Pečat nedelje

Umro Zdravko Tolimir

Bivši general Vojske Republike Srpske i haški osuđenik Zdravko Tolimir preminuo je u ponedeljak u zatvorskoj ćeliji pritvorske jedinice Haškog tribunala od posledica srčanog udara. Tolimir je imao problema sa srcem, zbog čega je njegova supruga tražila da se pusti na lečenje.
Tokom rata Tolimir je bio pomoćnik za obaveštajno-bezbednosne poslove komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, a 2012. je osuđen na doživotni zatvor zbog komandne odgovornosti za žrtve u Srebrenici.
Uhapšen je 31. maja 2007. prilikom prelaska granice između Srbije i Republike Srpske, a u pritvor Haškog tribunala prebačen je 1. juna 2007. godine.
General Tolimir je deveti Srbin koji je preminuo tokom haških procesa, što dodatno pojačava sumnju u način na koji se u ovom međunarodnom sudu tretiraju srpski optuženici. Presednik suda Teodor Meron naložio je istragu njegove smrti.

[restrictedarea]

Izveštaj UN o Siriji

Učesnici u sirijskom sukobu, uključujući i ustaničke naoružane grupe, kao i Al Nusra front i Islamsku državu, počinili su „ozbiljna kršenja“ prava zarobljenika, uključujući i mučenje i ubistvo, saopštili su istražitelji UN. U izveštaju pod naslovom „Daleko od očiju, daleko od srca: Ubistva u zatvoru“, na 25 stranica se obrađuje period od marta 2011. do novembra 2015. Zasnovan je na 621 intervjuu od čega je više od 200 urađeno sa bivšim zarobljenicima, svedocima jednog ili više ubistava. Prema istražiteljima UN, pobunjenici protiv vlasti Bašara Asada i Al Nusra front „odgovorni su za ubistva, mučenja i druge oblike zlostavljanja zarobljenika“, te za uspostavljanje privremenih sudova čije su procedure daleko od standarda za fer suđenja. Time je prekršeno međunarodno humanitarno pravo.
U izveštaju se ukazuje i na zločine koje je počinila Islamska država, pre svega „ubistva, mučenje i druge oblike zlostavljanja“, kao i „masovna pogubljenja“, što predstavlja ratni zločin. Islamska država je, prema istražiteljima, često uz pomoć stranih boraca, uspostavila zatvorske jedinice u više gradova pod njihovom kontrolom, uključujući Raku, Dair az Avar i Alepo. Kao primer naveden je slučaj iz avgusta 2014. kada je 200 vladinih vojnika zarobljenih u Raki primorano da se skine u donji veš, da bi potom bili pešice odvedeni u pustinju i ubijeni.
Prema izveštaju, vlasti u Damasku su optužene za „eksterminaciju“ zarobljenika, a njihovi islednici i zatvorski čuvari redovno ih muče. „Mnogi zatvorenici razboleli su se usled loših uslova pritvora“, navodi se u izveštaju.

„Izviiskra Njegoševa“ Ljubomiru Simoviću

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u četvrtak 4. februara, pred brojnim istaknutim zvanicama iz kulturnog i javnog života saopšten je peti dobitnik prestižne književne nagrade. Laureat za 2015. godinu je Ljubomir Simović.
Svečanom proglašenju dobitnika nagrade, čiji su osnivači Eparhija budimljansko-nikšićka i kompanija „Mona“ prisustvovali su i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (bio je treći dobitnik Njegoševe nagrade), a skup je blagoslovio Njegovo preosveštenstvo vladika budimljansko-nikšićki Joanikije.
Žiri u sastavu: prof. doktor Jovan Delić, predsednik, prof. dr Ivan Negrišorac, Milutin Mićović, prof. dr Ranko Popović i dr Dragan Hamović odlučio je da akademiku Ljubomiru Simoviću dodeli „Izviiskru Njegoševu“ za celokupni književni rad.
U obrazloženju žirija navedeno je da je Ljubomir Simović i kao dramski pisac, i kao lirski pesnik u vrhu ne samo savremenog srpskog pesništva, a po međunarodnoj afirmaciji, naročito po planetarnom uspehu svojih drama, stekao svetsko ime i glas.
Nagrada (povelja i plaketa) akademiku Simoviću biće Uručena o danima Svetog Vasilija Ostroškog.
Odlomke iz Njegoševog, kao i iz dela Ljubomira Simovića, kazivali su dramski umetnici Biljana Đurović i Nebojša Dugalić.

REČ O BEZBEDNOSNIM IZAZOVIMA

Prošle nedelje Beograd je bio središte skupa eksperata za probleme globalne i nacionalne bezbednosti. Okupio ih je Univerzitet „Džon Nezbit“, u saradnji sa vodećim naučnim ustanovama iz Nemačke, SAD, Grčke i Kine. Uvodno izlaganje imao je Jozef Bodanski, vrhunski američki i svetski stručnjak u oblasti terorizma, a zapažena saopštenja podneli su i Džon Nomikos (Grčka), Džang Jadong (Kina), Gregori Kopli (SAD), Klaus Lange (Nemačka), Klara Knap Lange (Nemačka), Marko Lombardi (Italija), Efraim Isak (SAD), Dateš D. Prabu-Parulekar (Indija), Efraim Lapid (Izrael), Džonatan Figel (Izrael), Doron Cimerman (Švajcarska) i Veselin Veljović (Crna Gora).
Od domaćih učesnika na širi odjek naišla su saopštenja Miloša Strugara (Srbija), Darka Trifunovića (Fakultet bezbednosti), Zorana Dragišića (Fakultet bezbednosti), Miroljuba Jevtića (Fakultet političkih nauka).
Na završnoj sesiji, o izazovima nacionalne i globalne bezbednosti u prepunoj sali Univerziteta „Džon Nezbit“ na Novom Beogradu govorio je Ivica Dačić, prvi potpredsednik i ministar inostranih poslova u Vladi Srbije.

HRVATI DA ISTRAŽUJU NDH, A NE „JOGURT REVOLUCIJU“

Velimir Marjanović, predsednik Pokrajinskog odbora SNP za Vojvodinu, u svom saopštenju od srede, 10. februara, otkriva neobična događanja u ovom delu Srbije:
Oglas kojim izvesni politikolog sa Zagrebačkog sveučilišta, inače američki doktorand, nudi dve hiljade dinara svakom neposrednom učesniku tzv. vojvođanske „jogurt revolucije“ koji pristane da učestvuje u njegovom istraživanju ovog „društvenog fenomena koji je uzrokovao ratove“, još je jedna u nizu antisrpskih provokacija iza kojih stoji vladajuća hrvatska politička i javna elita – stav je Pokrajinskog odbora Srpske narodne partije (SNP) za Vojvodinu.
Umesto da istražuje fenomene iz sramne prošlosti svoje države i nacije – kao što su bili genocidna Nezavisna Država Hrvatska, Maspok, etničko čišćenje srpskog civilnog stanovništva tokom „Bljeska“ i „Oluje“ ili, možda, okolnosti pod kojima je Baranja, 1945, jednim potezom pera otcepljena od srpske Vojvodine i pripojena Hrvatskoj – najveći hrvatski državni univerzitet bi ponovo da otvara pitanje statusa pokrajine Vojvodine u državi Srbiji.
Vojvođanski odbor SNP zahteva od nadležnih državnih organa da odlučno onemoguće ovakve podrivačke, neprijateljske i antisrpske aktivnosti, pod firmom „socioloških istraživanja“ na teritoriji Srbije, i podseća da je srpska vlada, u julu 1914, rizikujući agresiju od strane tada moćne Žute monarhije, štitila suverenitet Kraljevine Srbije i odbila tačku 6. austrougarskog ultimatuma kojim se predviđao upliv bečkih sudskih istražitelja u istraživanju pozadine Sarajevskog atentata.

Kurcova pretnja izbeglicama

Samo nedelju dana pošto je briselski internet portal „Euraktiv“ objavio da Evropska unija namerava da deo migranata koji su ka njoj krenuli zadrži u Srbiji i u Makedoniji – što su briselski zvaničnici potom demantovali – ispostavlja se da taj demanti možda i nije sasvim istinit.
Austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc, naime, koji se ove nedelje nalazi na balkanskoj turneji, ovog utorka je u Beogradu, posle susreta sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem, rekao neočekivano otvoreno: „Naša odluka će izazvati posledice po Balkan.“ Pomenuta odluka odnosi se na broj izbeglica koje će Austrija ove godine primiti – najviše 37.500, naspram prošlogodišnjih 90.000 – što automatski povećava mogućnost zadržavanja više migranata u državama koje su na putu iz Grčke prema Austriji, dakle, i na Srbiju. Upravo to je i ona „posledica po Balkan“ koju spominje austrijski šef diplomatije.
Kako će Srbija reagovati, pitanje je utoliko urgentnije što i Vučić, nadovezujući se na Kurcovu najavu, napominje da bi budući austrijski potez mogao da znači da će i Slovenija i Hrvatska u nekom trenutku zatvoriti svoje granice. Srbija, kaže premijer, neće „podizati ogradu i zidove, ali ćemo znati da svoju granicu zaštitimo“. Kako? Izgleda na granici Makedonije i Grčke, na kojoj je ovog ponedeljka, javili su mediji, makedonska vojska počela da gradi duplu žičanu ogradu prema svom južnom susedu.

Donald i Berni

Američki političko-finansijski establišment ima sve ozbiljnije razloge za brigu. Na preliminarnim izborima u državi Nju Hempšir, izborima za kandidate Republikanske i Demokratske partije na izborima za predsednika Sjedinjenih Američkih Država koji će biti održani u novembru, ubedljive pobede ostvarila su dva antisistemska kandidata, biznismen Donald Tramp među republikancima i „demokratski socijalista“ Berni Sanders među demokratama.
Tramp je osvojio preko 35 odsto glasova, čak 20 procenata više od drugoplasiranog, guvernera Ohaja Džona Kejsika. Na dalekom petom mestu, s osvojenih desetak odsto glasova, završio je senator s Floride Marko Rubio, glavni favorit republikanskog establišmenta.
Podjednako ubedljivo pobedu ostvario je, među demokratama, i senator iz Vermonta Berni Sanders, osvojivši čak 60 odsto glasova u direktnom sučeljavanju s Hilari Klinton, glavnom favoritkinjom Volstrita i vojnoindustrijskog lobija za koju je glasalo oko 38 glasača u Nju Hempširu.
Iako su preliminarni izbori u SAD tek na početku – pre Nju Hempšira, do sada se glasalo još samo u Ajovi prošle sedmice – već sada je jasno da je „protestnih glasova“, sada izraženih u podršci Trampu i Sandersu, više nego što ih je bilo zadugo, i da ovogodišnji predsednički izbori predstavljaju – malu, ali veću nego ranije – priliku da se promeni aktuelna politika SAD koja je od sveta i napravila neveselo mesto kakvo je danas.

[/restrictedarea]