Пољопривредници ретко осигурани, иако се осигурање исплати

Љубић, 27. 3. 2016 – Интересовање грађана за осигурање усева, објеката, залиха и животиња од елементарних непогода није порасло ни након искуства с катастрофалним поплавама из 2014. и упркос томе што су искуства осигураних пољопривреда показала да се то исплати

Градоначелник Чачка Војислав Илић рекао је да се на терену показало да је мало суграђана осигурано, те да су многи пропустили прилику да осигурају куће, залихе, опрему и пред поплаве мањег интензитета које су ове године погодиле моравички округ. Илић је, након радионице о осигурању пољопривреде коју је организовала компанија „Дунав осигурање“ подсетио да је, када су долазили представници Уједињених нација и Европске уније, прво питање било да ли су пољопривредници осигурани.

„Они су рекли да помаже држава, помажу они, и локална самоуправа, али основна ствар је да се мора осигурати имовина да бисмо могли да очекујемо наплату штете. У супротном, све што може да се добије је само помоћ, која не покрива износ штете“, рекао је Илић и додао да је и сам дугогодишњи корисник производа „Дунав осигурања“.

Шеф одељења за корпоративне клијенте Предраг Страњанац зачуђен је што, након катастрофалних поплава 2014, уместо да порасте, интересовање за осигурањем пољопривредних газдинстава, усева и животиња опада. Поплаве су тада задесиле чачански крај после 40 година, подсећа он, а и пре двадесетак дана поновиле су се на истом подручју. Није било више заинтересованих ни ове године, иако су полисе сада доступније него икад, узимајући у обзир да и држава и локалне самоуправе дају субвенције.

„Држава субвенционише премију осигурања са 45 одсто, с тим што код нас у моравичком округу постоји могућност да и општине додатно субвенционишу са 20 одсто. Надамо се да ће пример Лучана, који то већ ради, следити све општине“, рекао је он.

Страњанац је навео да цена осигурања од поплаве зависи од предмета осигурања – да ли се ради о стамбеном, комерцијалном или индустријском објекту, објекту у изградњи, да ли су то усеви, моторна возила и друго.

Такође, додаје, цена зависи од осигуране суме и учесталости ризика на подручју за које се закључује полиса.

„Паушално осигурање пољопривредног газдинства, при чему су осигуране све зграде, ствари домаћинства, прикључне машине и алат, животиње и залихе производа, износи око 10.000 динара годишње, и то за просечно газдинство вредности од око пет милиона динара. Уколико се уговори и покриће ризика од поплаве, за ово домаћинство премија осигурања се повећава за 2.891 динар годишње“, објаснио је он.

Када је реч о осигурању плодова воћа, Страњанац наводи да на принос од 15.000 килограма воћа, по цени од 30 динара по килограму, висина премије износи за јабуке 78.210 динара, а уколико се томе дода субвенција од 45 одсто, онда је премија готово упола нижа.

Марко Митровић, пољопривредник из Љубића, описао је на личном примеру како се осигурање исплати и позвао је све који се баве тим послом да осигурају усеве и животиње не да би на томе зарадили, јер то не може, већ пре свега због себе самих.

„Моја породица се традиционално бави пољопривредом, а обрађујемо од 90 до 100 хектара, зависи како које године. Имамо и малу фарму од 30 музних крава, 50 бикова у тову и десетак коња. Имали смо несрећу пре десетак година, пожар, и од тад смо решили да све осигурамо“, прича Митровић.

Објаснио је да са „Дунав осигурањем“ његово домаћинство ради већ 10 година, а осигурава домаће животиње, краве, јунад у тову, коње…

„Све су животиње осигуране на око 120.000 динара. Имали смо неколико пехова, угинућа и одстрањивања живота са фарме због болести, а то је Дунав све на време исплатио. Онда смо осигурали и засад воћа од три хектара, где смо такође имали штету пре неколико година, а и то нам је надокнађено. Зато смо од прошле године почели да осигуравамо и ратарске усеве, кукуруз и пшеницу, али срећом нисмо имали штете“, навео је Митровић и додао да сада држава даје повраћај за 45 одсто, а постоји могућност да и локална самоуправа врати део новца.

Директор Института за воћарство „Чачак“ Милан Лукић истакао је да би пољопривредни произвођачи требало да знају да је осигурање веома важна мера, која обезбеђује сигурност производње. Навео је пример јабуке, објашњавајући да принос мора да буде 5.060 тона по хектару, са 90 одсто прве класе, а све то, тврди он, не може ако се у току летњих месеци догоди рецимо град.

Лукић је рекао да је и Институт имао непријатно искуство током поплава 2014. када је претрпео велику штету од неколико десетина милиона динара.

„Тада нам је градом уништена комплетна производња и нисмо имали продају сопственог садног материјала. Међутим, протеклих година, захваљујући осигурању и уградњи противградних мрежа, пласирамо квалитетан садни материјал, а добијемо и количину квалитетних плодова. А све и да се деси град, или се понове поплаве, ако сте осигурани, ваша осигуравајућа кућа ће надокнадити штету и избећи ћете непланиране трошкове“, закључио је он.