Печат недеље

Умро Здравко Tолимир

Бивши генерал Војске Републике Српске и хашки осуђеник Здравко Толимир преминуо је у понедељак у затворској ћелији притворске јединице Хашког трибунала од последица срчаног удара. Толимир је имао проблема са срцем, због чега је његова супруга тражила да се пусти на лечење.
Током рата Tолимир jе био помоћник за обавештаjно-безбедносне послове команданта Воjске Републике Српске Ратка Mладића, а 2012. је осуђен на доживотни затвор због командне одговорности за жртве у Сребреници.
Ухапшен је 31. маjа 2007. приликом преласка границе између Србиjе и Републике Српске, а у притвор Хашког трибунала пребачен jе 1. jуна 2007. године.
Генерал Толимир је девети Србин који је преминуо током хашких процеса, што додатно појачава сумњу у начин на који се у овом међународном суду третирају српски оптуженици. Преседник суда Теодор Мерон наложио је истрагу његове смрти.

[restrictedarea]

Извештај УН о Сирији

Учесници у сиријском сукобу, укључујући и устаничке наоружане групе, као и Ал Нусра фронт и Исламску државу, починили су „озбиљна кршења“ права заробљеника, укључујући и мучење и убиство, саопштили су истражитељи УН. У извештају под насловом „Далеко од очију, далеко од срца: Убиства у затвору“, на 25 страница се обрађује период од марта 2011. до новембра 2015. Заснован је на 621 интервјуу од чега је више од 200 урађено са бившим заробљеницима, сведоцима једног или више убистава. Према истражитељима УН, побуњеници против власти Башара Асада и Ал Нусра фронт „одговорни су за убиства, мучења и друге облике злостављања заробљеника“, те за успостављање привремених судова чије су процедуре далеко од стандарда за фер суђења. Тиме је прекршено међународно хуманитарно право.
У извештају се указује и на злочине које је починила Исламска држава, пре свега „убиства, мучење и друге облике злостављања“, као и „масовна погубљења“, што представља ратни злочин. Исламска држава је, према истражитељима, често уз помоћ страних бораца, успоставила затворске јединице у више градова под њиховом контролом, укључујући Раку, Даир аз Авар и Алепо. Као пример наведен је случај из августа 2014. када је 200 владиних војника заробљених у Раки приморано да се скине у доњи веш, да би потом били пешице одведени у пустињу и убијени.
Према извештају, власти у Дамаску су оптужене за „екстерминацију“ заробљеника, а њихови иследници и затворски чувари редовно их муче. „Многи затвореници разболели су се услед лоших услова притвора“, наводи се у извештају.

„Извиискра Његошева“ Љубомиру Симовићу

На Великој сцени Народног позоришта у Београду, у четвртак 4. фебруара, пред бројним истакнутим званицама из културног и јавног живота саопштен је пети добитник престижне књижевне награде. Лауреат за 2015. годину је Љубомир Симовић.
Свечаном проглашењу добитника награде, чији су оснивачи Епархија будимљанско-никшићка и компанија „Мона“ присуствовали су и митрополит црногорско-приморски Амфилохије (био је трећи добитник Његошеве награде), а скуп је благословио Његово преосвештенство владика будимљанско-никшићки Јоаникије.
Жири у саставу: проф. доктор Јован Делић, председник, проф. др Иван Негришорац, Милутин Мићовић, проф. др Ранко Поповић и др Драган Хамовић одлучио је да академику Љубомиру Симовићу додели „Извиискру Његошеву“ за целокупни књижевни рад.
У образложењу жирија наведено је да је Љубомир Симовић и као драмски писац, и као лирски песник у врху не само савременог српског песништва, а по међународној афирмацији, нарочито по планетарном успеху својих драма, стекао светско име и глас.
Награда (повеља и плакета) академику Симовићу биће Уручена о данима Светог Василија Острошког.
Одломке из Његошевог, као и из дела Љубомира Симовића, казивали су драмски уметници Биљана Ђуровић и Небојша Дугалић.

РЕЧ О БЕЗБЕДНОСНИМ ИЗАЗОВИМА

Прошле недеље Београд је био средиште скупа експерата за проблеме глобалне и националне безбедности. Окупио их је Универзитет „Џон Незбит“, у сарадњи са водећим научним установама из Немачке, САД, Грчке и Кине. Уводно излагање имао је Јозеф Бодански, врхунски амерички и светски стручњак у области тероризма, а запажена саопштења поднели су и Џон Номикос (Грчка), Џанг Јадонг (Кина), Грегори Копли (САД), Клаус Ланге (Немачка), Клара Кнап Ланге (Немачка), Марко Ломбарди (Италија), Ефраим Исак (САД), Датеш Д. Прабу-Парулекар (Индија), Ефраим Лапид (Израел), Џонатан Фигел (Израел), Дорон Цимерман (Швајцарска) и Веселин Вељовић (Црна Гора).
Од домаћих учесника на шири одјек наишла су саопштења Милоша Стругара (Србија), Дарка Трифуновића (Факултет безбедности), Зорана Драгишића (Факултет безбедности), Мирољуба Јевтића (Факултет политичких наука).
На завршној сесији, о изазовима националне и глобалне безбедности у препуној сали Универзитета „Џон Незбит“ на Новом Београду говорио је Ивица Дачић, први потпредседник и министар иностраних послова у Влади Србије.

ХРВАТИ ДА ИСТРАЖУЈУ НДХ, А НЕ „ЈОГУРТ РЕВОЛУЦИЈУ“

Велимир Марјановић, председник Покрајинског одбора СНП за Војводину, у свом саопштењу од среде, 10. фебруара, открива необична догађања у овом делу Србије:
Оглас којим извесни политиколог са Загребачког свеучилишта, иначе амерички докторанд, нуди две хиљаде динара сваком непосредном учеснику тзв. војвођанске „јогурт револуције“ који пристане да учествује у његовом истраживању овог „друштвеног феномена који је узроковао ратове“, још је једна у низу антисрпских провокација иза којих стоји владајућа хрватска политичка и јавна елита – став је Покрајинског одбора Српске народне партије (СНП) за Војводину.
Уместо да истражује феномене из срамне прошлости своје државе и нације – као што су били геноцидна Независна Држава Хрватска, Маспок, етничко чишћење српског цивилног становништва током „Бљеска“ и „Олује“ или, можда, околности под којима је Барања, 1945, једним потезом пера отцепљена од српске Војводине и припојена Хрватској – највећи хрватски државни универзитет би поново да отвара питање статуса покрајине Војводине у држави Србији.
Војвођански одбор СНП захтева од надлежних државних органа да одлучно онемогуће овакве подривачке, непријатељске и антисрпске активности, под фирмом „социолошких истраживања“ на територији Србије, и подсећа да је српска влада, у јулу 1914, ризикујући агресију од стране тада моћне Жуте монархије, штитила суверенитет Краљевине Србије и одбила тачку 6. аустроугарског ултиматума којим се предвиђао уплив бечких судских истражитеља у истраживању позадине Сарајевског атентата.

Курцова претња избеглицама

Само недељу дана пошто је бриселски интернет портал „Еурактив“ објавио да Европска унија намерава да део миграната који су ка њој кренули задржи у Србији и у Македонији – што су бриселски званичници потом демантовали – испоставља се да тај деманти можда и није сасвим истинит.
Аустријски шеф дипломатије Себастијан Курц, наиме, који се ове недеље налази на балканској турнеји, овог уторка је у Београду, после сусрета са српским премијером Александром Вучићем, рекао неочекивано отворено: „Наша одлука ће изазвати последице по Балкан.“ Поменута одлука односи се на број избеглица које ће Аустрија ове године примити – највише 37.500, наспрам прошлогодишњих 90.000 – што аутоматски повећава могућност задржавања више миграната у државама које су на путу из Грчке према Аустрији, дакле, и на Србију. Управо то је и она „последица по Балкан“ коју спомиње аустријски шеф дипломатије.
Како ће Србија реаговати, питање је утолико ургентније што и Вучић, надовезујући се на Курцову најаву, напомиње да би будући аустријски потез могао да значи да ће и Словенија и Хрватска у неком тренутку затворити своје границе. Србија, каже премијер, неће „подизати ограду и зидове, али ћемо знати да своју границу заштитимо“. Како? Изгледа на граници Македоније и Грчке, на којој је овог понедељка, јавили су медији, македонска војска почела да гради дуплу жичану ограду према свом јужном суседу.

Доналд и Берни

Амерички политичко-финансијски естаблишмент има све озбиљније разлоге за бригу. На прелиминарним изборима у држави Њу Хемпшир, изборима за кандидате Републиканске и Демократске партије на изборима за председника Сједињених Америчких Држава који ће бити одржани у новембру, убедљиве победе остварила су два антисистемска кандидата, бизнисмен Доналд Трамп међу републиканцима и „демократски социјалиста“ Берни Сандерс међу демократама.
Трамп је освојио преко 35 одсто гласова, чак 20 процената више од другопласираног, гувернера Охаја Џона Кејсика. На далеком петом месту, с освојених десетак одсто гласова, завршио је сенатор с Флориде Марко Рубио, главни фаворит републиканског естаблишмента.
Подједнако убедљиво победу остварио је, међу демократама, и сенатор из Вермонта Берни Сандерс, освојивши чак 60 одсто гласова у директном сучељавању с Хилари Клинтон, главном фавориткињом Волстрита и војноиндустријског лобија за коју је гласало око 38 гласача у Њу Хемпширу.
Иако су прелиминарни избори у САД тек на почетку – пре Њу Хемпшира, до сада се гласало још само у Ајови прошле седмице – већ сада је јасно да је „протестних гласова“, сада изражених у подршци Трампу и Сандерсу, више него што их је било задуго, и да овогодишњи председнички избори представљају – малу, али већу него раније – прилику да се промени актуелна политика САД која је од света и направила невесело место какво је данас.

[/restrictedarea]