Брат Тарик као суперстар

За „Печат“ из Милана Марина Муштовић

Најновије ЕУ директиве су претеће: свако ко одбија да буде толерантан и пријатељски настројен према муслиманима ускоро ће бити и кривично гоњен, будући да је питање дана када ће ЕУ парламент изгласати нови закон против исламофобије. То је, уједно, и јасан знак да је нова и потпуно дефинисана идеологија „Европског ислама“, коју проповеда Тарик Рамадан, на добром путу да једног дана постане и европска стварност; све са шаријом као законом над законима, коју је француски писац Мишел Уелбек пророчки и верно описао у роману „Покоравање“

У Италији један отац је недавно исписао децу из школе због „тешке увреде верских осећања и достојанства његове породице“ и то због божићних јаслица и окићене јелке изложених у школском холу. Затим је дошло до масовне побуне родитеља муслиманског порекла против „неадекватног школског програма“: наставе музике, ликовне уметности, физичког васпитања, одлазака на базен и осталих, по ислам, ђавољих активности које сваког поштеног човека наводе на грех и представљају отворену провокацију и увреду за сваког поштеног муслимана.

Уследили су улични нереди и протести домаћег становништва које је „гостима“ отворено поручило да свако коме се не допадају локални обичаји слободно може да се пакује и врати тамо одакле је дошао. Свећа толеранције догорела је до самог краја јер је свима постало савршено јасно да се „европски муслимани“ никада неће интегрисати у некој својој новој домовини из једног простог разлога – то им забрањује сама вера.

Према томе, сваком Европљанину је данас јасно да је интеграција муслимана у европски контекст „немогућа мисија“, с обзиром на то да је њихов поглед на свет у потпуној колизији са европским вредностима, слободама, културом и традицијом. Међутим, то, нажалост, још увек није јасно поборницима мултиетничког и мултикултурног друштва који, без обзира на све учесталије уличне протесте и отворене физичке сукобе, и даље папагајски понављају да треба изаћи у сусрет „драгим суседима друге вере и престати са нервозом и провокацијама“.

При томе, најновије ЕУ директиве су претеће: свако ко одбија да буде толерантан и пријатељски настројен према муслиманима ускоро ће бити и кривично гоњен, будући да је питање дана када ће ЕУ парламент изгласати нови закон против исламофобије. То је, уједно, и очигледан знак да је нова идеологија „Европског ислама“, коју проповеда Тарик Рамадан, на добром путу да једног дана постане и европска стварност; све са шаријом као законом над законима, коју је француски писац Мишел Уелбек пророчки и верно описао у роману „Покоравање“.

[restrictedarea]

ТАРИК РАМАДАН – МИСТЕРИЈА У ЕНИГМИ Од када је француска новинарка Каролин Фурест објавила књигу „Брат Тарик“ (Frère Tariq, Grasset, 2004) не престају полемике око протагонисте ове студије Тарика Рамадана, идеолога новог, реформисаног и европског ислама, оксфордског професора, аутора 27 бестселера и стотина аудио и видео касета које се продају у тиражима на којима би могли да му позавиде чак и „Ролингстоунси“.

Јер његова предавања су прави медијски спектакли и атмосфера на њима више подсећа на концерте легендарног рок бенда него на озбиљне академске интелектуалне дискусије. Улазнице, по цени од 50 евра, треба резервисати бар неколико месеци раније, али без обзира на беспарицу и кризу, где год да се појави овај лепи, шармантни и харизматични интелектуалац успева да окупи на хиљаде одушевљених поклоника који га сатима стрпљиво и задивљено слушају и упијају сваку његову изговорену реч.

Он је „нови пророк“ и гуру не само западних муслиманских народних маса већ и све бројније осиромашене и дезоријентисане европске сиротиње, разочараних и бесних левичара окупљених око разноразних антиглобалистичких организација, али и „радикал шик“ господе која чита „Монд дипломатик“ и многих политички коректних примадона које воле да кокетирају са свим „ин“ новотаријама и да увек буду виђене на правом месту и у право време.

Зли језици тврде да су за наглу и блиставу интелектуалну каријеру Тарика Рамадана били одлучујући петро долари из Катара, у милионском износу 2005. директно уплаћивани на рачун Оксфордског универзитета када је на чело Катедре за савремене исламске студије постављен управо он – анонимни професор из Женеве. И тако, преко ноћи, постао највећи светски експерт за ислам и уважена личност пред којом се клањају и посетиоци његових проповеди и многи светски моћници.

Јер упоредо са интелектуално-универзитетском почела је и Тарикова вртоглава политичка каријера: био је саветник за верска питања Тонија Блера и Романа Продија, а данас је специјални саветник Дејвида Камеруна, Жан-Клод Јункера и консултант неколико ЕУ комисија.

Истовремено, као редовни гост најгледанијих европских политичких емисија, постао је и права ТВ звезда и добио надимак „Муслимански Бернар-Анри Леви.“ Са лакоћом и невиђеном ароганцијом и интелектуалном супериорношћу успева не само да вербално дотуче своје саговорнике него и да многе „европске величине“ доведе до ивице плача. Тако су Бернар Кушнер и Николас Саркози, људи за које се баш не би могло рећи да су сентименталци који лако пуштају сузу, у дуелу са Тариком Рамаданом изгубили контролу и од очаја се као мала деца расплакали у ТВ студију.

Међутим, овај професор француске књижевности и филозофије, школован у најбољим швајцарским приватним школама, полиглота који, поред арапског, перфектно говори француски и енглески језик „више класе“, увек беспрекорно елегантан и углађен, ипак није сасвим безазлен. Напротив! Судећи по мишљењима многих аналитичара, он је опаснији од свих примитивних, агресивних и брадатих „ИЗИС оперативаца“, који, машући сабласним црним заставама, са исуканим ножевима поручују Западу да су му дани одбројани. Јер Тарик Рамадан је прави „Тројански коњ“ у срцу Европе, подржан од потплаћених политичких структура, кроз своју слаткоречиву интелектуалну причу о некаквој реформи ислама и мосту између цивилизација он само припрема терен за „освајање Европе“ и то преко маса  фрустрираних муслиманских очајника којима даје наду и јасно поручује: „Ви нисте страно тело и гости на Западу! Ви сте Запад и Запад је ваша кућа, а не непријатељска и привремена  земља вашег егзила. Ислам је данас европска религија и део европске традиције и сада је на вама да се изборите за своје место под сунцем и да једног дана, надам се ускоро, постанете министри, али и председници европских држава… Што да не!? Шанса постоји и потребна вам је само воља, памет, образовање и јасна стратегија и метод. Децо, будућност је у вашим рукама!“

СТРАТЕГИЈЕ И МЕТОДЕ Каролин Фурест аргументовано тврди да „феномен Тарик“ није настао случајно већ да је, нажалост, директни доказ да је фундаменталистичка група Муслиманска браћа одлучила  да реализује свој древни сан потпуне исламизације Европе и да је у Тарику Рамадану пронашла идеалну особу за коначну реализацију плана Хасана ел Бане, покретача Муслиманске браће, који је у оснивачком акту 1928. године јасно нагласио да муслиманима не требају никакве политичке партије и државе него само ренесанса „Умме“ (јединствене и транснационалне муслиманске заједнице) и њен опоравак од штетних западних утицаја и перфидних покушаја асимилације муслимана у „западни културни круг“. Посебно је занимљиво да је овај транснационални пројекат још тада предвиђао и јединствени исламски калифат који ће почивати искључиво на Курану и за једини закон признавати шарију. Уз то се, наравно, подразумевао и крајњи циљ сваког правог муслимана: освајање и ослобођење свих неверничких земаља, а то је по њима цео свет.

Судећи по документима које поседује Фурестова, Тарик Рамадан је у периоду од ’92–’96, када је боравио на специјалистичким студијама из исламологије на каирском универзитету Ел Азхар, одабран од стране врхушке Муслиманске браће да на Западу реализује „Даву“ (Dawa), стратешку мисију „Братства“ која предвиђа потпуно покоравање хришћанског Запада фундаменталистичком исламу и стварање идеалног друштва које ће се заснивати на шарији.

План продора Муслиманске браће у Европу има своју разрађену стратегију и још прецизније методе. Стратегија је дефинисана, и без обзира да ли се ради о муслиманима који већ дуже време живе на Западу или о новопридошлим масама емиграната, порука је јасна: нико и никада не треба да се интегрише у нову средину и да прихвати нови начин живота и нове законе из простог разлога што су западне вредности и закони у потпуној супротности са свим оним што прописује исламска вера.

Али до тријумфа „новог света“ засниваног на реду и дисциплини, где ће жене бити покорне, смерне и „покривене“, школе исламске, храна „халал“, а алкохол, дрога, ноћни клубови, музика и све што човека подстиче на грех и разврат само далека прошлост треба се стрпети, прикрити и максимално користите све погодности које Запад нуди: слободу говора, либералне законе и поготово спремност одређених друштвено-политичких структура на беспоговорну сарадњу. Пре свега, бесних и очајних младих анархиста и антиглобалиста који желе да сруше све постојеће, али и блесаво наивних и европских левичара романтика који и даље верују да мултикултурно друштво није опасност него велико богатство, и свих осталих који су за добре новце спремни да издају себе и своје идеале.

Метод се заснива на двосмисленом говору или тзв. такији (Taqiyyah) коју и сам Куран препоручује у одређеним ситуацијама. А то у преводу значи прикривање истине с циљем да обманеш противничку страну како би дошао до онога што желиш, или – просто речено – да по потреби слободно можеш да лажеш и симулираш. Као доказ да је у игри Тарика Рамадана управо метод такије наводимо цитат с једне од његових чувених касета: „Буди сам и непримећен у маси, понашај се тако да те нико не примети и не схвати шта смераш. Причај им оно што желе да чују и у међувремену елегантно одрађуј свој посао до коначне победе!“

ЗАНИМЉИВЕ ПАРАЛЕЛЕ Иначе, Тарик Рамадан је „случајно“ унук Хасана ел Бане, и на све конкретне оптужбе да је кључни човек Муслиманске браће са јасно одређеним задатком, који врло перфидно настоји да реализује, он, у свом препознатљивом, бахатом стилу и са невероватном сигурношћу и ароганцијом, одговара: „Сувише сам интелигентан да трошим време на полемике са необразованим глупацима и примитивцима. Ако је ваш једини аргумент за моје блаћене то  што сам игром случаја унук Хасана ел Бане, онда само могу да вас жалим и да вам се смејем.“

Иначе, тактика дволичности, коју је својевремено својим следбеницима саветовао и Тариков деда Хасан ел Бана, како би се сачувала тајност структуре организације, али и крајњи циљ за који се Браћа боре, налаже да међу „својима“ треба говорити једним језиком, бити кристално јасан и свима објаснити шта ми то хоћемо и како то можемо да остваримо. И супротно, међу „неверницима“ потребно је користити друга средства, други речник, односно прикрити се и говорити само оно што они желе да чују и то на начин који је потпуно у складу са њиховим поимањем света. А то је и тактика Тарика Рамадана који пред ТВ камерама и по париским салонима говори једно, а међу „својима“ нешто сасвим друго.

Осим тога, његове тврдње да не припада никаквој Муслиманској браћи такође нису уверљиве с обзиром на то да је познато да поменута организација подразумева апсолутну тајност чланства и да не постоје никакве регистрације и чланске карате, као и да међу Браћом влада правило апсолутне дискреције и мимикрије.

Тарик Рамадан, иначе швајцарски држављанин, недавно је поднео захтев за упис у француско држављанство. На новинарско питање зашто је затражио француске папире кратко је одговорио: „Моја супруга је Францускиња, моје четворо деце су Французи, ја сам рођен у Женеви и припадам француском културном кругу. У чему је проблем?“ Један духовити француски блогер је том приликом написао: „Надамо се да се ’Брат Тарик’ неће у Француској  и политички ангажовати и да тако, пошто тврди да представља својеврсни мост између исламске и хришћанске заједнице и културе, неће под тај исти мост ставити и динамит.“

[/restrictedarea]