Александар Вучић – Немам резервну отаџбину

Разговарали Милорад Вучелић и Никола Врзић

Фотографије
МИЛАН ТИМОТИЋ

Неки не желе снажну владу, већ желе владу која ће увек да зависи од њихове воље. И хоће владу која мора да слуша, и која мора да испуњава налоге. Зато вероватно ја и нисам подобан

Александар Вучић, премијер Србије и председник Српске напредне странке, одаје утисак човека који не може да каже све што би волео, а који би волео да му се верује баш због онога што не може да изговори. Не треба судити по појавним облицима, већ по делу и резултату, напоменуће током интервјуа – првом за „Печат“ откад је дошао на власт – у коме је говорио о предстојећим изборима, о резултатима своје (досадашње) владавине, о стању српске економије и стању у региону које га, како каже, забрињава много више. „Економија напредује добро, видим то по свим бројевима, и године које долазе биће све лакше за живот“, каже Вучић на почетку разговора, као увод у оно што је намерио да истакне пре него што ћемо му поставити прво питање: „Много више ме брину спољне прилике и околности и стабилизација и дестабилизација земље. Оно што би требало да урадимо, урадићемо најбоље – то нам признају и Светска банка и ММФ – али бринем због онога што се дешава споља. Видим да ће ту да се прави проблем.“

Разговарали смо, наравно, и о тим проблемима. Али разговор започињемо изборима који Србију чекају ове недеље 24. априла.

Да ли ове изборе очекујете као оптимиста, у поређењу с осећањем какво сте имали пре две године уочи избора?

Задовољан сам ониме што смо урадили.

Радили смо у протекле две године веома напорно, у ужасно тешким условима и околностима. Успели смо да спасемо земљу од банкротства, успели смо да се изборимо с поплавама, успели да покренемо велике економске реформе… Тиме сам задовољан. Задовољан сам трудом и напором који смо уложили. Задовољан сам чињеницом што после пет година поново видите онај дим из МСК на улазу у Кикинду, што „Митрос“ после шест или седам година, пошто је завршио у стечају, поново ради, задовољан сам што смо поново покренули Железару у Смедереву на којој је био катанац када су нам је Американци вратили, задовољан сам што смо успели да направимо много нових фабрика, никада више ауто-путева, јер то је мерљиво, то није ствар било чијег утиска.

Никада нисам оптимиста, али немам ни страх. За демократију у Србији је важно да што више људи изађе на изборе, очекујем подршку за све што смо урадили, али потпуно сам релаксиран што се изборног резултата тиче.

Ја немам резервну отаџбину, нигде нећу да идем. Надам се добром резултату, а не плашим се ни лошијег јер ми је савест мирна и знам да сам поштено и одговорно радио свој посао. Да ли то народ поштује или не, то ћемо да видимо 24. априла.

У више наврата током кампање споменули сте могућност изборног неуспеха, али је, некако, остало недефинисано шта би за вас представљало неуспех, пошто ћете по свим анкетама бити први…

[restrictedarea]

Пораз значи да сви други могу да формирају владу.

Значи, испод 50 одсто – мандата или гласова?

Мандата. Није лако имати 50 одсто гласова кад имате толико листа…

Сасвим извесно, ако буду могли, сви остали ће се удружити и формираће владу. То што су тобож идеолошки различити, нису уопште, а смисао њихове политике садржан је у ономе колико мрзе Вучића.

Насупрот томе, поносан сам на чињеницу да ова кампања не личи на ону из 2012, која је била најпрљавија и најужаснија. СНС није имао ниједан негативни спот. Ја ниједну ружну реч нисам изговорио ни о једном нашем политичком противнику; нисам их готово ни спомињао. Никакав проблем с ониме што су они изговарали и чинили такође нисам имао. Говорио сам о фабрикама које морамо да отворимо, о путевима, школама, болницама, као што сам и радио у протекле две године без прекида, готово без одмора. А од њих нисам чуо буквално никакав план, ништа друго сем да нам је потребно да склонимо Вучића и све ће бити дивно, гласајте за нас.

Али Демократска странка има озбиљан план да повећа плате и пензије…

Не само Демократска странка, то сам чуо и од ДСС-а и још неких, кажу и да треба буџет за пољопривреду да буде пет одсто, буџет за културу три одсто… Забога, елементарна је ствар да, када правите буџет, направите расходну страну, гледате да је смањите што је могуће више, али морате да гледате и приходну страну. А они су вам директно подигли расходну страну, а баш ништа нису рекли где ће и како да зараде паре, где и како ће приходна страна да се повећа…

Они кажу – вратићемо нешто. Па, ви сте нас и довели ту где смо, до банкротства, јер сте све изборе куповали тиме што сте нешто наводно повећавали, а у ствари је државна каса све више пропадала, растао нам је јавни дуг, и неко је морао то да заустави.

Говорите сад о повећању пензија 2008. године.

Тако је, 2008. и 2009. године. А не заборавите и да су нам 2007. године направили проблем с војним пензионерима, кад су их искључили, и сада смо ми морали да враћамо паре војним пензионерима јер су Драган Шутановац и остали тада били много паметни.

Хоћу да кажем да смо успели да уредимо јавне финансије, да успоримо галопирајући раст јавног дуга, и зауставићемо га сасвим негде на 79 одсто БДП-а, и онда ћемо кренути да га спуштамо.

А што се тиче враћања плата и пензија, некима смо већ дали више, а вратићемо свима и даћемо им више, али то можете да радите тек када имате економију која расте. Знате како је њихова економија расла? Минус 3,6 одсто у 2009. години, па плус 1,4, па минус 1,6 одсто, па смо се тек 2013. вратили на ниво из 2009. године. Дакле, само да нам они не говоре о томе, а ми смо показали како Србија може да изађе из кризе. Прошле године смо, упркос мерама фискалне консолидације када смањујете јавну потрошњу, имали раст од 0,8 одсто БДП-а иако је ММФ прогнозирао минус један одсто; сад кажу биће плус 1,8 одсто ове године, ја вам кажем да ће свакако бити преко два одсто. А ако све буде у реду у пословању кинеских партнера у Железари, и ако нам Европска унија не буде правила потешкоће с тим у вези, ММФ нам прогнозира плус 2,5, а ја вам кажем да ћемо имати раст од 3,5 одсто БДП-а. То значи да је Србија у периоду динамичног раста, и да у наредних пет или шест година неће имати ниједну годину рецесије. Када имате такав динамични раст БДП-а, онда немате проблем да повећате пензије и плате у јавном сектору. Али тада је то повећање на здравим основама.

„Печат“ је недавно направио анализу наше економске ситуације. Опште стање српске економије о коме говорите збиља јесте поправљено, али истовремено су реална примања грађана нешто мања него што су била.

Минимално су опала у односу на 2013. годину. Али то ћемо већ ове године да надокнадимо, плате су на истом нивоу на коме су биле, и номинално и реално, када се погледају приватни и државни сектор заједно. Наша је намера да ове године поново повећамо плате просветним и здравственим радницима, војсци и полицији, чиме би дошли на оно што су некада имали, а многи ће, они с примањима до 30 хиљада динара, имати и више него раније. Тиме ће и сиромаштво бити смањено, јер се онима који су имали најмање даје највише.

Много је важније што смо успели да смањимо стопу сиромаштва, то говоре и ММФ и Светска банка. Ту је и чињеница да је нижа незапосленост. Не заборавите, ниво незапослености 2012. године био је 26 одсто. А данас је нешто испод 18 одсто. Наш је циљ да га веома брзо спустимо испод 15 одсто.

Ово што су људи из Светске банке рекли, на то сам посебно поносан. Они су рекли, ко год да победи, ко год да дође после Вучића, имаће много бољу основу него што је имао Вучић када је постајао премијер. А знате колико су ти људи тешки на речима када такве речи изговарају.

При томе, да не говорим колико ће улазак Кинеза у Железару све да мултипликује, и надам се само да нам наши европски пријатељи неће правити проблеме…

Кинески партнери су у Железару Смедерево ушли због европског тржишта. И то смета неким европским земљама

Европска унија се, баш у случају Железаре Смедерево, испоставља као препрека нашем економском развоју.

Европска унија то ради по својим правилима. Не могу да кажем да је директно против нас… Морамо да знамо да је нама европско тржиште примарно тржиште, највише тамо извозимо, и тешко бисмо издржали без њега. И кинески партнери су у Железару Смедерево ушли због европског тржишта. И то смета неким европским земљама. Зато што Кинези могу да издрже и ниже цене, дампинг цене; они желе да уђу на то тржиште и то им је од кључног значаја.

Када кажу из Брисела немојте да дајете државну помоћ, онда се поставља питање, а како су баш то урадили у Британији и Италији? Надам се да нећемо доћи до тога да је некима нешто дозвољено, а да другима то исто није дозвољено.

Вратимо се предстојећим изборима. Најавили сте да ћете, све и ако будете имали већину, ићи на стварање шире коалиције. Истовремено, малопре рекосте и да су сви спремни да се удруже против вас…

Нико се од њих неће ујединити уколико не буду имали већину. Правиће се да немају везу једни с другима и да су велики идеолошки и идејни противници. А ако буду имали већину, дан им неће бити потребан да се договоре.

Добро, у таквом окружењу, ко вам је пожељан, или најмање непожељан политички партнер?

Немам ни пожељних ни непожељних, нисам о томе ни размишљао. Само бих желео да направим што шири фронт у будућности, за борбу око заједничких циљева. Јер економија ће нам ићи набоље, али потребно је да имамо што шири политички консензус да сачувамо Србију, да сачувамо њену војну неутралност, да она остане на европском путу, али да не уводимо санкције Руској Федерацији, да задржимо добре односе и са Кином, и то у условима дијалога који се у Бриселу води с Приштином, у условима тешке кризе у Македонији, нимало лаке ситуације у Црној Гори, да ништа не кажем о Босни и Херцеговини… У односима у којима Хрватска води, на дневном нивоу, политику, у најмању руку, увреда, али и лоших намера према Србији. Неће бити лако очувати стабилност. Као тежак и велики изазов у будућности видим очување стабилности у целом региону, јер као да су се неке страсти пробудиле, подигле, и нисам сигуран како ће све то да се заврши.

Хрватска на дневном нивоу води политику увреда, али и лоших намера према Србији

Кад смо код ситуације у региону, Хрвати блокирају ЕУ интеграције Србије пркосећи Немцима и остатку ЕУ, на Косову је, истовремено, блокирано формирање Заједнице српских општина, терористичка Албанска национална армија парадира наоружана, хаос је и у Македонији. Да ли је ово случајна подударност, или мислите да постоји неки невидљиви режисер који прижељкује тензије на Балкану?

Надам се да не постоји нико ко жели дестабилизацију Балкана, али очигледно је да се то дешава. Тако да, иако нисам присталица никаквих теорија завере, ништа не бих смео да искључим. Потпуно је невероватно да Хрватска инсистира на укидању закона из 2003. године, а тај закон постоји, у готово истоветном тексту, у 11 земаља ЕУ. Надам се да је то само жеља Хрватске, а не још неких чланица Европске уније или некога ван Европске уније. Што се тиче Македоније, недвосмислено је да је ту и инострани фактор дубоко уплетен, и само се надам да ће Македонија умети сама да реши своје унутрашње проблеме и трзавице јер нам је потребна стабилна, безбедна, сигурна Македонија за пуну стабилност на читавом Балкану.

Коме је у интересу нестабилна Македонија?

Не могу да говорим коме је то у интересу, али очигледно је да нису сви заинтересовани за њену стабилност, и зна се ко може да има ту врсту снаге да може да доведе до нестабилности. То околне земље, и земље региона, свакако нису.

Видећемо шта ће се још дешавати у Македонији, али занима нас пре свега шта ће бити у Србији. Малопре рекосте да желите што ширу постизборну коалицију, али да о њеном саставу нисте размишљали. Опет, недавно сте рекли да ДСС/Двери и СРС не долазе у обзир.

Како год ви то емоционално посматрали, и шта год ви рекли својој публици, ја знам да вас двојица – хоћу да то тако изађе у новинама јер сам тако рекао – ја знам да вас двојица знате да сам ја у праву. Србија више не сме да буде ни европски ни светски губавац. Шта то значи? Србија је могла и смела, први пут у доста година, да се супротстави резолуцији у Савету безбедности Уједињених нација; смела је да тражи, и добила је подршку Руске Федерације у вези с резолуцијом о Сребреници. Србија је смела да се супротстави у Унеску, и успела да сачува свој образ у Унеску. Србија је смела, умела и успела да се супротстави Хрватској када су спроводили једностране санкције према Србији. То је могла да уради само Србија која има углед у целој Европи и у целом свету. У једном случају смо на својој страни имали Русе, у другом Европљане. Сами не можемо ништа да урадимо. Политика у којој ћете да склоните и отерате све од себе, и у којој ће да показују прстом у вас, није добра политика. Те странке, али и неке друге странке, највише би желеле да виде на власти неки који нам нису наклоњени у региону, зато што би тада могли да упере прстом у Србију и да кажу ево, видите, то је она Србија о којој смо вам причали. А ја нећу да то говоре о нама, ја хоћу да се о Србији говори као о економском лидеру региона. Економија на првом месту, а са свима хоћу да имамо добре односе.

Добро, ако су они непожељни из разлога које сте навели, као потенцијални партнери остају вам СПС, ДС и коалиција око Бориса Тадића.

Хајде да ми прво видимо ко ће ту да уђе у парламент, па да онда разговарамо. Како бих ја могао сутра да идем са… Знате, нисам хтео експлицитно да говорим, хтео сам начелно да се поставим према одређеној политици, али, хајде ми реците, како ћу да идем са Пајтићем?

Војислав Шешељ је најавио да ћете са Тадићем и том листом.

Па добро, Шешељ зна нешто што ја не знам. Као што је рекао и да има проверену информацију да је добио 25 година затвора, и све он зна, а ја сам рекао дан пред пресуду да он измишља, па се испоставило да сам ја био у праву, а не он. Тако да, на те политичке спекулације и интриге, бесмислено ми је и да одговарам.

А шта је са СПС-ом? Да ли мислите да Ивица Дачић нема контролу над својом партијом када вас појединци из СПС-а вређају, или…

То је прича за малу децу. Они су све време говорили све против мене, некад је то био (Бранко) Ружић, некад (Милутин) Мркоњић, некад (Новица) Тончев, неко четврти или пети… И сваки пут су нам се правдали, јаој, то је инцидент. И ћутали смо. Али сад то више нема никаквог смисла, сад кад певају Вучићу, педеру и када то говоре човеку који их је оставио да буду део власти и да помогну у напретку Србије… То је нешто што су ти људи желели да пошаљу као поруку, а ја сам ту поруку одлично разумео. Хвала им на томе.

И све се то чини с Дачићевим знањем. Он је апсолутно сагласан са тим, можда само с понеким детаљем није. И то показује – и то ће бити најтежи израз који ћу да искористим – ако ништа друго, потпуну, потпуну неискреност. И још једну реч да додам, нелојалност.

Шта ће бити у будућности нећу да говорим, управо зато се и чувам тешких речи.

А како тумачите оно што је КРИК објавио о становима ваше породице? Ви сте негде рекли да су ту помешане бабе и жабе, али занима нас нешто друго. Ви знате ко су финансијери КРИК-а…

Знам. Сорош, УСАИД… И Европска унија.

Како то тумачите? Уз важну напомену да тај текст излази десетак дана уочи избора.

Зашто то раде? Ваљда зато што неки од њих не желе снажну владу, јаку владу, већ желе владу која ће увек да зависи од њихове воље. И хоће владу која мора да слуша, а не само да чује (јер ја чујем сваки пут и желим да разговарам), и која мора да испуњава налоге. Зато вероватно и нисам подобан.

Што се тиче Косова, да ли је могућ некакав Брисел 2 а да претходно не буде формирана ЗСО онако како то предвиђа Први бриселски споразум?

Није могуће. Да будем кратак и јасан – 40 одсто, 6 од 15 тачака Првог бриселског споразума, говори о Заједници српских општина, и то је срж, суштина тог споразума. Бесмислено је говорити о било чему другом а да оно најважније што је било договорено није испуњено.

Косово неће бити члан Уједињених нација. Тачка

Косово у УН – да ли је то наша црвена линија?

Косово неће бити члан Уједињених нација. Тачка.

Ако у наредном периоду буде мењан Устав Србије, да ли ће преамбула преживети у свом садашњем облику?

Устав не можете да мењате жељом или вољом владајуће партије, већ широким консензусом, народним и политичким консензусом, тако да је потпуно јасно да то неће бити могуће променити, не само око преамбуле него и око много мање важних ствари.

Хоће ли Руси у хуманитарној бази у Нишу добити дипломатски статус?

Та тема се озбиљно разматра, и о томе разговарају наше две стране. То носи са собом и одређене проблеме, као што носи и одређене погодности, тако да ћемо о томе наставити да разговарамо са руском страном и, уверен сам, донети заједничко решење у наредном периоду.

Да ли Запад врши притиске да не буде додељен овај статус?

Све што сам о овом питању могао да кажем, рекао сам баш на овакав начин.

У јавности се стиче утисак да имате фасцинацију овом другосрбијанском интелигенцијом, да имате потребу да је придобијете, а да истовремено не водите довољно рачуна о другој врсти интелигенције, која је национално одређенија.

За један део сте можда у праву, а за један део, мислим, не. Можда не обраћам довољно пажње на део национално оријентисане интелигенције, могуће је да сте у праву. Али зашто? Зато што мислим да онај ко је добронамеран, он добро види и разуме, јер се ствари не цене и о њима се не суди по појавним облицима већ по делу и резултату. Могуће је да нисам показивао довољно пажње, а ни довољно поштовања према тим људима.

Што се тиче овог другог дела, немам никакву фасцинацију, као што немам ни страх, и мислим да сам један од ретких политичара који нема страха од њих. Имам потребу да размењујем аргументе, и могуће је да у том случају ја, желећи да објасним, можда наивно верујући да они желе бољи резултат Србији, желим да уђем у аргументовану расправу. А онда, нажалост, после извесног времена видите да аргументи нису довољни. А понекад, горе по аргументе… Па, неки се сад противе мојој економској политици а сами су се за такву политику читавог живота залагали, то је као да ми ви приговорите што се залажем за очување Републике Српске.

Али мој је посао да и са њима разговарам, мој посао је да, ако можемо, смањујемо тензије у друштву. И ја мислим да људи попут вас то могу и морају да разумеју. И да то добро разумеју.

Хоћете ли, пошто неће министри, отворити Народни музеј и Музеј савремене уметности?

Да. Завршићу и Народни музеј и Музеј савремене уметности. И срамота ме је што нису досад отворени, зато што су глупа оправдања која смо давали иако јесте тачно да су сви у складу са законом рушили те тендере. То значи да имамо неки проблем у законима, и зато би требало да их мењамо.
Музеј савремене уметности је наравно изузетно важан, али ја пре свега говорим о Народном музеју јер сам васпитан, научио сам историју у Народном музеју. Ми смо као деца ишли да гледамо Мирослављево јеванђеље, мислим, 15 пута. Шта сад деца да обиђу?
Обећавам, отворићемо га, јер је веома значајан и за нашу културу, и за нашу историју, али пре свега за нашу будућност. И много ће краћи сви рокови бити него што су били, зато што ћу тиме лично да се позабавим на готово дневном нивоу. Јер неопходно је образовати младе генерације. Оне имају срце, али им је потребно знање, пошто ће само тако моћи да остваре своје националне интересе.

[/restrictedarea]