСМД споразума из 1987, на шта је Москва до сада више пута упозоравала.

Повратак РСМД пројектилима копненог базирања за Русију би био најјефтинији, а уједно и најефикаснији начин „купирања“ НАТО претњи. Но тада више нико у Европи неће бити безбедан. Руски удар (најпре) на базе ПРО био би директан напад на НАТО, али у једном тренутку – ако се овако настави – то више неће моћи да се избегне. Зато је Путин јасно и искрено упозорио Варшаву и Букурешт да су до сада „мирно, безбрижно и безбедно живели“. У случају радикализовања ситуације и ако би НАТО решио да војно узврати, следећи би на мети били циљеви у САД и Великој Британији, по којима би се дејствовало атомским оружјем.

У ту сврху би, поред осталог, биле коришћене нове, неухватљиве ракете „Булава-30“, распоређене на стратешким подводним крстарицама класе „Бореј“ („Александар Невски“, „Јуриј Долгоруки“ и „Владимир Мономах“). Ове огромне подморнице на нуклеарни погон, вредне око милијарду долара свака, могу да носе по 16 „Булава“ са по 10 независно вођених бојевих блокова опремљених системима за пробијање ПРО. Домет ових ракета је већи од 8.000 километара, а имају могућност маневрисања по висини и курсу, што их чини практично незаустављивим. Три подводне крстарице располажу са 480 нуклеарних блокова, укупне експлозивне снаге 72 мегатоне еквивалента тротила. Поређења ради, две бомбе које је САД бацио 1945. на Хирошиму и Нагасаки имале су укупну снагу мање од 40 килотона, а ипак су директно убиле преко 250.000 људи.

У другој фази, у циљу избегавања тоталног разарања, на удару вероватно не би били велики градови, већ војни циљеви и базе у унутрашњости и на периферији САД и Велике Британије. А уколико би на то Американци одговорили ракетним ударом по Русији, тада би дошло до „гарантованог узајамног уништења“. Тоталног. Постоји, ипак, и четврти сценарио који може све ово да спречи. А то је распад, односно трансформисање НАТО-а и одустајање од агресивних ПРО планова. Тада би био могућ прелазак на нови систем колективне безбедности у Европи, једнак за све, што је модел за који се Москва већ дуго залаже. Ово мирољубиво решење не би никог угрожавало, али би подразумевало уклањање америчког антиракетног штита из Европе, или његово стављање под заједничку контролу. То би, наравно, значило и повратак Америке кући. У супротном, кућа ће им бити срушена.

[/restrictedarea]