Materica u najam

Za „Pečat“ iz Milana Dijego Fuzaro 

Kontrola izmanipulisanih masa je dostigla vrhunac. One se bore za gazdu. One se bore za kapital, brane poredak koji želi da ih večno podredi sebi, dok ih neprestano gazi čizma novih neooligarhijskih i neofeudalnih gospodara

Rekao sam i opet ću reći. I nikada se neću umoriti od ponavljanja. U vreme univerzalne prevare i neoorvelijanske navike da je normalno da dva i dva daju pet, moramo da budemo uporni. A prema Adornu upornost je obeležje duhovnog otpora filozofije koja se ne predaje pred naletom vlasti na naš život.

ODVRATNA PRAKSA Materica u najam je odvratna praksa iz četiri razloga:

a) to je vrhunac klasne podele, jer omogućava bogatima da iznajme matericu siromašnih i nezaposlenih žena, apstraktno „slobodnih“ da to urade, a materijalno primoranih da to učine zbog ekonomskog statusa;

b) to je non plus ultra (najveće moguće) opredmećenje, pošto posmatra telo žene kao robu na zalihama kojom se može manipulisati, a telo budućeg deteta robom on demande (na zahtev za porudžbinom), koja se može programirati za kupovinu, po želji individualnih potrošača predstavnika bezgranične „volje za moć“;

c) to je pobeda kapitala, koji želi da verujemo da je sloboda prilika za pojedinca da radi šta god hoće, pod uslovom da može to da plati. To je opredmećena sloboda, lažna sloboda, sloboda dobijena apstrahovanjem sveta robne razmene;

d) to donosi sobom moguće eugenetske devijacije koje nas vraćaju najgorim stranicama istorije dvadesetog veka: to omogućava, potencijalno, da se proizvode deca kao da su mašine, možda u budućnosti do mere da se pažljivo bira boja očiju i kose.

Na ova četiri razloga, sama po sebi dovoljna da se eliminiše praksa iznajmljivanja materice, kao odvratna i kriminalna, kojoj se treba usprotiviti, treba dodati i peti. Taj peti razlog, budimo realni, bio bi smešan da ne tera suze na oči. Taj razlog je da postoje ljudi, samoproglašena levica, koji sa ubeđenjem brane matericu pod kiriju, premda ne bi mogli da je kupe, s obzirom na izuzetno visoke troškove, te je ona dostupna samo milijarderima! Takva levica se bori za privilegije imućnih.

To bi bilo isto kao kada bi proletarijat branio jahte milijardera. Kontrola izmanipulisanih masa je dostigla vrhunac. One se bore za gazdu. One se bore za kapital, brane poredak koji želi da ih večno podredi sebi, dok ih neprestano gazi čizma novih neooligarhijskih i neofeudalnih gospodara.

[restrictedarea]

LAKO STEČEN MIRAZ  Uostalom, Antonio Gramši nas je već upozorio (A. Gramši, juni 1918, Spisi 1913–1926, Einaudi, Torino, 1984, priredio S. Kaprioljo, str 88.) pre nego što je drug Niki („Drug Niki“ – Nikola Vendola, italijanski političar, komunista, homoseksualac. Sa svojim partnerom Edom Testom postao je otac deteta rođenog u iznajmljenoj materici) počeo da uverava mase da se emancipacija i komunizam poklapaju sa iznajmljenom matericom i pretvaranjem tela u robu, „Doktor Voronof je najavio mogućnost kalemljenja jajnika. Time se otvara novi trgovinski put do istraživačkih aktivnosti individualne inicijative. Siromašne devojke lako će steći miraz. Čemu njima služi materica? Služiće im da je ustupe bogatoj neplodnoj dami koja želi potomstvo za nasleđivanje njene teško stečene bračne imovine. Siromašne devojke će zaraditi novac i osloboditi se opasnosti. U prodaji su plave perike za ćelave glave koketa da bi našle muža sa kojim bi da uđu u visoko društvo. Siromašne devojke prodaće mogućnost da postanu majke: one će dati plodnost smežuranim babama, gospođama koje su izgubile plodnost u previše raskalašnom životu, pa bi da ovako nadoknade izgubljeno. Deca rođena posle kalemljenja? Čudna biološka čudovišta, bića nove rase, naravno i ta bića su roba, autentičan proizvod ljudskih surogata, neophodnih za očuvanje loze piljara koji su se naglo obogatili. Staro plemstvo je imalo, bez sumnje, više dobrog ukusa nego političke klase koje su ga nasledile na vlasti. Novac kvari ljude, ruži sve što potpadne pod njegove neumoljivo zverske zakone. Život, čitav život, ne samo mehanička aktivnost udova već i fiziološki izvor aktivnosti, odvaja se od duše, i postaje roba za prodaju. To je Midina sudbina (Antički kralj Mida koji je dobio dar da sve što dotakne pretvori u zlato), sudbina začaranih ruku, simbol modernog kapitalizma.“

[/restrictedarea]

Prevod s italijanskog Dragan Mraović