Материца у најам

За „Печат“ из Милана Дијего Фузаро 

Контрола изманипулисаних маса је достигла врхунац. Оне се боре за газду. Оне се боре за капитал, бране поредак који жели да их вечно подреди себи, док их непрестано гази чизма нових неоолигархијских и неофеудалних господара

Рекао сам и опет ћу рећи. И никада се нећу уморити од понављања. У време универзалне преваре и неоорвелијанске навике да је нормално да два и два дају пет, морамо да будемо упорни. А према Адорну упорност је обележје духовног отпора филозофије која се не предаје пред налетом власти на наш живот.

ОДВРАТНА ПРАКСА Материца у најам је одвратна пракса из четири разлога:

а) то је врхунац класне поделе, јер омогућава богатима да изнајме материцу сиромашних и незапослених жена, апстрактно „слободних“ да то ураде, а материјално примораних да то учине због економског статуса;

б) то је non plus ultra (највеће могуће) опредмећење, пошто посматра тело жене као робу на залихама којом се може манипулисати, а тело будућег детета робом on demande (на захтев за поруџбином), која се може програмирати за куповину, по жељи индивидуалних потрошача представника безграничне „воље за моћ“;

ц) то је победа капитала, који жели да верујемо да је слобода прилика за појединца да ради шта год хоће, под условом да може то да плати. То је опредмећена слобода, лажна слобода, слобода добијена апстраховањем света робне размене;

д) то доноси собом могуће еугенетске девијације које нас враћају најгорим страницама историје двадесетог века: то омогућава, потенцијално, да се производе деца као да су машине, можда у будућности до мере да се пажљиво бира боја очију и косе.

На ова четири разлога, сама по себи довољна да се елиминише пракса изнајмљивања материце, као одвратна и криминална, којој се треба успротивити, треба додати и пети. Тај пети разлог, будимо реални, био би смешан да не тера сузе на очи. Тај разлог је да постоје људи, самопроглашена левица, који са убеђењем бране материцу под кирију, премда не би могли да је купе, с обзиром на изузетно високе трошкове, те је она доступна само милијардерима! Таква левица се бори за привилегије имућних.

То би било исто као када би пролетаријат бранио јахте милијардера. Контрола изманипулисаних маса је достигла врхунац. Оне се боре за газду. Оне се боре за капитал, бране поредак који жели да их вечно подреди себи, док их непрестано гази чизма нових неоoлигархијских и неофеудалних господара.

[restrictedarea]

ЛАКО СТЕЧЕН МИРАЗ  Уосталом, Антонио Грамши нас је већ упозорио (А. Грамши, јуни 1918, Списи 1913–1926, Еинауди, Торино, 1984, приредио С. Каприољо, стр 88.) пре него што је друг Ники („Друг Ники“ – Никола Вендола, италијански политичар, комуниста, хомосексуалац. Са својим партнером Едом Тестом постао је отац детета рођеног у изнајмљеној материци) почео да уверава масе да се еманципација и комунизам поклапају са изнајмљеном материцом и претварањем тела у робу, „Доктор Вороноф је најавио могућност калемљења јајника. Тиме се отвара нови трговински пут до истраживачких активности индивидуалне иницијативе. Сиромашне девојке лако ће стећи мираз. Чему њима служи материца? Служиће им да је уступе богатој неплодној дами која жели потомство за наслеђивање њене тешко стечене брачне имовине. Сиромашне девојке ће зарадити новац и ослободити се опасности. У продаји су плаве перике за ћелаве главе кокета да би нашле мужа са којим би да уђу у високо друштво. Сиромашне девојке продаће могућност да постану мајке: оне ће дати плодност смежураним бабама, госпођама које су изгубиле плодност у превише раскалашном животу, па би да овако надокнаде изгубљено. Деца рођена после калемљења? Чудна биолошка чудовишта, бића нове расе, наравно и та бића су роба, аутентичан производ људских сурогата, неопходних за очување лозе пиљара који су се нагло обогатили. Старо племство је имало, без сумње, више доброг укуса него политичке класе које су га наследиле на власти. Новац квари људе, ружи све што потпадне под његове неумољиво зверске законе. Живот, читав живот, не само механичка активност удова већ и физиолошки извор активности, одваја се од душе, и постаје роба за продају. То је Мидина судбина (Aнтички краљ Мида који је добио дар да све што дотакне претвори у злато), судбина зачараних руку, симбол модерног капитализма.“

[/restrictedarea]

Превод с италијанског Драган Мраовић