Pečat nedelje

Alternativa za Angelu Merkel

Nedeljni izbori u tri nemačke pokrajine – Baden-Virtembergu, Rajna-Palatinatu i Saksonija-Anhaltu – pokazali su se kao svojevrsan politički zemljotres, prokomentarisao je ugledni „Špigl“ rezultate istih koje su mnogi shvatili i kao prvi ozbiljan test podrške politike dobrodošlice migrantima nemačke kancelarke Angele Merkel. „Nakon izbora mnogi imaju osećaj da ništa više nije kao što je bilo“, komentariše u sličnom tonu i „Dojče vele“. Razlog? „Brz rast popularnosti desničarske Alternative za Nemačku (AfD) izazvao je nesigurnost u redovima etabliranih partija.“
Ova partija – koja je, sumira „Špigl“, „protiv Merkelove, protiv izbeglica, protiv medija, protiv evra i protiv islama“, i „skoro da morate da se zapitate za šta jesu“ – u vreme prethodnih izbora u ovim pokrajinama 2011. nije ni postojala, a sada je osvojila 12,6 odsto glasova u Rajna-Palatinatu (treće mesto, iza SPD-a i CDU-a), 15,1 odsto u Baden-Virtembergu (takođe treće mesto, iza Zelenih i CDU-a) i čak 24,2 odsto glasova u Saksonija-Anhaltu, što joj je donelo drugo mesto, tik iza CDU-a Angele Merkel. Partija nemačke kancelarke u sve tri pokrajine dobila je manje glasova nego pre pet godina, s najvećim padom u Baden-Virtembergu, čak 12 odsto.
Izbori su, navodi „Špigl“, pokazali da je za brojne birače AfD jedina izborna alternativa, budući da su sve partije glavnog toka, i velike i male, podržale migrantsku politiku Angele Merkel. „Bilo šta osim dramatičnog gubitka glasova za CDU bilo bi pravo čudo. U stanovništvu je prejaka skepsa prema izbegličkoj politici savezne vlade“, objavljuje i „Dojče vele“. „Građani su na ovim izborima prvi put mogli da kažu šta misle o toj politici. Bio je to reprezentativni test raspoloženja koji je doneo očekivane rezultate.“
Šta sledi Nemačkoj? Horst Zehofer, premijer Bavarske i vođa CSU, CDU-ove sestrinske partije, već traži promenu kursa kako bi se sprečio nastavak „tektonskog pomeranja“ političke scene u Nemačkoj…

[restrictedarea]

POGREŠNOST PAPINE NEPOGREŠIVOSTI?

Poznati švajcarski katolički teolog Hans King predložio je da se preispita i ukine dogma o nepogrešivosti papa ustanovljena 1870. godine na Prvom Vatikanskom koncilu, u vreme papstva Pija IX. King se aktuelnom papi obratio neposredno: „Molim Franciska, koji mi je uvek bratski odgovarao, da dozvoli da se u našoj crkvi slobodno raspravlja o tom pitanju. To ne bi značilo trivijalni relativizam koji bi podrivao etičke osnove crkve i društva.“ „To bi bilo na dobro i crkve i ekumenizma“, dodao je. King je istakao da mu je, pošto papu dobro poznaje, lako da zamisli kako Francisko sa osmehom, kao što je to u svoje vreme učinio papa Jovan XXIII, govori studentima: „Io non sono infallibile“ („Nisam nepogrešiv“).

Redovna situacija

Vlada Srbije ukinula je u utorak vanrednu situaciju, koja je zbog poplava prošlog četvrtka bila proglašena na čitavoj teritoriji Srbije.
Državna pomoć ugroženima od poplava, najavio je premijer Aleksandar Vučić, počeće da se isplaćuje već sledeće sedmice, čim komisije za procenu štete kompletiraju svoje izveštaje. Pomoć će, dodao je Vučić, proporcionalno biti veća nego 2014. godine, zato što je ovogodišnja šteta od poplava značajno manja.

Nije lepo lagati

Britanski princ Čarls i njegova supruga Kamila boravili su protekle nedelje u okviru svoje balkanske turneje i u Hrvatskoj. Vest sama po sebi ne bi bila toliko značajna da hrvatski premijer Tihomir Orešković nije došao na ideju da prinčevskom paru u okviru obilaska Banskih dvora pokaže i fotografije navodnog raketiranja istih 7. oktobra 1991, te im pokloni dve knjige o razorenoj kulturnoj baštini u Hrvatskoj. Na stranu nevaspitanje hrvatskog premijera, ali uporno gurkanje pod nos dokazano nameštene eksplozije u Banskim dvorima, pokazivanje retuširanih fotografija Banskih dvora nastalih tokom Drugog svetskog rata 1944. posle američkog bombardovanja uz sve moguće nedoslednosti koje prate taj događaj (inače, Tuđman je već sutradan proglasio nezavisnost) ne mogu nas uveriti u dobre namere Hrvatske, a ni u njihovu iskrenost. Realno gledano, da je na dvore pala ijedna bomba tokom rata 1991. godine, Orešković bi sasvim sigurno princa Čarlsa mogao odvesti samo do jezera na Markovom trgu i objasniti mu da su tu nekada bili Banski Dvori. Ovako, možemo samo razmatrati da li je u pitanju klasični kompleks žrtve, stokholmski sindrom ili nešto treće.

ČIJE OSLOBAĐANJE TRAŽI EU

Evropska unija, Ukrajina, pa čak i ruski liberalni krugovi zahtevaju da Ukrajinka Nadežda Šavčenko, kojoj se sudi zbog optužbe da je ubila dva ruska novinara, bude oslobođena. Podrška Šavčenkovoj ide toliko daleko da je poslanica Evropskog parlamenta zadužena za ljudska prava Rebeka Harms želela da je obiđe u Moskvi (što joj nije dozvoljeno) i prikupljala sredstva za njenu odbranu. Zapadni mediji i establišment, međutim, skrivaju pravu istinu o tome ko je ova žena i od nje prave žrtvu. Pored optužbe za ubistvo dva novinara, postoje i brojna svedočenja o tome da je ona učestvovala u gnusnim ratnim zločinima nad civilima. Sveštenik iz Luganska Vladimir Morecki, otet maja 2014. pod optužbom da je „organizovao terorističku grupu u Ukrajini“, po izlasku na slobodu posvedočio je o brutalnoj torturi kojoj su zarobljenici bili podvrgnuti. „Jedna od najnasilnijih bila je Nadežda Šavčenko. Predložila je prodaju naših organa kako bi se zaradio novac. Predložila je da nas streljaju ako odbijemo da nam izvade organe“, rekao je on.

Super Donald

Još jedan super utorak u preliminarnim američkim predsedničkim izborima – tokom kojih Demokratska i Republikanska partija biraju svoje kandidate za predsednika SAD na izborima 8. novembra – pružio je razloge za zadovoljstvo Hilari Klinton i Donaldu Trampu, i zajedničke razloge za brigu i demokratskom i republikanskom političkom establišmentu.
Glavni kandidat ovog establišmenta Hilari Klinton je, u okviru Demokratske partije, uverljivim pobedama na Floridi, u Ohaju, Ilinoisu i Severnoj Karolini, uvećala svoju ionako priličnu prednost u odnosu na svog jedinog protivkandidata, socijalistu iz Vermonta Bernija Sandersa, bezmalo osiguravši svoju predsedničku nominaciju.
Mnogo je interesantnije, međutim, na republikanskoj strani, gde milijarder Donald Tramp nastavlja da gazi ka republikanskoj predsedničkoj nominaciji uprkos volji republikanskog, ali i demokratskog establišmenta, njihovih finansijera i medija glavnog toka koje oni kontrolišu. Koordinirani napadi na Trampa, kontramitinzi kojima su prekidani i ometani milijarderovi predizborni skupovi – onaj u Čikagu je bio i otkazan zbog nereda – desetine miliona dolara uložene u kampanje oglasima protiv Trampa, sve to nije dalo rezultate. Politički nekorektni milijarder, koji sam finansira svoju kampanju, kritikuje američki intervencionizam i obećava pomirenje s Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom, ovog utorka je trijumfovao na Floridi, u Severnoj Karolini, Ilinoisu i Misuriju, a njegov potpuni uspeh sprečio je samo guverner Džon Kejsik u svom Ohaju. Za Trampa je posebno značajna bila pobeda na Floridi, koja mu je uz brojne delegate – koji će na kraju procesa izabrati republikanskog predsedničkog kandidata – donela i definitivni kraj predsedničkih nada glavnog kandidata establišmenta, senatora Marka Rubija koji je objavio da odustaje od dalje kampanje.
Uz Trampa, u trci sada ostaju još samo spomenuti Kejsik – kao poslednja nada vladajućih republikanskih krugova – i ultrakonzervativni senator iz Teksasa Ted Kruz.

[/restrictedarea]