Aleksandar Vučić – Nemam rezervnu otadžbinu

Razgovarali Milorad Vučelić i Nikola Vrzić

Fotografije
MILAN TIMOTIĆ

Neki ne žele snažnu vladu, već žele vladu koja će uvek da zavisi od njihove volje. I hoće vladu koja mora da sluša, i koja mora da ispunjava naloge. Zato verovatno ja i nisam podoban

Aleksandar Vučić, premijer Srbije i predsednik Srpske napredne stranke, odaje utisak čoveka koji ne može da kaže sve što bi voleo, a koji bi voleo da mu se veruje baš zbog onoga što ne može da izgovori. Ne treba suditi po pojavnim oblicima, već po delu i rezultatu, napomenuće tokom intervjua – prvom za „Pečat“ otkad je došao na vlast – u kome je govorio o predstojećim izborima, o rezultatima svoje (dosadašnje) vladavine, o stanju srpske ekonomije i stanju u regionu koje ga, kako kaže, zabrinjava mnogo više. „Ekonomija napreduje dobro, vidim to po svim brojevima, i godine koje dolaze biće sve lakše za život“, kaže Vučić na početku razgovora, kao uvod u ono što je namerio da istakne pre nego što ćemo mu postaviti prvo pitanje: „Mnogo više me brinu spoljne prilike i okolnosti i stabilizacija i destabilizacija zemlje. Ono što bi trebalo da uradimo, uradićemo najbolje – to nam priznaju i Svetska banka i MMF – ali brinem zbog onoga što se dešava spolja. Vidim da će tu da se pravi problem.“

Razgovarali smo, naravno, i o tim problemima. Ali razgovor započinjemo izborima koji Srbiju čekaju ove nedelje 24. aprila.

Da li ove izbore očekujete kao optimista, u poređenju s osećanjem kakvo ste imali pre dve godine uoči izbora?

Zadovoljan sam onime što smo uradili.

Radili smo u protekle dve godine veoma naporno, u užasno teškim uslovima i okolnostima. Uspeli smo da spasemo zemlju od bankrotstva, uspeli smo da se izborimo s poplavama, uspeli da pokrenemo velike ekonomske reforme… Time sam zadovoljan. Zadovoljan sam trudom i naporom koji smo uložili. Zadovoljan sam činjenicom što posle pet godina ponovo vidite onaj dim iz MSK na ulazu u Kikindu, što „Mitros“ posle šest ili sedam godina, pošto je završio u stečaju, ponovo radi, zadovoljan sam što smo ponovo pokrenuli Železaru u Smederevu na kojoj je bio katanac kada su nam je Amerikanci vratili, zadovoljan sam što smo uspeli da napravimo mnogo novih fabrika, nikada više auto-puteva, jer to je merljivo, to nije stvar bilo čijeg utiska.

Nikada nisam optimista, ali nemam ni strah. Za demokratiju u Srbiji je važno da što više ljudi izađe na izbore, očekujem podršku za sve što smo uradili, ali potpuno sam relaksiran što se izbornog rezultata tiče.

Ja nemam rezervnu otadžbinu, nigde neću da idem. Nadam se dobrom rezultatu, a ne plašim se ni lošijeg jer mi je savest mirna i znam da sam pošteno i odgovorno radio svoj posao. Da li to narod poštuje ili ne, to ćemo da vidimo 24. aprila.

U više navrata tokom kampanje spomenuli ste mogućnost izbornog neuspeha, ali je, nekako, ostalo nedefinisano šta bi za vas predstavljalo neuspeh, pošto ćete po svim anketama biti prvi…

[restrictedarea]

Poraz znači da svi drugi mogu da formiraju vladu.

Znači, ispod 50 odsto – mandata ili glasova?

Mandata. Nije lako imati 50 odsto glasova kad imate toliko lista…

Sasvim izvesno, ako budu mogli, svi ostali će se udružiti i formiraće vladu. To što su tobož ideološki različiti, nisu uopšte, a smisao njihove politike sadržan je u onome koliko mrze Vučića.

Nasuprot tome, ponosan sam na činjenicu da ova kampanja ne liči na onu iz 2012, koja je bila najprljavija i najužasnija. SNS nije imao nijedan negativni spot. Ja nijednu ružnu reč nisam izgovorio ni o jednom našem političkom protivniku; nisam ih gotovo ni spominjao. Nikakav problem s onime što su oni izgovarali i činili takođe nisam imao. Govorio sam o fabrikama koje moramo da otvorimo, o putevima, školama, bolnicama, kao što sam i radio u protekle dve godine bez prekida, gotovo bez odmora. A od njih nisam čuo bukvalno nikakav plan, ništa drugo sem da nam je potrebno da sklonimo Vučića i sve će biti divno, glasajte za nas.

Ali Demokratska stranka ima ozbiljan plan da poveća plate i penzije…

Ne samo Demokratska stranka, to sam čuo i od DSS-a i još nekih, kažu i da treba budžet za poljoprivredu da bude pet odsto, budžet za kulturu tri odsto… Zaboga, elementarna je stvar da, kada pravite budžet, napravite rashodnu stranu, gledate da je smanjite što je moguće više, ali morate da gledate i prihodnu stranu. A oni su vam direktno podigli rashodnu stranu, a baš ništa nisu rekli gde će i kako da zarade pare, gde i kako će prihodna strana da se poveća…

Oni kažu – vratićemo nešto. Pa, vi ste nas i doveli tu gde smo, do bankrotstva, jer ste sve izbore kupovali time što ste nešto navodno povećavali, a u stvari je državna kasa sve više propadala, rastao nam je javni dug, i neko je morao to da zaustavi.

Govorite sad o povećanju penzija 2008. godine.

Tako je, 2008. i 2009. godine. A ne zaboravite i da su nam 2007. godine napravili problem s vojnim penzionerima, kad su ih isključili, i sada smo mi morali da vraćamo pare vojnim penzionerima jer su Dragan Šutanovac i ostali tada bili mnogo pametni.

Hoću da kažem da smo uspeli da uredimo javne finansije, da usporimo galopirajući rast javnog duga, i zaustavićemo ga sasvim negde na 79 odsto BDP-a, i onda ćemo krenuti da ga spuštamo.

A što se tiče vraćanja plata i penzija, nekima smo već dali više, a vratićemo svima i daćemo im više, ali to možete da radite tek kada imate ekonomiju koja raste. Znate kako je njihova ekonomija rasla? Minus 3,6 odsto u 2009. godini, pa plus 1,4, pa minus 1,6 odsto, pa smo se tek 2013. vratili na nivo iz 2009. godine. Dakle, samo da nam oni ne govore o tome, a mi smo pokazali kako Srbija može da izađe iz krize. Prošle godine smo, uprkos merama fiskalne konsolidacije kada smanjujete javnu potrošnju, imali rast od 0,8 odsto BDP-a iako je MMF prognozirao minus jedan odsto; sad kažu biće plus 1,8 odsto ove godine, ja vam kažem da će svakako biti preko dva odsto. A ako sve bude u redu u poslovanju kineskih partnera u Železari, i ako nam Evropska unija ne bude pravila poteškoće s tim u vezi, MMF nam prognozira plus 2,5, a ja vam kažem da ćemo imati rast od 3,5 odsto BDP-a. To znači da je Srbija u periodu dinamičnog rasta, i da u narednih pet ili šest godina neće imati nijednu godinu recesije. Kada imate takav dinamični rast BDP-a, onda nemate problem da povećate penzije i plate u javnom sektoru. Ali tada je to povećanje na zdravim osnovama.

„Pečat“ je nedavno napravio analizu naše ekonomske situacije. Opšte stanje srpske ekonomije o kome govorite zbilja jeste popravljeno, ali istovremeno su realna primanja građana nešto manja nego što su bila.

Minimalno su opala u odnosu na 2013. godinu. Ali to ćemo već ove godine da nadoknadimo, plate su na istom nivou na kome su bile, i nominalno i realno, kada se pogledaju privatni i državni sektor zajedno. Naša je namera da ove godine ponovo povećamo plate prosvetnim i zdravstvenim radnicima, vojsci i policiji, čime bi došli na ono što su nekada imali, a mnogi će, oni s primanjima do 30 hiljada dinara, imati i više nego ranije. Time će i siromaštvo biti smanjeno, jer se onima koji su imali najmanje daje najviše.

Mnogo je važnije što smo uspeli da smanjimo stopu siromaštva, to govore i MMF i Svetska banka. Tu je i činjenica da je niža nezaposlenost. Ne zaboravite, nivo nezaposlenosti 2012. godine bio je 26 odsto. A danas je nešto ispod 18 odsto. Naš je cilj da ga veoma brzo spustimo ispod 15 odsto.

Ovo što su ljudi iz Svetske banke rekli, na to sam posebno ponosan. Oni su rekli, ko god da pobedi, ko god da dođe posle Vučića, imaće mnogo bolju osnovu nego što je imao Vučić kada je postajao premijer. A znate koliko su ti ljudi teški na rečima kada takve reči izgovaraju.

Pri tome, da ne govorim koliko će ulazak Kineza u Železaru sve da multiplikuje, i nadam se samo da nam naši evropski prijatelji neće praviti probleme…

Kineski partneri su u Železaru Smederevo ušli zbog evropskog tržišta. I to smeta nekim evropskim zemljama

Evropska unija se, baš u slučaju Železare Smederevo, ispostavlja kao prepreka našem ekonomskom razvoju.

Evropska unija to radi po svojim pravilima. Ne mogu da kažem da je direktno protiv nas… Moramo da znamo da je nama evropsko tržište primarno tržište, najviše tamo izvozimo, i teško bismo izdržali bez njega. I kineski partneri su u Železaru Smederevo ušli zbog evropskog tržišta. I to smeta nekim evropskim zemljama. Zato što Kinezi mogu da izdrže i niže cene, damping cene; oni žele da uđu na to tržište i to im je od ključnog značaja.

Kada kažu iz Brisela nemojte da dajete državnu pomoć, onda se postavlja pitanje, a kako su baš to uradili u Britaniji i Italiji? Nadam se da nećemo doći do toga da je nekima nešto dozvoljeno, a da drugima to isto nije dozvoljeno.

Vratimo se predstojećim izborima. Najavili ste da ćete, sve i ako budete imali većinu, ići na stvaranje šire koalicije. Istovremeno, malopre rekoste i da su svi spremni da se udruže protiv vas…

Niko se od njih neće ujediniti ukoliko ne budu imali većinu. Praviće se da nemaju vezu jedni s drugima i da su veliki ideološki i idejni protivnici. A ako budu imali većinu, dan im neće biti potreban da se dogovore.

Dobro, u takvom okruženju, ko vam je poželjan, ili najmanje nepoželjan politički partner?

Nemam ni poželjnih ni nepoželjnih, nisam o tome ni razmišljao. Samo bih želeo da napravim što širi front u budućnosti, za borbu oko zajedničkih ciljeva. Jer ekonomija će nam ići nabolje, ali potrebno je da imamo što širi politički konsenzus da sačuvamo Srbiju, da sačuvamo njenu vojnu neutralnost, da ona ostane na evropskom putu, ali da ne uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji, da zadržimo dobre odnose i sa Kinom, i to u uslovima dijaloga koji se u Briselu vodi s Prištinom, u uslovima teške krize u Makedoniji, nimalo lake situacije u Crnoj Gori, da ništa ne kažem o Bosni i Hercegovini… U odnosima u kojima Hrvatska vodi, na dnevnom nivou, politiku, u najmanju ruku, uvreda, ali i loših namera prema Srbiji. Neće biti lako očuvati stabilnost. Kao težak i veliki izazov u budućnosti vidim očuvanje stabilnosti u celom regionu, jer kao da su se neke strasti probudile, podigle, i nisam siguran kako će sve to da se završi.

Hrvatska na dnevnom nivou vodi politiku uvreda, ali i loših namera prema Srbiji

Kad smo kod situacije u regionu, Hrvati blokiraju EU integracije Srbije prkoseći Nemcima i ostatku EU, na Kosovu je, istovremeno, blokirano formiranje Zajednice srpskih opština, teroristička Albanska nacionalna armija paradira naoružana, haos je i u Makedoniji. Da li je ovo slučajna podudarnost, ili mislite da postoji neki nevidljivi režiser koji priželjkuje tenzije na Balkanu?

Nadam se da ne postoji niko ko želi destabilizaciju Balkana, ali očigledno je da se to dešava. Tako da, iako nisam pristalica nikakvih teorija zavere, ništa ne bih smeo da isključim. Potpuno je neverovatno da Hrvatska insistira na ukidanju zakona iz 2003. godine, a taj zakon postoji, u gotovo istovetnom tekstu, u 11 zemalja EU. Nadam se da je to samo želja Hrvatske, a ne još nekih članica Evropske unije ili nekoga van Evropske unije. Što se tiče Makedonije, nedvosmisleno je da je tu i inostrani faktor duboko upleten, i samo se nadam da će Makedonija umeti sama da reši svoje unutrašnje probleme i trzavice jer nam je potrebna stabilna, bezbedna, sigurna Makedonija za punu stabilnost na čitavom Balkanu.

Kome je u interesu nestabilna Makedonija?

Ne mogu da govorim kome je to u interesu, ali očigledno je da nisu svi zainteresovani za njenu stabilnost, i zna se ko može da ima tu vrstu snage da može da dovede do nestabilnosti. To okolne zemlje, i zemlje regiona, svakako nisu.

Videćemo šta će se još dešavati u Makedoniji, ali zanima nas pre svega šta će biti u Srbiji. Malopre rekoste da želite što širu postizbornu koaliciju, ali da o njenom sastavu niste razmišljali. Opet, nedavno ste rekli da DSS/Dveri i SRS ne dolaze u obzir.

Kako god vi to emocionalno posmatrali, i šta god vi rekli svojoj publici, ja znam da vas dvojica – hoću da to tako izađe u novinama jer sam tako rekao – ja znam da vas dvojica znate da sam ja u pravu. Srbija više ne sme da bude ni evropski ni svetski gubavac. Šta to znači? Srbija je mogla i smela, prvi put u dosta godina, da se suprotstavi rezoluciji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija; smela je da traži, i dobila je podršku Ruske Federacije u vezi s rezolucijom o Srebrenici. Srbija je smela da se suprotstavi u Unesku, i uspela da sačuva svoj obraz u Unesku. Srbija je smela, umela i uspela da se suprotstavi Hrvatskoj kada su sprovodili jednostrane sankcije prema Srbiji. To je mogla da uradi samo Srbija koja ima ugled u celoj Evropi i u celom svetu. U jednom slučaju smo na svojoj strani imali Ruse, u drugom Evropljane. Sami ne možemo ništa da uradimo. Politika u kojoj ćete da sklonite i oterate sve od sebe, i u kojoj će da pokazuju prstom u vas, nije dobra politika. Te stranke, ali i neke druge stranke, najviše bi želele da vide na vlasti neki koji nam nisu naklonjeni u regionu, zato što bi tada mogli da upere prstom u Srbiju i da kažu evo, vidite, to je ona Srbija o kojoj smo vam pričali. A ja neću da to govore o nama, ja hoću da se o Srbiji govori kao o ekonomskom lideru regiona. Ekonomija na prvom mestu, a sa svima hoću da imamo dobre odnose.

Dobro, ako su oni nepoželjni iz razloga koje ste naveli, kao potencijalni partneri ostaju vam SPS, DS i koalicija oko Borisa Tadića.

Hajde da mi prvo vidimo ko će tu da uđe u parlament, pa da onda razgovaramo. Kako bih ja mogao sutra da idem sa… Znate, nisam hteo eksplicitno da govorim, hteo sam načelno da se postavim prema određenoj politici, ali, hajde mi recite, kako ću da idem sa Pajtićem?

Vojislav Šešelj je najavio da ćete sa Tadićem i tom listom.

Pa dobro, Šešelj zna nešto što ja ne znam. Kao što je rekao i da ima proverenu informaciju da je dobio 25 godina zatvora, i sve on zna, a ja sam rekao dan pred presudu da on izmišlja, pa se ispostavilo da sam ja bio u pravu, a ne on. Tako da, na te političke spekulacije i intrige, besmisleno mi je i da odgovaram.

A šta je sa SPS-om? Da li mislite da Ivica Dačić nema kontrolu nad svojom partijom kada vas pojedinci iz SPS-a vređaju, ili…

To je priča za malu decu. Oni su sve vreme govorili sve protiv mene, nekad je to bio (Branko) Ružić, nekad (Milutin) Mrkonjić, nekad (Novica) Tončev, neko četvrti ili peti… I svaki put su nam se pravdali, jaoj, to je incident. I ćutali smo. Ali sad to više nema nikakvog smisla, sad kad pevaju Vučiću, pederu i kada to govore čoveku koji ih je ostavio da budu deo vlasti i da pomognu u napretku Srbije… To je nešto što su ti ljudi želeli da pošalju kao poruku, a ja sam tu poruku odlično razumeo. Hvala im na tome.

I sve se to čini s Dačićevim znanjem. On je apsolutno saglasan sa tim, možda samo s ponekim detaljem nije. I to pokazuje – i to će biti najteži izraz koji ću da iskoristim – ako ništa drugo, potpunu, potpunu neiskrenost. I još jednu reč da dodam, nelojalnost.

Šta će biti u budućnosti neću da govorim, upravo zato se i čuvam teških reči.

A kako tumačite ono što je KRIK objavio o stanovima vaše porodice? Vi ste negde rekli da su tu pomešane babe i žabe, ali zanima nas nešto drugo. Vi znate ko su finansijeri KRIK-a…

Znam. Soroš, USAID… I Evropska unija.

Kako to tumačite? Uz važnu napomenu da taj tekst izlazi desetak dana uoči izbora.

Zašto to rade? Valjda zato što neki od njih ne žele snažnu vladu, jaku vladu, već žele vladu koja će uvek da zavisi od njihove volje. I hoće vladu koja mora da sluša, a ne samo da čuje (jer ja čujem svaki put i želim da razgovaram), i koja mora da ispunjava naloge. Zato verovatno i nisam podoban.

Što se tiče Kosova, da li je moguć nekakav Brisel 2 a da prethodno ne bude formirana ZSO onako kako to predviđa Prvi briselski sporazum?

Nije moguće. Da budem kratak i jasan – 40 odsto, 6 od 15 tačaka Prvog briselskog sporazuma, govori o Zajednici srpskih opština, i to je srž, suština tog sporazuma. Besmisleno je govoriti o bilo čemu drugom a da ono najvažnije što je bilo dogovoreno nije ispunjeno.

Kosovo neće biti član Ujedinjenih nacija. Tačka

Kosovo u UN – da li je to naša crvena linija?

Kosovo neće biti član Ujedinjenih nacija. Tačka.

Ako u narednom periodu bude menjan Ustav Srbije, da li će preambula preživeti u svom sadašnjem obliku?

Ustav ne možete da menjate željom ili voljom vladajuće partije, već širokim konsenzusom, narodnim i političkim konsenzusom, tako da je potpuno jasno da to neće biti moguće promeniti, ne samo oko preambule nego i oko mnogo manje važnih stvari.

Hoće li Rusi u humanitarnoj bazi u Nišu dobiti diplomatski status?

Ta tema se ozbiljno razmatra, i o tome razgovaraju naše dve strane. To nosi sa sobom i određene probleme, kao što nosi i određene pogodnosti, tako da ćemo o tome nastaviti da razgovaramo sa ruskom stranom i, uveren sam, doneti zajedničko rešenje u narednom periodu.

Da li Zapad vrši pritiske da ne bude dodeljen ovaj status?

Sve što sam o ovom pitanju mogao da kažem, rekao sam baš na ovakav način.

U javnosti se stiče utisak da imate fascinaciju ovom drugosrbijanskom inteligencijom, da imate potrebu da je pridobijete, a da istovremeno ne vodite dovoljno računa o drugoj vrsti inteligencije, koja je nacionalno određenija.

Za jedan deo ste možda u pravu, a za jedan deo, mislim, ne. Možda ne obraćam dovoljno pažnje na deo nacionalno orijentisane inteligencije, moguće je da ste u pravu. Ali zašto? Zato što mislim da onaj ko je dobronameran, on dobro vidi i razume, jer se stvari ne cene i o njima se ne sudi po pojavnim oblicima već po delu i rezultatu. Moguće je da nisam pokazivao dovoljno pažnje, a ni dovoljno poštovanja prema tim ljudima.

Što se tiče ovog drugog dela, nemam nikakvu fascinaciju, kao što nemam ni strah, i mislim da sam jedan od retkih političara koji nema straha od njih. Imam potrebu da razmenjujem argumente, i moguće je da u tom slučaju ja, želeći da objasnim, možda naivno verujući da oni žele bolji rezultat Srbiji, želim da uđem u argumentovanu raspravu. A onda, nažalost, posle izvesnog vremena vidite da argumenti nisu dovoljni. A ponekad, gore po argumente… Pa, neki se sad protive mojoj ekonomskoj politici a sami su se za takvu politiku čitavog života zalagali, to je kao da mi vi prigovorite što se zalažem za očuvanje Republike Srpske.

Ali moj je posao da i sa njima razgovaram, moj posao je da, ako možemo, smanjujemo tenzije u društvu. I ja mislim da ljudi poput vas to mogu i moraju da razumeju. I da to dobro razumeju.

Hoćete li, pošto neće ministri, otvoriti Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti?

Da. Završiću i Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. I sramota me je što nisu dosad otvoreni, zato što su glupa opravdanja koja smo davali iako jeste tačno da su svi u skladu sa zakonom rušili te tendere. To znači da imamo neki problem u zakonima, i zato bi trebalo da ih menjamo.
Muzej savremene umetnosti je naravno izuzetno važan, ali ja pre svega govorim o Narodnom muzeju jer sam vaspitan, naučio sam istoriju u Narodnom muzeju. Mi smo kao deca išli da gledamo Miroslavljevo jevanđelje, mislim, 15 puta. Šta sad deca da obiđu?
Obećavam, otvorićemo ga, jer je veoma značajan i za našu kulturu, i za našu istoriju, ali pre svega za našu budućnost. I mnogo će kraći svi rokovi biti nego što su bili, zato što ću time lično da se pozabavim na gotovo dnevnom nivou. Jer neophodno je obrazovati mlade generacije. One imaju srce, ali im je potrebno znanje, pošto će samo tako moći da ostvare svoje nacionalne interese.

[/restrictedarea]